| |
Razglednica Pise Bozidar Medic 15.02.2001. Blago penzionerimaZa ne verovati je da poslednjih par meseci jedan deo populacije mojih sugradjana, iz dana u dan, bolje zivi. Ne bi vam ni na kraj pameti bilo da su to - penzioneri! Na prvi pogled ucinice vam se ravno nemogucem. Medjutim, poslednjih meseci, hocu reci od dolaska na vlast novih snaga, promene u skoro svim oblastima zivota idu na ruku bas ovoj skupini. Da krenemo redom. Poslednjih nekoliko meseci penzije su pratile rast zarada zaposlenih. Iz meseca u mesec rasle su procenat po procenat i polako pocele da povecavaju iznos u odnosu na nemacku marku, koja miruje i stoji na 30 dinara. Penzioneri su poceli da racunaju svoje "prinadleznosti" u markama i da se hvale kako im je penzija 150, 180, 250 dem! Za razliku od njih, zaposleni ne mogu time da se pohvale. Retki su sektori u kojima su plate rasle tim tempom, a u nekima povecanja nije bilo vec mesecima, da ne kazem godinama. I tako, sada moja majka, cija je penzija obicno bila u visini pola moje plate, sada mesecno dobija nesto vise nego ja, a posle povecanja najavljenog za narednu isplatu imace bitnije vecu penziju od moje plate. Osim penzija, cije isplate su postale redovne a iznosi se sa skoro svakom isplatom povecavaju, jos jedna stvar je obradovala penzionere. Posle nekoliko meseci status quo-a, ponovo se isplacuje stara devizna stednja. Najavljeno je da ce u drugoj polovini februara poceti isplata prve rate za ovu godinu u iznosu od 220 dem, a polovinom godine i drugog dela u istom iznosu. Prosto neverovatno. Najveci procenat medju "starim deviznim stedisama", pogadjate, cine - penzioneri. Navikli da jedva sastavljaju kraj s krajem i da pomocu "stapa i kanapa" zive od prvog do prvog u mesecu, ovo im je kao dar s neba! U naletu cinjenja "dobrih dela" medjunarodna zajednica nije zaboravila na ovaj sloj stanovnistva, pa je u vidu humanitarne pomoci uputila u nasu zemlju i pakete pomoci penzionerima sa najnizim primanjima. Ne znam da li je ta pomoc pravilno i ravnomerno rasporedjena, ali je koliko-toliko i ona pomogla da nasi najstariji zive barem malo bolje nego sto su ziveli poslednjih godina. Banke su, kao u stara dobra vremena, ponovo pocele da daju kredite, pa je ove jeseni bilo moguce snabdeti se ogrevom ili zimnicom na kredit. Ako se secate, pretprosle godine, penzionerima su isplacene tri zaostale penzije tako sto su dobili penzije u kilovatima! Oni stedljiviji rastegli su te iznose i na ovu zimu, a kako su temperature retko silazile ispod nule i struja se manje trosila, mozda ce im ti kilovati potrajati i do proleca. Posle svega recenog mislim da komentar nije potreban. Ovih dana dobro je biti penzioner. Nakon statusa "najugrozenijeg dela populacije", koji su imali godinama, zasluzili su da im sada mnogi zavide. Pogotovo onih 75.000 nasih sugradjana, za koje je najavljeno da ce u narednim mesecima ostati bez posla zbog prestruktuiranja njihovih radnih mesta. |
|
|