|
Pise Ljubomir Pajic
22.03.2000.
UNUTRASNJA KOLONIJA
Mnogo je bilo besa i ogorcenja zbog zagadjenih reka kada je pukla brana u rumunskom rudniku zlata u mestu Baia Mare. Delegacija Evropske unije (EU) na visokom nivou posetila je pogodjene zemlje: Madjarsku, Rumuniju, Ukrajinu i Bugarsku - Jugoslavija je izostavljena iz politickih razloga - i cak obecala da ce im pomoci. Prvi korak te pomoci bio je savet da tuze Rumuniju. Madjarska, zemlja na listi cekanja za clanstvo u EU, rado je prihvatila.
Bilo je to prvi put da su evropski politicari brzo reagovali kada se dogodila ekoloska katastrofa izvan njihovih granica. Kada se ista stvar sest nedelja kasnije dogodila u drugom rumunskom rudniku zlata, u Borsi, EU nije reagovala, posto su politicki poeni vec pokupljeni prvi put a nije bilo apsolutno nikakvog ekonomskog interesa nijedne od zemalja clanica.
U pogodjenim podrucijima stanovnistvo je ostalo mirno. Decenije zivota pod totalitarnom vlascu naucile su ga da priroda, u kojoj se sadrze i njihovi zivoti, vladarima ne znaci nista. Sve ove zemlje su bile kolonije, u kojima ljudski zivot i priroda nemaju nikakvu vrednost. Kolega koji je ziveo u Indiji rekao mi je: "Kada se u Indiji dogodi nesreca sa manje od hiljadu ztrava, oni to i ne stavljaju u vesti".
Ne znam da li je ovo tacno, ali znam da je tragedija u ukrajinskom rudniku, gde je u nesreci poginulo vise od 80 rudara, prosla nezapazeno u Jugoslaviji, gde je ova vrsta nesreca u rudnicima postala skoro normalna. U tom delu sveta rudari su vekovima bili zrtve i bice zrtve i u buducnosti sve dok budu smatrani orudjem. Prvi kolonizatori, u ovom slucaju Turci, posmatrali su ih tako i to se nije menjalo kada su se kolonizatori menjali.
Iskoriscavanje je kljucna rec u ovom slucaju. Ta rec je prvi put upotrebljena 1803. godine kao izraz za iskoriscavanje prirodnih izvora a kolonizatori su je uskoro popravili u iskoriscavanje radnika. Totalitarni vladari su doveli iskoriscavanje do savrsenstva. Oni su ideoloskim frazama maskirali bezobzirno iskoriscavanje prirode i ljudi i pretvorili svoje zemlje u unutrasnje kolonije.
Rumunija vise nije kolonija, ali je teret proslosti veoma tezak. U oblasti Baia Mare svi stanovnici pate od neke bolesti izazvane otrovima iz jedanaest rudnika i nekoliko hemijskih postrojenja. Ipak, kada je rumunski ministar ekologije zapretio da ce zatvoriti rudnike, svi su bili ocajni, jer gubitak posla u ovoj siromasnoj regiji znaci isto sto i smrt.
"Umesto da umrem od gladi odmah, vise volim da umrem kasnije od posledica zagadjenja", rekao je rukovodilac ureda za ekologiju jedne fabrike za preradu olova u Baia Mare a jedan seljak je iznad kapije svog imanja stavio natpis " Neka bude Bozja volja. Ko zna da li cemo umreti danas ili sutra".
Velika ironija je bila kada je ministar egologije Jugoslavije najavio tuzbu protiv Rumunije, iako njega nikada nije posetila tako visoka evropska delegacija, niti ga je savetovala da to uradi. Ironija, zato sto se jugoslovenska Stranka zelenih raspala kada je shvatila da njene proteste zbog zagadjenja, koja se godinama dogadjaju sirom Jugoslavije, niko nikada nije shvatao ozbiljno. Jedina razlika izmedju ranijih zagadjenja jugoslovenskih reka i zagadjenja izazvanih otrovom iz rumunskih rudnika je u boji vode, koncentraciji otrova i sto je otrov - stranog - porekla.
Druga ironija je bila briga EU za ljude na Balkanu. Ta briga je ogranicena samo na reke koje su nesumnjivo zatrovali Rumuni i ona nema nikakve veze sa zagadjenjima iz hemijskih postrojenja koja su nesumnjivo unistile clanice EU tokom bombardovanja Jugoslavije niti sa tonama bombi sa osiromasenim uranijumom bacenim na jugoslovenske gradove. NATO saveznici su tone bombi bacili i u Jadransko more kada su njihove letacke misije otkazivane zbog loseg vremena.
Kao sto sam vec rekao, sama EU ne tuzi Rumuniju, jer ne postoji ekonomski interes njenih clanica u ovom slucaju. Ona samo poducava jednu koloniju kako da tuzi drugu koloniju. Ipak, postoji mogucnost da i EU preduzme u buducnosti neku takvu akciju.
Ako bombe u Jadranskom moru procure, mogle bi da zagade plaze u clanici EU Italiji i ugroze njen turizam ove godine. Deo Jadranskog mora pripada Jugoslaviji, pa je sasvim ocigledno da bi ona mogla da bude tuzena. I plaze u Hrvatskoj bi mogle da budu ugrozene, ali Hrvatska je takodje bivsa kolonija, a nije cak ni na nekoj od lista cekanja za EU, tako da EU u tom slucaju ne bi reagovala.
Osiromaseni uranijum bi mogao da ugrozi vojnike iz EU koji cuvaju mir na Kosovu, koje jos pripada Jugoslaviji, pa bi zato ona mogla da bude odgovorna u ovom slucaju.
Nemacka, takodje clanica EU, stalno se zali da njeni brodovi ne mogu da plove niz Dunav, jer Jugoslavija nije uklonila mostove koji su sruseni - nemackim bombama, izmedju ostalih. Uz tako ocigledan ekonomski interes, eto nove mogucnosti za jos jednu tuzbu.
I poslednja, ali ne po znacaju, je stvarna ironija. Polovina rudnika u Baia Mare pripada australijskoj kompaniji Esmeralda, koja je u pocetku negirala bilo kakvu odgovornost. Australijanci su se u ovom slucaju ponasali kao pravi kolonizatori: oni su iskoriscavali prirodu i jevtinu radnu snagu u Rumuniji, ali nisu ulozili nista u popravljanje bezbednosti rudnika. Zvanicno, Australija je prava, spoljna kolonija i time se zatvara circulus viciosus.
PS. Kompanija Esmeralda izdala je saopstenje u kome kaze da joj je ZAO.