|
Pise Ljubomir Pajic
05.07.2000.
GRESKE SU VECITE
Francuska je prvak Evrope u fudbalu. Znam, to nije vest, to je samo zivotna cinjenica. Sta bi bilo da... Stara prica. Trebalo je da to bude Italija, ali svako mora da uci na svojim greskama. U finalu EURO 2000 italijanska reprezantacija je pobedjivala, ali je ipak izgubila. Zasto?
Za razliku od polufinala, gde su obojica sudija dali sve od sebe da proguraju domacina Holandiju i apsolutnog favorita Francusku u finale, ovog puta to nije bila krivica sudije. Bila je to tipicna ljudska greska. Kada ste u necemu dobri, mozda cak i najbolji u tome, prevelika doza samopouzdanja je logicna posledica.
Holandija, koja je u prethodnoj utakmici porazila Jugoslaviju sa 6:1, bila je osudjena da izgubi od Italije. To niko nije mogao da spreci, cak ni nemacki sudija Merk, koji je nasao dva nepostojeca jedanaesterca i iskljucio jednog italijanskog igraca zbog tipicnog fudbalskog prekrsaja. Holandski igraci su u svojim glavama vec bili sampioni, cela nacija je bila uverena u to i ostala je jos samo sitnica da se pobedi u dve utakmice.
Italijanski sitem odbrane dobro poznat kao catenaccio - brava - bio je na vrhuncu. Cak ni sa igracem manje oni jednostavno nisu mogli da izgube tu utakmicu. I njima je posle utakmice kroz glave prosla ista misao: sada smo nepobedivi. A plan je dobro funkcionisao: u poslednjem minutu finalne utakmice vodili su sa 1:0... Samo, Francuska nije imala nameru da se preda.
Danas postoje dve vrste fudbalske igre: prefinjena i igra koja u sebi nema filozofije. Za Brazil, Italiju, Portugaliju, Rumuniju ili Jugoslaviju fudbal nije samo igra. To je zabava, uzivanje i galerija razlicitih ideja. Igraci iz tih zemalja su srecni dok igraju, ponekad toliko srecni da jednostavno zaborave da pobede. Druga vrsta, koju cesto nazivaju totalni fudbal, tipicna je za Englesku, Holandiju i Francusku. Tamo je imperativ pobeda: zasto, kako i kojim sredstvima, nije bitno.
Koliko puta mozemo da ponovimo da je fudbal kao pravi zivot?
Kao u pravom zivotu, uvek mozemo da kazemo da bolji pobedjuje. Na kraju se ne racuna lepota igre, vec samo rezultat. Znate li neku statistiku koja prikazuje najlepse utakmice odigrane otkad je smisljen fudbal? Ne znam ni ja, ali bih mogao da napravim svoju. Isto je i u pravom zivotu: najbolji nikad nisu tamo gde bi trebalo da budu. To bi bio savrsen zivot, a mi znamo da takav ne bi mogao da postoji.
Mozete li da se setite reprezentacije bivse Jugoslavije? Godine 1990. bila je to najbolja reprezentacija koju je ta zemlja ikad imala. U tom trenutku, bila je cak najbolja reprezentacija na svetu. Ipak, nije postala prvak sveta. Doslo je do male ljudske greske, previse samopouzdanja, u poslednjem minutu polufinalne utkamice protiv Argentine. Doslo je i do male ljudske greske sudije, koji nije video da je argentinski gol postignut rukom. Bio je to kraj najbolje fudbalske generacije koju je ta zemlja ikad imala.
Kakve veze ima taj primer sa pravim zivotom? Ponekad i u nekim zemljama ima mnogo. Jugoslavija se ljuljala od unutrasnjih sukoba a svi su ipak mislili samo o fudbalu. Malo posle toga jugoslovenska kosarkaska reprezentacija postala je prvak sveta. Culi su se mnogi glasovi koji su govorili da petorica igraca iz te reprezentacije, svi pripadnici razlicitih nacionalnosti bivse Jugoslavije, treba da postanu kolektivno predsednistvo te drzave i istisnu politicare koji su vodili zemlju u propast.
Da li bi sudbina prethodne Jugoslavije bila drugacija da je fudbalska reprezentacija pobedila na prvenstvu sveta? To ne znam i ne kazem da bi, ali da li ste sigurni da mozete da kazete, bez ikakve dileme, da ne bi?
EURO 2000 je zavrseno i fudbal je trenutno izasao iz nasih glava, ali nemojte da brinte. Vratice se on i opet ce zauzeti svoje mesto.
SAD su vratile decaka Elijana Gonsalesa Kubi. Vlasnistvo je vlasnistvo i nikakva ideologija to ne moze da izmeni. Da, to me je podsetilo: postoji zivot i van fudbala.