RASKRSCA
Pise Milos Misovic

05. februar 2001.

Milosevic i Hag

Tema koja je ovih dana privlacila paznju svetskih medija i o kojoj se zivo raspravljalo, vise u politickim nego u strucnim krugovoma, bilo je pitanje hoce li bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic biti predat Haskom tribunalu?

Onima koji su pazljivije pratili tu polemiku nije bilo tesko da uoce razne oblike pritiska koji se vrsi na jugoslovensku stranu, posebno na predsednika Kostunicu, da taj potez povuce bez odlaganja i dvouljenja.

Jugoslovenske vlasti, koje se cetiri meseca nalaze u fazi formiranja (drugo je pitanje da li je tako moralo da bude),nikad nisu rekle da ne priznaju Haski medjunarodni sud za ratne zlocine ili da odbijaju saradnju sa njim, bez obzira sto imaju ozbiljne primedbe na rad i objektivnost tog suda.

Kategorican stav da Slobodan Milosevic mora biti isporucen Haskom tribunalu zastupali su doskorasnji americki predsednik Bil Klinton i njegovi najblizi saradnici, drzavni sekretar Medlin Olbrajt i ambasador Ricard Holbruk, koji su kreirali i do pre neki dan sprovodili americku politiku na Balkanu,koja je rezultirala sedamdesetosmodnevnim bombardovanjem Kosova i Jugoslavije i njegovim katastrofalnim posledicama.

Na jugoslovenskoj strani se isticao dr Vojislav Kostunica, clan DOS-a,koji se u predizbornoj kampanji poigravao izjavama da ce mu zahtev za izrucivanje Milosevica Hagu biti "dveta rupa na svirali". Kad je izabran za predsednika SRJ, nije pominjao "devetu rupu", ali je tvrdio da pitanje Milosevica nece biti na listi jugoslovenskih prioriteta.

Takve izjave nisu tesko pogadjale samo glavnog tuzioca Haskog tribunala, gospodju Karlu del Ponte, koja je izgleda shvatila da ce institucija haskog tribunala promasiti svoj cilj ako se Slobodanu Milosevicu ne bude sudulo pred tim sudom.

One su jos teze padale odlazecoj americkoj administraciji, sto ona nije ni prikrivala, nadajuci se do poslednjeg dana da ce Kostunica odstupiti od svog stava i pristati da Milosevica preda Hagu pre nego sto Klinton preda vlast Busu. O tome na svoj nacin svedoci Klintonova odluka da poslednjeg dana svoje vladavine potpise odluku da se Jugoslaviji skine spoljni zid sankcija.

Sada kada je Klintonova garnitura otisla,a Busova jos zauzeta preuzimanjem odgovarajucih funkcija, i kada su gospodja Del Ponte i Kostunica - i kao politicki faktori i kao pravni eksperti - izrazili razlicita misljenja o Tribunalu i Milosevicu, zapretila je opasnost da se to pitanje zamrzne na neodredjeno vreme.

Da se to ne bi dogodilo, neko se postarao da predsednik svedska vlada Joran Person, koji je 1.januara preuzeo ulogu predsedavajuceg Evropskom unijom, pozove Kostunicu u posetu Svedskoj, prilikom koje se, da bi se zadovoljila forma,Kostunica sreo i sa svedskim kraljem Gustavom i razgovarao sa predsednicom Parlamenta Brigit Dal.

Zvanicno poseta je uprilicena da bi se razgovaralo o aktuelnim problemima Jugoslavije i njenim obavezama prema medjunarodnoj zajednici.To je bio put da se Kostunici uruci zahtev Evropske unije da se Slobodan Milosevic preda Haskom tribunalu.

Da li se time zelelo pokazati da odlaskom Klintonove administracije nije prestalo interesovanje za sudjenje Milosevicu, i da iza zahteva za njegovo izrucenje Hagu cvrsto stoji i Evropska unija, ostaje da se vidi. A sto je najzanimljivije, taj neprijatni poklon svedski premijer je urucio Kostunici za vreme zajednickog dorucka.

Na zajednickoj konferenciji za novinare u Stokholmu Kostunica je izmedju ostalog izjavio: "Svesni smo svojih medjunarodnih obaveza. Znamo da treba da saradjujemo sa Haskim tribunalom, ali ono sto nam je potrebno to je saradnja na legalnim osnovama.Potrebno nam je malo razumevanja i strpljenja". Ne osporavajuci vaznost Haskog tribunala, Kostunica je istakao da on ne moze biti resenje za prostor bise Jugoslavije."Resenje je u istini i pomirenju".

Istog dana zamenik glavnog tuzioca Haskog tribunala Grejem Bluit je na konferenciji za novinare u Hagu izjavio da Tuzilastvo ocekuje konkrertnu potvrdu spremnosti SRJ da saradjuje s Tribunalom, ali da nikakvi rokovi u vezi Milosevicevog izrucenja nisu dogovoreni.

I kakav zakljucak izvuci posle tog posipanja cas toplom, cas hlladnom vodom. Ocigledno je u pitanju politicka igra u kojoj je tesko razaznati ko ima kakvu ulogu i odakle se konci povlace? Milosevic je nesumnjivo vazan zgoditak u toj igri, jer ako se ne bi njemu sudilo u Hagu, postoji bojazan da bi se doveo u pitanje smisao postojanja tog suda.

Ali ima nesto sto je za Jugoslaviju i njenu buducnost mnogo znacajnije od toga.A to je da se stabilizuje i ucvrsti svoju novu, demokratsku vlast, koja i Milosevicu treba da se oduzi na odgovarajuci nacin. Medjutim,to je upravo ono sto mnogi ne mogu ili nece da razumeju.

[ Prethodna Raskrsca ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.