Razglednica
Pise Bozidar Medic

05.04.2001.

Ucena ili ne - rezultat je isti!

Protekle nedelje, pomno smo pratili desavanja oko ispunjenja uslova za dobijanje americke pomoci u iznosu od 50 miliona dolara. Bilo je onih koji su se ljutili sto nas Srbe po ko zna koji put ucenjuju "oni sa Zapada", a bilo je i onih koji su zdusno navijali za konacno hapsenje i izrucenje Milosevica Hagu.

Ne znam da li bih se pre slozio sa jednima ili drugima. Kao prvo, mi Srbi smo bili i ostali jako tvrdoglav narod. Kad god su nas medjunarodne i druge okolnosti terale da nesto ucinimo, mi smo na raznorazne nacine pokusavali da izbegnemo te svoje obaveze, rukovodeci se na prvom mestu devizom da "ne moze nas niko da natera da nesto ucinimo ako mi to sami ne zelimo"! Mozda bi mi i uradili tako kako drugi zahtevaju od nas, ali ucena nije nacin na koji bi se to postiglo.

I mozda smo tu i u pravu. Jer, nikome se ne svidja kada se neko mesa u njegov zivot, pa se tako ni nama ne svidja da se neko mesa u unutrasnje stvari nase drzave. Hapsenje Slobodana Milosevica u prvom stepenu je stvar Jugoslavije. I kako i kada ce ono biti izvedeno, trebalo je da bude samo stvar nasih organa vlasti. Kada se budu stekli uslovi za to, kada bude prikupljeno dovoljno dokaza, podignuta optuznica, onda je i vreme da se to ucini.

Ovako, bili smo prinudjeni da navrat-nanos sve to uradimo i ispostujemo rok koji su nam dali "oni sa Zapada". Iako ima onih koji misle da ovo hapsenje nije usko povezano sa odlukom americkog Kongresa o dodeli finansijske pomoci Jugoslaviji, mislim da je jugoslovenske vlasti bas to nagnalo da u minut do dvanaest izvrse hapsenje svog bivseg predsednika.

Kao drugo, moramo se drzati nekih nacela. Mnogo je onih koji bi rado videli Milosevica iza resetaka u Hagu. Da li je ili nije to zasluzio i da li je ratni zlocinac to je drugo pitanje, ali da ima "putera na glavi" - ima. Ako tako posmatramo stvari, zasto bi on bio gori ili bolji od predsednika svih ostalih jugoslovenskih republika, koji se takodje nisu potrudili da izbegnu krvoprolice, nevine zrtve, stotine hiljada ljudi bez ognjista, decu bez roditelja. I oni, kao i Milosevic, doveli su do toga da nestane i potone u zaborav jedna drzava koja je imala buducnost. A da li je novonastale drzave imaju - videcemo. Sumnjam da ce bilo koja zemlja na ovim prostorima imati bas tako vrtoglav rast kao sto se ocekivalo i da ce je oberucke primiti u Evropsku uniju ili NATO.

Sto se mene tice, ja sam za to da svi koji su doveli do patnje moga naroda (i naroda sa prostora ex YU) budu izvedeni pred lice pravde i da odgovaraju za svoja dela, ili bolje receno za svoja nedela! A da li ce prvi od njih biti Milosevic mislim da je irelevantno. Vazno je pokrenuti taj postupak.

I tako smo protekle nedelje, iz dana u dan, pomno pratili vesti. Ispred Miloseviceve rezidencije svakodnevno se okupljala sacica onih koji su na taj nacin hteli da ga spasu od hapsenja ili izrucenja Hagu. Kako je moguce da su mogli i pomisliti da ce ga na taj nacin sacuvati, to je prica za sebe u koju sad ne bih zalazio.

Pod utiskom svih tih desavanja, u subotu oko podne bio sam iznenadjen guzvom na Trgu Republike. Izvinite, na Trgu Slobode. I dalje ne mogu da se naviknem na nove nazive ulica i trgova moga grada, jer je tesko izbrisati citav zivot i odjednom ubaciti nove podatke umesto starih, kao u kompjuter.

Dakle, bio sam iznenadjen guzvom na vec pomenutom trgu. Pomislih da su se Miloseviceve pristalice okupile i u centru Beograda, kako bi i na taj nacin pokazale i zemji i svetu da jos ima onih koji ga vole, cene i postuju. Ali, pogrsih! Posle burne noci i nategnute atmosfere ispred rezidencije u Uzickoj, nije ni cudo sto sam prvo na to pomislio. Ipak, povod za ovo okupljanje bio je neuporedivo lepsi. Okupili se mladi rolerasi da pokazu sta znaju i umeju. Uz par sponzora, muziku i puno energije kojom mladost zraci, provod je bio sjajan.

Kamo srece da je vise takvih povoda i vise okupljanja koja nemaju politicku pozadinu!

 

[ Prethodne Razglednice ]

Copyright 2001 beograd.com. All Rights Reserved.