|
Pise Bozidar Medic
08.02.2001.
Setajuci Beogradom
Setajuci ovih dana beogradskim ulicama, prelistavajuci novine i gledajuci tv emisije, postalo mi je jasno da smo tek sada shvatili gde se nalazimo. Novopostavljeni funkcioneri u svim oblastima javnog zivota uvideli su da je onih "minut do dvanaest" odavno proslo i da je ovo bio onaj poslednji voz koji smo jedva uhvatili. Bar se nadam da jesmo.
Cini mi se da nema oblasti u zivotu Beograda koja u ovom trenutku nema gomilu problema, a oni koji su od skora poceli da brinu o mom i vasem gradu, hvataju se za glavu i ne znaju odakle da pocnu. Potrebno nam je veliko spremanje. Sigurno vam je poznat osecaj kada pred sobom imate ogroman zadatak, pa na trenutak zelite da pobegnete od svega i ne zelite ni da se upustate u resavanje problema. Verovatno se i "gradski oci" nalaze u slicnoj situaciji. Tek sada isplivavaju na povrsinu malverzacije, zloupotrebe i lopovluci, kojih je bilo proteklih godina, da ne kazem decenija. U prvo vreme se nisu primecivali, ali sa pogorsavanjem stanja skoro svih oblasti javnog zivota, problemi su poceli da isplivavaju na povrsinu i konacno je postalo jasno da tu nesto ne stima i to vec prilicno dugo.
Ne znam da li ce savesnost, jaka volja i puno srece novopostavljenih gradskih celnika biti dovoljni da otklone javasluk talozen godinama. Uz sve to bice potrebna i ogromna sredstva. Sve donacije koje grad dobija sa raznih strana sveta nece biti dovoljne, to je sigurno. Ali, ne budimo alavi. Sredjujuci jedno po jedno ipak cemo polako ali sigurno uvoditi red u ovaj haos.
Ipak, najvaznije je da se nasa svest promeni. Da shvatimo da ubuduce necemo moci da se ponasamo kao prethodnih godina. Nedavno mi se jedan poznanik zalio na zaposlene u svojoj firmi. Privatnik k'o privatnik, navikao je da njegovi namestenici rade savesno, vredno - kao za sebe! I odmah je u samom startu pogresio. Nije mu trebalo puno vremena da to shvati. Zaposlio je nekoliko ljudi koji su pre toga godinama radili u drustvenim firmama. I tu je napravio ogromnu gresku. Postalo je jasno da oni koji su radili u drustvenim preduzecima nisu radili "kao za sebe" i tesko da ce sada, posle dvadesetak godina radnog staza, moci da se prilagode novonastaloj situaciji. Ranije je bilo normalno da se posao ostavlja u 15:00h ili 15:30h i da se ne odnosi kuci. Po zavrsetku radnog vremena zavrsavale su se i sve brige i razmisljanja o poslu. A u toku radnog dana bilo je vremena i za caskanje, kafice, odlazak na dorucak, pa i za zavrsavanje privatnih poslova i razgovora. Morate priznati da uz sve to radni ucinak nije mogao da bude veliki, a vreme do odlaska kuci je prolazilo vrtoglavom brzinom. Naravno, moj poznanik nije zeleo da se tako radi i u njegovoj firmi.
Ne kazem da se proteklih godina nije i savesno radilo, ali je slika koju sam vam upravo docarao bila karakteristicna za vecinu drustvenih firmi. Takav "bas me briga" odnos prema poslu doveo je do situacije u kojoj se nalaze javne sluzbe u nasem gradu. U Gradskom saobracajnom preduzecu "Beograd" nisu ni bili svesni koliko je vozni park star i rashodovan dok autobusi, trolejbusi i tramvaji nisu dan za danom poceli da staju na sred ulice. Jedino sto je preostajalo je bilo da se odslepaju na groblje automobila, jer ih nikakva popravka ne bi vratila u zivot. I u preduzecu "Gradska cistoca" situacija je slicna. Manjak vozila, nedostatak rezervnih delova, zastareo vozni park.
Jedino tamo gde ni u ludilu ne bismo zeleli da slika bude drugacija i situacija bolja, tamo je stanje zadovoljavajuce. Verovatno ste pogodili. "Parking servis", preduzece zaduzeno izmedju ostalog i za kaznjavanje nesavesnih vozaca odnosenjem njihovih automobila, funkcionise prilicno uspesno. Novonabavljeni "paukovi" krstare gradom i sepure se i ponose svojom gracioznoscu. U toj oblasti zivota Beograda bas i nismo zeleli da idemo u korak sa svetom i da u voznom parku imamo poslednju rec tehnike. A da bi kapaciteti bili potpuno iskoristeni i ucinak bio sto bolji, uvezli smo paukove koji u isto vreme mogu da odvoze i po dva automobila. Hm, kada bi svuda bili tako "uspesni" kao sto su u "Parking servisu".
Nadam se da ce napori novih ljudi u gradskom establismentu dovesti do toga da konacno postavimo na stabilne noge grad u kome zivimo. Drzimo im palceve!
|
|