Verske i duhovne vodje iz celog sveta okupili su se na Milenijumskom svetskom samitu za mir u Njujorku, gde ce se moliti i diskutovati o tome kako da pomognu da se rese sukobi i postigne mir. Cilj ovog sastanka, koji je vec nazvan istorijskim, je da se napravi savez sa domacinom, Ujedinjenim nacijama, i pokrenu incijative za slobodu, borbu protiv siromastva i zastitu prirode.
Vise od hiljadu verskih vodja iz raznih zemalja i regiona, ukljucujuci Balkan, Centralnu Aziju, Etiopiju, Eritreju, Indoneziju, Izrael, Filipine, Rusiju, Ruandu, Sijera Leone, Siriju i Sudan, ucestvuju na ovom skupu. Medju ucesnicima su i kardinal Arinze, koji predstavlja Vatikan, Abdulah Saleh al Obdaida, generalni sekretar Svetske muslimanske lige, rabin Meir Lau, vrhovni rabin Izraela, i dr Mustafa Ceric, veliki muftija Bosne.
Neki od dogadjaja se odvijaju u UN gde ce organizatori samita drzati otvorene dijaloge na teme kao "Uloga religije u transformaciji sukoba" i "Prema oprostaju i izmirenju". Drugi su u hotelu Valdolf Astorija i njih organizuje savez nevladinih medjureligioznih grupa. Ovo su zatvoreni sastanci, na kojima ucestvuju predstavnici raznih vera, od kojih su mnogi iz predela u kojima je doslo do oruzanih sukoba medju pripadnicima tih vera.
Imajuci na umu ogroman broj razlicitih vera u svetu, organizatori su odredili kriterijume koji definisu "glavne" religiozne institucije. Medju njima su "istorijski znacaj, broj pripadnika, geografski polozaj i domet i tradicija": osnovni kriterijum je da religija ili verovanje mora biti starije od sto godina i da osnivac ili prvobitni vodja nije vise ziv.
Koliko god sve ovo zvucalo pozitivno i impresivno, odmah je doslo do ukrstanja sa politikom i biznisom. Pre svega njeveci deo novca kojim se finansira samit dolazi od fondacije UN Fond bolji svet, koju je osnovao Ted Tarner, potpredsednik kompanije Time Warner i osnivac Cable News Network. Tarner zato ima ulogu pocasnog predsedavajuceg ovog samita. To, opet, neizbezno vodi skup u veliki medijski spektakl.
Iako su religija i drzava odvojeni u najvecem delu sveta a posebno u zemljama sa komunistickom ideologijom, prvi veci sukob na ovom samitu ukljucuje Kinu. Do problema je doslo jos pre pocetka kada su se kineske vlasti suprotstavile ucescu Dalaj Lame, poznatog duhovnog vodje budista sa Tibeta, koji zivi u izgnanstvu i koji je 1989. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. UN nisu bile u stanju da odole ovom pritisku dokazujuci ponovo da medju njihovim jednakim zemljama clanicama postoje manje i vise jednake. Dalaj Lama nije pozvan.
Ipak, bilo je zanimljivo videti da je cak i Kina poslala delegaciju i da, bez obzira sto drzava zvanicno nema nikakve veze sa religijom, kineska mesovita delegacija ima u sebi predstavnike budizma, hriscanstva, islama i taoizma.
Generalni sekretar UN Kofi Anan rekao je u ponedeljak novinarima da "ja sam bio istakao da bi bilo pozeljno da su svi ovde". Ova ljupka diplomatska fraza koja se odnosi na sukob oko Dalaj Lame je tuzna ilustracija uloge svetske organizacije koja treba da bude neutralna i da se zalaze za jednakost zemalja clanica. Ipak, on je naglasio da ce predstavnici Dalaj Lame biti medju ostalim duhovnim vodjama. "Mislim da je to napredak i da ce nam to pomoci da pokrenemo proces mira sirom sveta", rekao je Anan.
Religija za mir? Politika za mir? Ovakve izjave su u proslosti bile nezamislive. Religija i politika zajedno za mir? Veoma je tesko da se ostane optimista u pogledu toga. Istorija covecanstva, cak i u nedavnoj proslosti, pokazala je samo suprotno.
Ipak, ovaj samit je tek poceo i cak i ja, uz sav prisutni pesimizam, moram da dam sansu miru. Samo, sansa da ce dogadjaj koji se pretvara u medijski spektakl doneti bilo sta osim prijateljskog sastanka religioznih politicara je veoma blizu nule. Bilo bi potrebno pravo cudo da se to izmeni.