|
Pise Ljubomir Pajic
27.09.2000.
JEGULJA, LAZI I RUMUNIJA
Vasa sestra voli gauda sir, zar ne? Da, pasce kisa, zaista. Ne brinite, nisam se izgubio. Ovaj komentar se i dalje odnosi na svet kao celinu i, bez obzira koliko se neki ljudi protive globalizaciji, ovaj svet je smesa raznih dogadjaja i osecanja koje je veoma tesko razdvojiti. Zato: da, Erik Jegulja nije osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama i da, opozicija jeste pobedila na izborima u Jugoslaviji.
Cuvena teorija da pokret krila leptira na jednom kraju sveta izaziva oluje na drugom kraju je apsolutno tacna, po mom misljenju. Ipak, ne mogu da povezem leptirove sa padom grcke nacionalne valute, drahme, ili eura, ali mogu da povezem pobedu Mihaela Sumahera u trci Formule 1 u Indijanapolisu sa pobedom Erika Musambanija.
Erik Musambani je plivac iz Ekvatorijalne Gvineje. Ucestvovao je u kvalifikacionoj trci na 100 metara. Dvojica ostalih ucesnika u njegovoj grupi diskvalifikovani su zbog preranog starta pa je morao da pliva sam. Erik je po dolasku u Sidnej prvi put video bazen pravih olimpijskih razmera i namucio se dok je otplivao 100 metara, ali nije hteo da odustane, zbog cega je postao jedan od najvecih ljubimaca publike.
"Zamalo se nisam udavio", rekao je posle trke. Vremenom od 1:53 postavio je najsporiji rezultat na svim olimpijskim igrama, ali je tako slucajno postao junak i dobio nadimak "Jegulja". Spanski, francuski, engleski, svedski, japanski, kanadski i australijski novinari otimali su se oko njega a nemacka reprezentacija ga je pozvala kao gosta na veceru tokom krstarenja brodom po luci u Sidneju.
Nesto o vezama: i Mihael Sumaher i Erik Musambani su prvaci sveta. Obojica su posteni ljudi koji uzivaju sto ucestvuju u nekom sportskom dogadjaju bez obzira koliko su teske i nepostene prepreke pred njima. Zato obojici odmah i ovde dodeljujem titulu sportista godine.
Ipak, ima i ljudi koji jednostavno ne podnose poraz. Samo nekoliko dana pred izbore u Jugoslaviji (24. septembar) beogradski dnevni list "Novosti", koji pripada saveznoj vladi, objavio je dzinovsku sliku preko prve strane. Ona prikazuje pristalice sadasnjeg predsednika na mitingu. Prema ostalim izvestajima tamo su se okupili 15.000 ljudi, ali u izvestaju tog lista bilo ih je vise od 100.000. Kao sto znamo, slika moze da govori vise nego hiljadu reci i kao sto vidimo - slika to ilustruje. Medjutim, i citaoci su bili zbunjeni: na slici je bilo previse blizanaca.
Naravno, majstori propagande su obavili svoj posao, ali ne mnogo dobro. Novine su izdale saopstenje, veoma sitnim slovima, na dnu 4. strane, o "tehnickoj gresci". Ipak, urednik fotografije (pored ostalih urednika) je nagradjen: cena "istine", ili govoreci obicnim jezikom, cena lazi, bila je 4.000 dinara, dobra mesecna plata u Jugoslaviji.
A sta je sa ishodom izbora? Pa, opozicija je pobedila, nema sumnje, ali je put dug. U necemu obe strane moraju da se sloze: u Skupstini grada Beograda opozicija je dobila 102 od 110 mandata a vladajuca partija je dobila 4. Predsednicki izbori su jos misterija: iako je zvanicna komisija u utorak saopstila da kandidat opozicije i vladajuci predsednik moraju da idu u drugi krug 8. oktobra (tim redom), nije sigurno da ce opozicija to prihvatiti jer je prema njenim izvorima njen kandidat osvojio apsolutnu vecinu.
I opet, kakve veze ima Rumunija sa tim? Ima mnogo. Prvo, mladoj rumunskoj gimnasticarki Andreji Radukanu oduzeta je zlatna medalja, jer je njen test na anti-doping kontroli bio pozitivan. Lekar reprezentacije dao joj je lek koji nije bio na listi zabranjenih lekova Gimnasticke federacije, ali je bio na listi Medjunarodnog olimpijskog komiteta. Medjutim, niko me nece ubediti da je devojka koja ima samo 16 godina namerno koristila taj lek posto je prethodno vec osvojila dve medalje i ima pred sobom karijeru. Dug je put do istine, ali ce ona jednog dana izaci na videlo.
Da, Rumunija ima veze sa svim ovim. Petre Roman, rumunski ministar inostranih poslova, pozvao je jugoslovensku vojsku da ne intervenise protiv sopstvenog naroda i da ne brani pojedince podsecajuci je na rumunsku revoluciju, u kojoj je on bio jedan od najaktivnijih ucesnika.
Iako u obema zemljama ima mnogo slicnosti, postoji velika razlika. Rumunskom narodu su izbori bili uskraceni i nije mogao da iskaze svoju volju. Narod u Jugoslaviji ima priliku da glasa i on je iskoristio tu priliku. I, kao sto vam stalno ponavljam, iako neki ljudi odbijaju da poveruju u to, Zemlja ne miruje nego se okrece, eppur si muove.
P.S. Los kvalitet fotografije nije nasa krivica. Iako "Novosti" dobijaju najbolji novinski papir u velikim kolicinama, njihovo stampano izdanje izgleda nekako bledunjavo i neuverljivo. Iz razumljivih razloga nismo mogli da dodjemo do originala fotografije.
|
|