|
Pise Bozidar Medic
30.12.1999
NAJPOPULARNIJA MESTA ZA IZLAZAK
Ovih predpraznicnih dana, dva mesta u Beogradu su, kako bi danasnja omladina rekla, "in". Ne biste nikada pogodili koja. Nije to neka nova diskoteka, ekskluzivni kafic, pab u koji zalaze javne licnosti Beograda, novo pozoriste... Ne. Ali, ta dva mesta se mogu pohvaliti necim sto sve ove "in" stvari zajedno nemaju. Hiljade i hiljade svakodnevnih posetilaca.
Prvo od najpopularnijih mesta za izlazak u Beogradu, ovih dana zasigurno je - buvlja pijaca. I zaista je tako. Dok smo ranije imali obicaj da "skoknemo" do Trsta ili Rima, poslednjih desetak godina ne pruza nam se bas cesto prilika za to. Za vreme prethodne ekonomske krize, za koju smo mislili da ce biti i poslednja u ovom veku, odlazili smo do Segedina i za dvadesetak maraka punili torbe salamama, sirevima, kobasicama, margarinima, cokoladama, orasima i ko zna cime jos. A, da, da ne zaboravim i prelepe madjarske kolace, zbog kojih mi i sada podje voda na usta! Moram priznati da ih se rado secam i da su Madjari zaista sjajni poslasticari. Pa, kad bolje razmislim, nije nam ni bilo tako lose tih dana. Naravno, onima koji su imali tih famoznih dvadeset maraka i jos poneku za putne troskove.
Ali, i pored nedavnih izjava naseg predsednika vlade da je "u ovoj godini zabelezen rast industrijske proizvodnje na kome bi nam mnogi mogli pozavideti, da je inflacija u novembru skoro ravna nuli i da su cene osnovnih zivotnih namirnica u pretposlednjem mesecu u godini - znacajno smanjene", ovih dana ne mozemo sebi priustiti ni odlazak do tog famoznog Segedina! Dok pisem sve ovo, cini mi se, da ne zivim u drzavi o kojoj govori nas premijer ili, bolje receno, mozda on zivi na nekoj drugoj planeti!
Ipak, mi smo "nebeski narod" i ne mozemo dopustiti sebi da klonemo duhom. Nasli smo nacina da "skoknemo" i do Trsta, Rima, Segedina, Istambula, Soluna…. I jos dalje - do Kine. Kako? Svi ti gradovi su dosli u moj Beograd i nalaze se upravo na - buvljoj pijaci. I zaista, tamo je svet u malom.
Na buvljoj pijaci ili, bolje receno, svetskoj pijaci, mozete kupiti spanske soljice za kafu, kineske esarpe, italijanske cipele, madjarske salame, nemacke srafcigere i ko zna sta jos ne. Popularni buvljak ce vas na trenutak naterati da zaboravite svakodnevne brige i probleme, da se osetite kao carevi i da pomislite da je ceo svet vas! Jer, na buvljak ste poneli svu svoju ustedjevinu i resili da samo danas dozvolite sebi da potrosite sve do poslednjeg dinara i kupite nesto sto ste odavno zeleli. Tako i treba, jer na tu, novogodisnju kupovinu, cekate cele godine.
I, mada kupovina ne traje bas dugo, jer pare brzo odu i novcanik se za cas isprazni, ipak iz te svoje dugo ocekivane kupovine odlazite sa osecajem zadovoljstva. Zadovoljstva sto cete onima koje volite i ove godine pokloniti nesto, mozda ne tako skupo i kvalitetno, ali kupljeno od srca.
Razmisljajuci tako da li ste zaboravili na nekoga i da li su svi pokloni na broju, sedate u autobus u kome na cistom nemackom jeziku pise odrediste i broj autobusa, da ustupite mesto starijima ili da obavezno svratite u neku "strasse" i obidjete ovu ili onu prodavnicu. I dozivljaj je potpun. Osecate kako ste proputovali pola sveta, ali vam je drago sto se vracate u svoj Beograd, gde vas cekaju oni koji vas vole.
Setajuci ovih dana Beogradom, sigurno biste primetili jos nesto neobicno. Jako velike guzve, kolone automobila u kojima vasi sugradjani strpljivo sede i cekaju, bez nerviranja i vike. Neverovatno, ali istinito. Cudite se, jer znate da smo temperamentan narod i da nam strpljenje nije jaca strana. Prosto ne verujete svojim ocima. Pomislite da je red za benzin i da su svi sretni sto ga konacno ima na pumpama i sto ce, posle par meseci bacanja u kantu za djubre, konacno uspeti da potrose bonove za benzin. Gresite, to je ono drugo mesto o kome vam pricah na pocetku - Novogodisnji vasar!
Kolone automobila i hiljade Beogradjana, kao i onih koji ovih dana, specijalnim povodom, dolaze u Beograd, slivaju se na Beogradski sajam. A tamo, iz godine u godinu, sve isto, ali ipak razlicito. Hale 1, 2 3, 14, 15 i ko zna koji broj, i ove godine prepune su raznih drangulija, pica, slatkisa, igracaka…. Naravno, tu je i luna park u kome, naravno, ostaje najvise para, jer kako mozete detetu da odbijete da se provoza u automobilcicu, avionu, na konjicu ili helikopteru za tricavih 30 dinara po voznji… sto znaci da vam tu ode, ako imate samo dvoje, a ne daj boze, troje dece, bar pola novogodisnjeg praseta!
I na kraju, umorni od obilazenja hala, uporedjivanja cena i raznih drugih kalkulacija, kad napokon zavrsite obilazak luna parka i uplakanu decu izvedete iz te hale, sacekaju vas miomirisi mnostva "leskovackih i ostalih" rostiljdzija. Tad pomislite, "nek' ide zivot!" i date poslednju paru iz dzepa, da biste malo primirili decu i prekinuli sebi mucenje nastalo lucenjem zeludacnih sokova.
I, zaista ste u pravu - nek' ide zivot!