http://www.nytimes.com/2001/11/27/health/policy/27RADA.html?rd=hcmcp?p=041Zj$041Zkj41au4012000mEmD$EnnA

27.11.2001.

Koliko radijacije je previse?

Gina Kolata

Ljudi su stalno izlozeni radijaciji iz prirodnih izvora - iz kosmickih zraka, radona koji izbija iz zemlje i radioaktivnih supstanci iz tla, vode, hrane i cak kalijuma u samom ljudskom telu.

U svojim naporima da zastite Amerikance od opasnosti radijacije, savezne agencije su se nasle u dilemi. Ljudi su stalno izlozeni radijaciji iz prirodnih izvora - iz kosmickih zraka, radona koji izbija iz zemlje i radioaktivnih supstanci u tlu, vodi, hrani i cak iz kalijuma u samom ljudskom telu.

U poredjenju sa ovom radijacijom, kolicine koje dolaze iz generatora kojeje napravio covek, kao sto su nuklearne elektrane, relativno su beznacajne. Pa, pitanje je koliko strogo regulisati ovu radijaciju?

Do sada su ljudi koji donose propise obicno radili kao da je svako svakcato preveliko izlaganje potencijalno opasno. Ali neki naucnici dovode u sumnju ovu pretpostavku.

Ovo pitanje postaje sve vise hitno, jer vise od 100 nuklearnih elektrana ponovo dobija dozvole da mogu da nastave da rade. Istovremeno, zemlja se suocava sa sve vecom nezgodom oko toga sta da radi sa nuklearnim otpadom iz nuklearnih elektrana i fabrika oruzja.

"Ovo pitanje se razbesnjava jer mi regulisemo doze koje su nize od prirodne pozadinske radijacije", kaze Dr. Artur Apton. Ekspert za radijaciju i bivsi direktor Nacionalnog instituta za karcinom, Dr. Apton je profesor medicine zivotne sredine i zajednice na Univerzitetu medicine i stomatologije u Nju Dzersiju.

U jednom izvestaju prosle godine o standardima radijacije, G.A.O., istrazni ogranak Kongresa, kaze: "Standardi koje ustanovljavaju E.P.A. i N.R.C. da zastite javnost od izlozenosti radijaciji niskog nivoa nemaju ubedljivu naucnu osnovu, uprkos decenijama istrazivanja".

Ova situacija je jos konfuznija zbog toga, kazu eksperti, sto su regulatorni standardi mesavina.

Agencija za zastitu zivotne sredine zagovara standard za ukupnu izlozenost radijaciji od jednog izvora ili mesta na 15 milirema godisnje, pri cemu ne vise od 4 dolazi iz podzemnih voda. Standardni rentgen pluca, radi poredjenja, daje oko 10 milirema zracenja na grudi, sto je ekvivalent za 1 ili 2 milirema za celo telo. Komisija za nuklearnu regulativu postavlja svoj prihvatljivi nivo izlozenosti radijaciji iz jednog izvora na 25 milirema godisnje. Nasuprot tome, prirodni nivo pozadinske radijacije u SAD je prosecno oko 350 milirema godisnje, a u nekim oblastima zemlje je mnogo puta visi od toga.

U Njujorku, na primer, ljudi apsorbuju oko 100 milirema radijacije svake godine samo iz kosmickih zraka, kaze Dr. Dzon Bojs, junior, ekspert za radijaciju, koji je naucni direktor Medjunarodnog epidemioloskog instituta u Rokvilu, drzava Merilend. U Denveru je izlozenost od kosmickih zraka u proseku 200 milirema godisnje, kaze on, a prirodna promenljiva u izlozenosti radijaciji je mnogo puta veca od kolicine radijacije koju osporavaju agencije koje rade regulativu.

"Mi jedemo, udisemo i pijemo niske nivoe radijacije", kaze Dr. Bojs. Istovremeno, kaze Dr. Fred Metler, predsedavajuci radioloskog odseka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Novi Meksiko, glavni medicinski izvori radijacije, kao CAT skeneri, su van opsega svih regulatornih agencija.

"Citav niz mesta nije uopste regulisan", kaze Dr. Metler. "To je prilicna nocna mora".

"Kad pogledate izlozenost stanovnistva radijaciji, oko dve trecine potice od prirodne pozadine, a oko 15 % od vasih prijateljskih doktora i hiroprakticara", kaze Dr. Metler. "Sve drugo je, da vam kazem istinu, veoma minimalno. Manje od par procenata je od svih nuklearnih reaktora i cele istrazivacke industrije".

Ali, pita Dr. Dzon Evans, analiticar rizika na Harvardskom fakultetu javnog zdravlja, zasto bi trebalo da je nivo pozadinske radijacije vazno za pitanje koliko je dodatnog rizika iz izvora koje je generisao covek prihvatljivo?" Zasto nije relevantnije pitanje koliko se ovog rizika moze umanjiti i po kojoj ceni za vas?" pita on.

Dilema oko toga kako ustanoviti nivoe radijacije ne rezultira iz nedostatka istrazivanja ili analize, kazu naucnici.

"Efekti radijacije na ljude se proucavaju vec vise od jednog veka", kaze Dr. Metler. "Postoji ogromna literatura o tome. Verovatno ima vise studija o stetnim efektima radijacije nego za bilo koje druge toksicne ili stetne agense u zivotnoj sredini".

I dok su naucnici proucavali radijaciju, komiteti koji procenjuju ove podatke su proliferirali.

"Mi imamo nacionalne i medjunarodne stalne komitete koji povremeno pregledaju svetsku literaturu o jonizujucem zarcenju", kaze Dr. Bojs, koji je clan mnogih takvih grupa. "U Medjunarodnom komitetu za radiolosku zastitu upravo smo proslavili 75-godisnjicu rada, a mi se sastajemo dva-tri puta godisnje".

Onda, kaze on, tu je i UN naucni komitet za efekte atomske radijacije. "To je zapocelo 1955.", kaze Dr. Bojs. "Mi se sastajemo svake godine u Becu i objavljujemo sabrane radove".

U SAD Agencija za zastitu zivotne sredine, Komisija za nuklearnu regulativu i Nacionalno vece za zastitu od i merenje radijacije se bore sa pitanjem standarda radijacije, a Nacionalna akademija nauka se povremeno poziva od 1950. godine da napravi ravnotezu sa svojim komitetom, koji se naziva Komitet za bioloske efekte jonizujuceg zracenja. Ministarstvo energetike i Nacionalni instituti zdravlja vrse obimna istrazivanja.

Nauka se brzo razvija. 1980. godine je Dr. Bojs ustanovio odsek radijacione epidemiologije na Nacionalnom institututu za karcinom sa samo sacicom istrazivaca. Sada, kaze on, dok je krenuo da osniva Medjunarodni epidemioloski institut, koji vrsi istrazivanja za industriju i vladu, odsek za radijaciciju Instituta za karcinom vise nije odsek, vec ogranak, i to jedan od najvecih ogranaka tamo, sa na stotine naucnika.

"Mnogi ljudi kazu `Stvarno ne znamo puno o rizicima od radijacije'", kaze Dr. Bojs. "Ja kazem: `Znamo mi jako puno. Mi proucavamo stanovnistvo celog sveta od pocetka proslog veka. Znamo sta se desava pri velikim dozama. Znamo sta se desava pri medicinskim dozama. I znamo da su pri malim dozama rizici mali. Kontroverza je samo u tome koliko su one mlae. Da li su stvarno male, ili su stvarno, stvarno malo?'"

Kao stoje slucaj i sa drugim toksicnim supstancama u zivotnoj sredini, sto su stroziji standardi to je skuplje zadovoljiti ih.

Proslogodisnji izvestaj G.A.O., sa podnaslovom "Naucna osnova je neubedljiva, a neslaganje E.P.A. i N.R.C. se nastavlja", dao je neke primere cene usaglasavanja sa standardima postavljanja razlicitih nivoa radijacije. Cena ciscenja tla oko reaktora i objekata za pravljenje nuklearnog oruzja bi mogla biti od na hiljade stotina dolara do vise od 100 miliona USD, u zavisnosti o toga da li je standard izlozenosti 15 ili 25 milirema godisnje, kaze izvestaj