Bilo je to na Svetski dan zastite prirodne sredine, 4. juna, i dugo
ocekivano saopstenje je zvucalo bas prikladno: ukrajinski predsednik
Leonid Kucma je rekao da ce nuklearna centrala u Cernobilu, popriste
najteze civilne nuklearne katastrofe u istoriji u aprilu 1986. godine,
biti zatvorena 15 decembra. Americki predsednik Bil Klinton, koji se
nalazio u sestocasovnoj poseti ovoj bivsoj sovjetskoj republici, pozdravio
je vest i rekao da ce SAD dati Ukrajini 78 miliona dolara da bi popravila
bezbednost ove centrale.
Klinton je rekao da ce SAD dati Ukrajini jos dva miliona dolara da bi
popravila bezbednost preostale cetiri nuklearne centrale. Dve zemlje su
potpisale i sporazum o projektu vrednom 30 miliona dolara, koji treba da
pomogne Ukrajini da proceni tehnicki kvalitet nuklearnog goriva buducih
snabdevaca.
Ukrajina, Belorusija i Rusija jos trose ogromne svote na rasciscavanje
posledica pozara i eksplozije koja je raznela radioaktivnost sirom Evrope
i zagadila velika podrucja. Eksplozija je uzela 31 zrtvu, a smatra se da
su hiljade ljudi umrle od posledica.
Udes u Cernobilu je bio prva velika civlina atomska katastrofa u istoriji,
koja je pokazala svetu opasnosti nevidljive atomske smrti. Od nesrece se
svi uzroci detaljno ispituju, mnoge organizacije i projekti ispituju
posledice i preduzimaju se mere da se takva nesreca nikada ne ponovi.
Ukrajina je ranije obecala da ce zatvoriti jedini preostali aktivni
reaktor u toj centrali, ali je do sada odbijala da utvrdi konkretan datum.
Ona sada trazi od medjunarodne zajednice pomoc da bi prikupila novac za
izgradnju dva reaktora u drugim centralama koji bi nadoknadili gubitak u
energiji. Troskovi gradnje tih reaktora procenjeni su na 1,2 milijarde
dolara.
Kucma je rekao da "Cernobil mora biti zaustavljen po svaku cenu, a
pre svega zbog bezbednosti". Ipak, nije propustio da naglasi:
"Necemo moci sami da se izborimo sa tim ozbilljnim problemom".
Ipak, ekoloska grupa Greenpeace upozorila je da je odredjeni datum
predaleko da bi se izbegao rizik novog udesa. Ona je optuzila i Ukrajinu i
zapadne zemlje sto dozvoljavaju da centrala u Cernobilu nastavi sa radom.
U izjavi ove grupe se kaze da postoje dokazi da su stapici sa pogonskim
gorivom u tako losem stanju da postoji opasnost nove eksplozije. "Do
dana zatvaranja ima jos 193 dana, a reaktor u ovim uslovima moze bezbedno
da radi najvise trecinu tog vremena", kaze ova grupa.
I neki strucnjaci su sumnjicavi: "Iako je datum odredjen, ako
finansijska pomoc ne stigne nije sigurno da ce zemlja odrzati dato
obecanje", kaze Aleksandar Pavljik, direktor Instituta istok-zapad.
Mikajlo Pohrebinski, direktor Instituta za politicke nauke iz Kijeva,
smatra da je datum zatvaranja povoljan za Klintona koji podrzava svog
zamenika Ala Gora na americkim predsednickim izborima. "Navodjenje
datuma zatvaranja veoma je povoljno za Zapad i za Klintona, specijalno
zbog predsednicke kampanje Ala Gora", rekao je on.
Da li je sve ovo onda bio politicki sou americkog predsednika koji odlazi
sa scene krceci put svom zameniku i pokusavajuci da popravi sopstvenu
sliku u istoriji? Da li je to bilo samo uspesno poslovno putovanje koje ce
americkim firmama obezbediti nove atomske ugovore u Ukrajini? Da,
verovatno je tacno i ovo prvo i ovo drugo i da, Greenpeace je verovatno u
pravu sto se tice bezbednosti, ali postoji li bolje resenje?
Oni koji jos koriste nuklearne centrale sirom nase planete su gospodari
nevidljive smrti. U te centrale su umesani ogromni iznosi novca i tu ima
premalo stvarne brige za prirodu, ljude ili Dan zastiite prirodne sredine.
Ipak, bio je to jos jedan korak. Bio je mali, ali je bio korak napred, jer
je ovo saopstenje obradovalo gradjane Kijeva kao sto je Julija Docenko
(31). "Imam malo dete i nadam se finansijskoj pomoci koja ce
omoguciti da se Cernobil zatvori", izjavila je ona. Kako mozemo da
trazimo vise od toga?