13.03.2002.
Edward L. Greenspan
Ovo je linc
Edward L. Greenspan je citao transkripte sa sudjenja za ratne
zlocine Slobodanu Milosevicu. On je dosao do jednog zakljucka.
Manje od dva minuta od pocetka svog uvodnog izlaganja, Karla Del
Ponte, tuzilac na Medjunarodnom sudu za ratne zlocine, je rekla: "Ja
izvodim optuzenog, Milosevica, pred vas da se suoci sa optuzbama
protiv njega. Ja to radim u ime medjunarodne zajednice i u ime
svih zemalja clanica UN, ukljucujuci tu i drzave bivse Jugoslavije".
U stvari, uvod Del Ponte je rekao sudijama: "Iza mene stoji snaga
i sila celog sveta. Svet smatra podobnim da sudi Slobodanu
Milosevicu a svet ne moze biti u krivu". Njena proracunata izjava
bila je namenjena da joj da oznaku legitimnosti. Ali pravila
pravicnosti zahtevaju da nijedan tuzilac ne iskoristi svoju vaznu
ulogu u vrsenju pravde.
Odgovor sudije je govorio vise cak i od reci Del Ponteove. Sudija
Ricard Mej, koji definitivno nije stidljiv kad je u pitanju
Milosevic, nije rekao ni rec "Tuziocu Univerzuma" kad je ona
izgovorila ove reci. Na Meju je bila odgovornost da je prekine i
da joj kaze: "Niste me nimalo impresionirali. Vi ste samo tuzilac.
Vi ne predstavljate svet. Nemojte pokusavati da me zastrasite onim
sto svet ocekuje od mene da uradim".
Verujem da je razlog sto on nije prigovorio njenom necuvenom komentaru
taj da joj on zaparvo veruje. Mej zna sta svet ocekuje od njega i
ovog sudjenja.
Milosevic je mozda ubica, ali cak i ubica ima pravo na fer
sudjenje. Pravosudni sistem koji nije potpuno slobodan od
politickog uticaja podriva sve ideje o pravdi. Tretirati jedan
politicki sud kao da je pravi sud znaci dati mu plast nezasluzene
legitimnosti.
Percepcija cini devet destina zakona. Uvodno izlaganje Del
Ponteove i Mejova tisina pokazuju da je rezultat gornji zakljucak.
Ima jedna cuvena maksima: "Pravda ne treba samo da se izvrsi, vec
se treba postarati da se ona izvrsi jasno i nesumnjivo". U Hagu se
jasno i nesumnjivo staraju da se pravda ne izvrsi.
Od svih sudija na svetu zasto izabrati Ricarda Meja iz Britanije?
Zasto je Tribunalu uopste potreban sudija iz jedne zemlje clanice
NATO, a kamoli predsednik suda? Kako se moze postarati da se
izvrsi pravda na takvom sudu? Da li Milosevic ima pravo kad kaze
da ovaj sud nije nista drugo do NATO agresija?
Kad su karte nameste ili se cini da su namestene od pocetka, kako
se moze postici izgled pravde? Pravicna sudjenja su od sustinskog
znacaja za civilizaciju. Mesto pravde je sveto mesto, a ne suplje
mesto.
U demokratskim pravnim sistemima gde otpuzeni nema advokata, sud
ima duznost da pomogne i da vodi optuzenog na takav nacin da se
odbrana vodi punom snagom i efektom. Milosevic nema advokata. Bez
obzira na to sto je on to licno izabrao, bez obzira na to sto je
on diplomirao prava (ali nema iskustva u sudnici), ostaje
cinjenica da sudija ne moze tretirati neiskusnog optuzenog kao da
ima advokata.
Da sam ja optuzen za krivicno delo poslednji advokat koga bih uzeo
je Milosevic. Iz nekog razloga, sudski posmatraci mu daju odlicne
pohvale kao advokatu. "Ja mu dajem peticu"; "On je stari
profesionalac"; "On je kompetentan advokat pocetnik". Ja sam bio
kompetentan advokat pocetnik 1970. godine, ali nijedna osoba
zdravog razuma me ne bi tada uzela za advokata u slucaju optuzbe
za ubistvo!
Oni koji mu daju visoke ocene stvaraju iluziju pravicnog sudjenja.
Svako moze da kaze: "Odgovorite na pitanje sa da ili ne", ali kad
svedok to odbije, Milosevic ne zna sta da radi.
Na primer, nakon sto je pritiskao prvog svedoka, Mahmuta Bakalija,
da odgovori sa da ili ne,ovaj svedok je rekao: "Ne mogu da
odgovorim na vase pitanje. Ali ono sto znam je da ste ubijali civile,
decu. Dvanaest hiljada civila, ukljucujuci stare ljude, zene, decu,
trudnice, govoreci sve vreme da se borite protiv terorizma. To
znam". Milosevic nije znao sta da kaze. Svedok je pobedio.
Miloseviceva pitanja su dugacka, argumentativna i cesto nisu
pitanja. On ne zna kako da ukaze na nesto. Prosto receno, koliko
god da je Milosevic bio los kao lider, jos je gori kao advokat na
sudjenju.
Duznost sudije je da se pobrine da se optuzenom koji nema advokata ne
uskrati pravicno sudjenje. Ova duznost ne znaci pruzanje optuzenom saveta
koje bi mu pruzio advokat. Kad bi to bilo, sudija bi se nasao u
teskoj poziciji da bude i branilac i nepristrasni arbitar u isto
vreme. Ja ne predlazem ovim da se od sudije ocekuje da postane branilac
optuzenog, ali nijedan sudija ne bi trebalo da postane kapetan
tuziocevog broda, narocito kad optuzeni nema advokata. Cini se da
Mej nenamerno dokazuje Milosevicev stav o tome da je ovo sudjenje
sarada.
Dobro je poznat princip da nijedan sudija ne moze arbitrarno da
postavi vremenska ogranicenja na, niti da se mesa u, unakrsno
ispitivanje. Takvo mesanje bi ucinilo pravo na unakrsno
ispitivanje praznim pravom. Veliki americki pravnik Learned
Hand je rekao: "Ti neces deliti pravdu".
Unakrsno ispitivanje je pravo na puno, detaljno, pazljivo i
potpuno unakrsno ispitivanje, ako ce uopste da ima neki znacaj.
Preseci onoga koji vrsi unakrsno ispitivanje lisava optuzenog
prava na puni odgovor i odbranu. Advokat ima duznost da unakrsno
ispituje slobodno i pazljivo, a ponekad i da to dugo traje.
Povremeno je to zamoran, tezak i bolan posao i poslednja stvar
koja je potrebna nekom optuzenom je intervencija sudije koji
sprecava onu vrstu istraznog ispitivanja koja je ponekad potrebna.
Evo primera. Jedan i po sat nakon pocetka prvog unakrsnog
ispitivanja od strane Milosevica, Mej nestrpljivo pita: "Koliko
jos mislite da ispitujete ovog svedoka?" (Zasto bi on to pitao
osim ako nema zakazanu partiju tenisa?) Kad Milosevic odgovori: "Verovatno
jos sat ili dva. Moja pitanja se ticu onoga sto je svedok rekao
juce. Toliko puno lazi. Toliko lazi zahteva puno pitanja, a zbog
toga je sud ovde". Mej ga prekoreva da ne drzi govore i da zavrsi
sa tim svedokom tog dana.
Cemu zurba? Izgleda kao da je Mej zaboravio da Milosevic ima pravo
na propisan proces.
Kasnije tog jutra, sud kaze "G. Milosevicu, bili bismo vam
zahvalni kad biste zavrsili vase unakrsno ispitivanje do pola dva".
Gde to sudija treba da ide? Sudjenje traje onoliko koliko traje.
Kasnije, Mej kaze, "Sada je pola dva. Vi ispitujete ovog svedoka
vec tri i po sata. Da li imate jos pitanja za njega?" Zamislite!
Milosevic je oduzeo tri i po sata Mejovog dragocenog vremena.
Covek bi pomislio da je Mejov posao da sedi i slusa, a ne da
pozuruje optuzenog koji nema advokata.
Mej izgleda kao da mu je dosadno. Prvi svedok u onome sto ce da
bude dugacko sudjenje, a sudija stavlja vremenska ogranicenja
optuzenom. Mej se cak ni ne pretvara da je nepristrasan, ili cak
zainteresovan. On jasno grdi Milosevica.
Drugog dana sudjenja, pre nego sto je Milosevic zapoceo svoje prvo
unakrsno ispitivanje jednog pripadnika kosovskog parlamenta, Mej
kaze: "Zelim da vam kazem o ogranicenjima unakrsnog ispitivanja.
... Ono se ne sme koristiti kao nacin za uznemiravanje ili
zastrasivanje svedoka".
Mej bi sigurno morao da zna da je na cuvenom sudjenju Oskaru
Vajldu, Ser Edvard Karson unakrsno ispitivao Vajlda vise od tri
dana i nije `naisao na naftu` sve do pred kraj treceg dana.
Unistavanje Vajlda se smatra za verovatno najvece unakrsno
ispitivanje koje se ikad dogodilo u sudnici engleskog govornog
podrucja. To unakrsno ispitivanje je bilo neuctivo, sa
ponavljanjima, uvredljivo i neumoljivo. To je bio napad bez zdrske.
Kad se Karson upustio u tom smeru on je znao da mora da uspe; da
nije uspeo, bio bi zauvek diskreditovan u ocima porote.
Mej mora da zna da se s vremena na vreme vrednost siledzijske tehnike
ne moze poreci. Ne znam zasto Mej misli da unakrsno ispitivanje
mora biti bez bilo koje vrste brutalnosti. Brutalnost je
proracunata da iznervira, zbuni ali konacno da otkrije istinu.
Unakrsno ispitivanje je duel izmedju advokata i svedoka. Jedino
oruzje koje odbrana ima je pravo da postavlja pitanja. Ja
priznajem da tribunal moze steci utisak da se prema svedoku ponasa
nepravicno. Ali pravo je onoga koji vrsi unakrsno ispitivanje da
preduzme taj rizik, koliko god on moze biti fatalan.
Prva dva minuta Milosevicevog sudjenja su mi rekla sve sto je
trebalo da znam. Ovo je linc. Obicno se linc radi napolju. Ovde je
linc unet u zatvoreni prostor. Umesto drveta i konocpa, tu su Mej
i Del Ponte. Problem je kod linca da je on fatalno pogresan kao proces,
bilo da je covek koga vesaju nevin ili kriv. Rezultat je siguran.
Preki sud je onaj kod kojeg su pravne procedure uglavnom predstava, a
akcija "skace" sa optuzbe na osudu bez propisnog procesa. Nije
vazno koliko dugo traje sudjenje, ako je rezultat neizbezan, onda
je to predstava od sudjenja. Tuzitelji mogu isto tako i pucati u
Milosevica. To barem ne prlja proces.
Edward L. Greenspan, QC (titula kraljicinog advokata) , je
advokat iz Toronta
