|
Pise Ljubomir Pajic
13.09.2000.
VELIKO SRCE MONCE
Neki
dolaze nocu. Logorske vatre im osvetljavaju put jer su mnogi dosli u
cetvrtak. Sutra, u petak, pocinje velika festa, praznik: prvi trening
Formule 1 za Veliku nagradu Italije u Monci. Slavlje traje celu noc.
Ujutru, kroz izmaglicu, krece se povorka sa konjem u srcu. Mali crni konj
koji se propinje na zutoj podlozi, navijaci "Ferarija".
Hoce li slaviti i posle trke? Razloga ima dovoljno: njihov idol Mihael Sumaher bi trebalo, ne, on mora da pobedi u nedelju da bi ostao u trci za titulu prvaka sveta i da bi svakog Italijana ucinio ponosnim. U rano jutro hiljade sveca su zapaljene u predivnoj katedrali u Milanu.
Formula 1 je svet unutar naseg sveta, svet pun uzbudjenja, brzine i hrabrosti, izdrzljivosti i osecanja. Vozace nazivaju pilotima zato sto se samo letenje moze uporediti sa Formulom 1, kraljicom svih motosportova, a njihova vozila su bolidi jer vise ne izgledaju kao uobicajeni automobili.
Centar tog malog kosmosa, koji se na radost navijaca sa svih
kontinenata krece sirom Zemlje, nalazi se u Italiji, u predgradju Milana,
jedanaest kilometara od centra grada, u Monci, koja je dom italijanskih
bolida i "Ferarija" iznad svih. Taj tim, la squadra, iz gradica
Mudjelo usrecivao je ljude sirom sveta tokom prvih 50 godina Formule 1 i
postao simbol najpopularnijeg sporta na ovoj planeti.
Njegovi vozaci su uvek bili legende, bez obzira da li su postajali prvaci sveta kao Huan Manuel Fandjo, koji je to postigao pet puta pedesetih godina, ili su samo bili vozaci divnog crvenog bolida i uzivali u tome. Nova generacija Formule 1 ima svog novog idola, nemackog pilota Mihaela Sumahera, dvostrukog prvaka sveta, koji je dosao u "Ferari", tim koji je zaboravio ukus pobede, da ga opet podigne u visine.
Mihael Sumaher je naslednik Brazilca Ajrtona Sene, trostrukog prvaka sveta, ciji su izuzetna karijera i zivot ubijeni u nesreci u trci 1994. godine. Sena je i uvek ce biti najbolji pilot svih generacija za navijace i za vozace kao sto je Mihael Sumaher koji nikada ne dozvoljava da ga porede sa "neuporedivim".
Ali, sada ce ga porediti. Mihael Sumaher je pobedio u Monci. Bila je to njegova 41. pobeda i od tog trenutka on deli drugo mesto na "listi vecitih" sa Ajrtonom Senom iza Alena Prosta, koji vodi sa 51 pobedom.
Poznavati Mihaela Sumahera licno znaci voleti ga. Ne, on nije bice iz drugog sveta, kao sto bi neko mogao da ocekuje od njega, sampion pun sebe, nego ljubazna osoba koja uvek ima vremena i lepih reci za navijaca koji uspe da dodje do njega. Uvek je pribran i smiren, ali eksplodira kao vulkan posle svake pobede kao da se radi o prvoj pobedi u karijeri.
Bio je to dan velike radosti u Monci. Sumaher na podijumu, veseo kao i uvek, italijanski navijaci pevaju nemacku himnu - na nemackom jeziku - a desetine navijaca drze ogromnu zastavu koja prikazuje veliko crveno srce sa crnim konjicem u sredini. Prava festa u Monci. A onda, nekoliko trenutaka kasnije, uobicajena konferencija za stampu sa pobednikom ...
Pitanje: "Kako se osecate posto ste dostigli 41 pobedu Ajrtona Sene?" Odgovor: "Izvinite, ja ..."
Sampion place, osecanja su ga savladala; on je ljudsko bice, nije samo idol, i ne moze da zadrzi suze. Konferencija za stampu je za njega zavrsena, ali nije za novinare i za ljude sirom sveta, koji je u tisini gledaju na svojim tv-ekranima. Monca je duboko potresena, Italija je potresena, Nemacka je potresena. Festa se nastavlja u tisini u spomen Ajrtonu Seni. Samo podsetnik: Sena nikada nije bio clan "Ferarija".
Nekoliko minuta kasnije Monca ponovo place. Organizatori izdaju saopstenje da je mladi vatrogasac, koji je povredjen u strahovitom sudaru u trci, preminuo. Navijaci, vozaci, mehanicari, sudije placu...
Divno veliko srce Monce opet pokazuje svoja osecanja.
|
|