04.07.2002.
Chris Wattie
Godine 1993. kanadski mirovnjaci su usli u istoriju kad su se borili
protiv hrvatske vojske u bici koja je bila najveca jos od Korejskog
rata.
Uprkos tome sto su bili brojcano nadjacani, 2. Bataljon, Kanadska laka
pesadija Princeze Patricije, pod komandom komandira bataljona,
potpukovnika Dzima Kalvina, primorala je hrvatske snage da se povuku i
prekinu etnicko ciscenje.
U podne 15. septembra 1993. godine oko 250 kanadskih vojnika i 500
francuskih vojnika, pod komandom potpukovnika Kalvina, poceli su da ulaze
izmedju srpskih i hrvatskih linija fronta blizu grada Medak u bivsoj
Jugoslaviji.
Tada su Hrvati otvorili vatru.
"Citavo mesto se prosto zapalilo", secao se kasnije narednik. Rod
Dering iz mesta Armstrong u Britanskoj Kolumbiji.
"Oni su poceli da pucaju na nas iz svega - 20mm-kalibarskog topa,
minobacaca, mitraljeza, svega. Bilo je ludo".
Tokom tog dana, noci i narednog jutra Kanadjani su se borili u 20
odvojenih bitki protiv Hrvata. Na kraju su se Hrvati povukli, sa oko
30 mrtvih.
Ujutro 16. septembra Kanadjani su culi paljbu iz malokalibarskog
oruzja i eksplozije i videli dim koji se vio iz srpskih sela iza
hrvatskih linija.
Verujuci da ubijaju srpske civile, oklopni vod pod vodjstvom majora
Dana Drua je krenuo ka selima koja su gorela. Tesko naoruzana hrvatska
jedinica je zaustavila kanadska vozila i sledecih 90 minuta nastupio
je zastoj.
Potpukovnik Kalvin je odrzao improvizovanu konferenciju za stampu
nasred puta, sa evropskim televizijskim ekipama i nekoliko srpskih
novinara. Jedan hrvatski general, zabrinut za imidz svoje zemlje,
otvorio je drumsku blokadu i pustio Kanadjane da prodju.
U srpskom selu Licki Citluk, pronadjeno je 16 tela. Svaka svakcata
zgrada u toj oblasti poznatoj kao Medak Dzep, 312 kuca i stala, je
unisteno. Vise od 130 velikih domacih zivotinja je poklano.
U obliznjem polju, Kanadjani su nasli telo 70-godisnje zene. U nju je
pucano cetiri puta, jednom u glavu. Vojnici su nasli ostatke dve
devojcice koje su Hrvati drzali zarobljene. One su ubijene i zapaljene.
Ovi vojnici su odlikovani ali su dobili vrlo malo publiciteta. Bitka
je borbenoj grupi 2. bataljona kanadske lake pesadije Princeza
Patricija donela naredbu komandanta UN o nagradjivanju jedinice, sto
je prva takva nagrada dodeljena nekom bataljonu misije UN.
Osamnaest meseci nakon bitke u Medaku potpukovnik Kalvin je dobio
orden Krst za zasluge u sluzbi. Orden za hrabrost je otisao jednom
drugom kanadskom vojniku koji je spasio jednog francuskog mirovnjaka
na minskom polju. Osam drugih Kanadjana su spomenuti u depesama.
Sef vojske u vreme ove bitke, general-pukovnik Gordon Rej, dao je
preporuku Vojnom stabu u Otavi da se ovom bataljonu dodele ordeni za
bitke. Iako je bio naklonjen ovoj ideji, stab je odbio general-pukovnika
Reja.
Ali je sada generalni guverner dodelio novi orden 2. bataljonu
kanadske lake pesadije Princeza Patricija i jos jednom kanadskom
bataljonu za bitke koje su vodili na mirovnim misijama u bivsoj
Jugoslaviji.
Adrien Klarkson je juce najavila da ce novostvorena pohvala jedinice
od strane vrhovnog komandanta biti dodeljena 2. i 1. bataljonu,
Kraljevskom 22e puku, "Vanduz."
Ovaj orden se dodeljuje "kao priznanje izuzetnoj sluzbi kanadskih
snaga u vreme konflikta pod direktnom neprijateljskom vatrom".
"To mi se svidja", rekao je potpukovnik Kalvin, sada u penziji, iz
svoje kuce blizu Kingstona, Ontario. "To ce uciniti da se vojnici
stvarno osecaju dobro. Oni su prosli kroz mnogo toga. To je lep gest pohvale
za njih".
Pohvala glasi: "Pod uslovima izuzetne opasnosti, suocavajuci se sa
neprijateljskom artiljerijom, vatrom iz malokalibarskog oruzja i
teskih mitraljeza kao i protivtenkovskim i pesadijskim minama, pripadnici
2. bataljona su drzali teren i naterali hrvatske snage da se povuku.
"Ove pohvalne akcije 2. bataljona su izazvale da hrvatska vojska
prekine sa svojom tadasnjom akcijom `etnickog ciscenja` u ovom sektoru, bez
sumnje spasavajuci zivot mnogih nevinih civila".
Potpukovnik Kalvin je rekao da mu je drago sto je vojska odlucila da pohvali posao
koji je obavio njegov bataljon, u kome su skoro 50% bili rezervisti.
Vojnici 2. bataljona su bili brojcano nadjacani tri prema jedan i
morali su da se suoce sa neprijateljem potpomognutim tenkovima i
artiljerijom, a ipak su uspeli da nateraju Hrvate da se povuku i
pretrpeli gubitke od samo jednog poginulog i cetiri ranjena.
"Mladji oficiri i regularne snage zasluzuju pohvalu", rekao je
potpukovnik Kalvin. "I momci u frontalnim cetama koji su se suocavali
sa vatrom i prilicno bliskom borbom".
General-major Luis Mekenzi, sada u penziji, bio je komandant Vanduza
tokom opsade Sarajeva 1992.godine, za sta su oni juce dobili pohvalu.
"To je odlicno", rekao je on kad je cuo za nagradu. "Dobro je za njih
i dobro je za Generalnog guvernera".
General-major Mekenzi je rekao da je 30-dnevna odbrana vitalnog
aerodroma bosanske prestonice od strane Vanduza 1992. godine bila
kljucna za uspeh UN misije u zaracenoj bivsoj Jugoslaviji.
"Oni su to stvarno zasluzili u Sarajevu", rekao je on. "Bila je veoma
opasna situacija u vreme kad su oni bili tamo i neko vreme posle
toga.... Mi smo pucali na snajpere i primali artiljerijsku vatru".
Zvanicna pohvala za puk iz Kvebeka, koji je ukljucivao i elemente Kraljevskog
kanadskog puka, glasi: "Dok su bili okruzeni i dok su na njih pucalo
sa svih strana, Vanduzi su crvsto izvrsili svoju misiju, obezbedjujuci
sarajevski aerodrom za letove humanitarne pomoci i prateci humanitarne
konvoje do grada. Kao rezultat njihovog prisustva, protivavionsko
oruzje, haubice i tenkovi stacionirani oko aerodroma su ubrzo bili
primorani da se povuku".
General-major Mekenzi je rekao da ove nove pohvale predstavljaju
zakasnelo priznanje kanadskim vojnicima koji se salju o ono sto su
toboze mirovne misije a sto se cesto zavrsi u borbama.
"Mirovne misije su ozbiljan oksimoron ovih dana", rekao je on. "Ovo je
priznanje koje je bas zakasnelo da je cuvanje mira opasan posao...
Mrtav je mrtav, bilo da ste u plavim slemovima ili u borbenoj zoni".
