DETE ELIJAN

Fidel Kastro je govorio cetiri sata i dokazao svoju retoricku kondiciju: bitka za Elijana je dobijena, na sudu, po zakonu i politicki, trijumfovao je kubanski vodja na nacionalnoj televiziji. Njegovi protivnici koji sada zive u SAD nastavljaju borbu. Oni ne misle da je bitka izgubljena. A bitka ce se nastaviti, bez obzira na ishod ovog slucaja. Elijan je za obe strane samo objekat.

Elijan je dete, sestogodisnji kubanski decak spasen iz olujnog mora kod obale Floride. On je jedini preziveli iz grupe begunaca sa Kube. Njegova majka je poginula pokusavajuci da pobegne u bolji zivot. To je bilo pre pet meseci.

Od tada Elijan je simbol politicke borbe. Rodjaci koji zive u Majamiju hteli su da ga zadrze u SAD i u pocetku je izgledalo da ce uspeti. Ali, izgubiti simbol koji ce pripasti politickim neprijateljima bilo je nesto sto kubanski rezim nije mogao da podnese. Decakov otac, Huan Migel Gonsales, pojavio se na sceni sa hiljadama sledbenika na svakodnevnim demonstracijama u Havani.

Porodicna proslost pritom nije bitna. Ni cinjenica da se Elijanov otac razveo od njegove majke posto je maltretirao i nju i dete, kako sada tvrde svedoci, ni to sto ima novu porodicu i do sada nije brinuo za decaka. Odjednom je morao da se ujedini sa sinom po svaku cenu.

Americko pravosudje mu je dodelilo to pravo u drugoj instanci. Na pocetku je Elijan, ili njegovi rodjaci, zatrazio azil i americko drzavljanstvo. Savezni sud za zalbe u Atlanti odlucice 11. maja o tom zahtevu, imajuci u vidu da decak ima sest godina.

Ne samo da je dodeljeno pravo na ujedinjenje porodice. Ono je sprovedeno u delo na silu akcijom kakva jos nije vidjena u SAD. Agenti FBI i specijalne naoruzane policijske jedinice provalile su jedne noci u kucu u kojoj je Elian ziveo sa rodjacima. Oni su decaka priveli ocu u njegovu novu rezidenciju, kubansko predstavnistvo koje ima ulogu ambasade, buduci da ove dve zemlje nemaju zvanicne odnose.

U medjuvremenu, svi umesani u ovaj slucaj morace da ostanu u SAD. Otac, koji je doputovao privatnim mlaznjakom - sto je neuobicajeno za obicne Kubance - njegova nova zena i njihov sin od sest meseci, jedan Elijanov rodjak, vaspitacica iz zabavista i cak licni lekar. Kao delegacija na visokom drzavnom nivou koju stite telohranitelji mala kubanska grupa zivi u pomenutom kubanskom predstavnistvu.

Da, skoro sam zaboravio, i Elijan sada zivi tamo.

Americke novine javljaju da je mali rodjak sa Kube "sokiran" Elijanovom novom frizurom. Kubanski listovi su vec javili da je kubanski vodja "sokiran" nacinom na koji Amerikanci zloupotrebljavaju Elijana iz politickih razloga. Naravno, i Amerikanci su "sokirani" spontanim masovnim svakodnevnim demonstracijama na Kubi, posto se one nisu dogadjale ranije kada su milioni Kubanaca pobegli u SAD, sto se nastavlja godinama.

A, sta je sa Elijanom? Da li je mozda i on sokiran dogadjajima koje sestogodisnje dete nije spremno da prihvati? Iz brige za njegovo mentalno zdravlje nova kubanska delegacija, koja ce takodje biti tretirana na visokom drzavnom nivou, uskoro ce mu se pridruziti u Americi. Deca iz Havane dolaze da se "igraju" sa njim, ili, bolje receno, da ga prevaspitaju kako da zivi na Kubi kada se vrati. Ako se vrati.

Komunizam je mrtav vec deset godina a sa njim i hladni rat. Teoretski. Ideoloska osnova za politicke svadje, kao sto vidimo iz ovog slucaja, jos je bolja nego ranije.

Ni ljudi u SAD, koje pokrece nesto sto prelazi u masovnu histeriju, ni Kubanci, koje instrumentalizuje rezim, ne brinu o dobrobiti decaka. Americki predsednik je pokazao da postuje red i zakon, njegov zamenik je neslaganjem pokazao da brine o glasovima kubanskih emigranata u trci za predsednika, kubanska industrija majica cveta sa hiljadama majica sa Elijanovom slikom, a zapadne televizisjke stanice proizvode tone "potresnih ljudskih prica".

Za sve te divne emocije zahvalni smo sestogodisnjem polu-sirocetu sa tropskog ostrva Kuba. A on je samo dete.

[ Prethodne kolumne ]