|
Pise Ljubomir Pajic
18.10.2000.
RUMUNSKA POUKA
Uoci saveznih
izbora u Jugoslaviji 24. septembra rumunski ministar inostranih poslova
Petre Roman je upozorio na moguci rumunski scenario u Jugoslaviji. Heroj
rumunske revolucije je znao kako su vojska i policija branile diktaturu
boreci se protiv naroda. Sa distance od tri nedelje ima ljudi koji ce reci
da je to upozorenje bilo pogresno, ali ono to nije bilo.
Rumunski scenario se ponovio u Jugoslaviji, samo iza scene. Postojalo je naredjenje za napad, ali naredjenje nije izvrseno. Jos je rano da bi moglo da se kaze zasto. Svako ko je dobro obavesten o dogadjajima u ranijoj Jugoslaviji mora da zna da bi bilo naivno verovati da su snage koje su tako lako isle u ratove iz cista mira postale demokratske i nenasilne.
Narodu je jos nejasno, iako pomalo naslucuje, ko kontrolise tajnu drzavnu policiju u Jugoslaviji, koja ima kljucnu ulogu u svim nedemokratskim rezimima. Ta policija se u Rumuniji zvala sekuritate i dobro je poznata njena uloga u izgradnji, sprovodjenju i odbrani totalitarne vladavine jedne porodice u toj zemlji.
Polet rumunske revolucije 1989. godine bio je velicanstven. Diktatori nisu samo uklonjeni sa vlasti. Sud revolucionarne pravde koji je sam sebe postavio osudio je bracni par na smrt i pogubio ih. To je bio proracunat potez: ljudi su strahovali za zivot i laknulo im je kada su culi da su diktatori nestali.
Ali, bila je to tacka na kojoj je zaustavljena revolucija. Od tog trenutka paznja javnosti je bila usmerena na bitku za vlast i otklonjena od snaga u pozadini. Kasnije nije bilo pravde, ni revolucionarne, niti gradjanske. Niko nije osudjen zbog zlocina tajne policije.
Danas, jedanaest godina posle revolucije, rumunska politicka scena nije stabilizovana. Najgora posledica je sto su mnogi od onih iz sekuritate jos na polozajima. Ljudi koji su premlacivani i muceni zbog demokratskih ideja i dalje strahuju za zivot kada sretnu one koji su ih nekad mucili.
Postoji nekoliko velikih razlika izmedju situacije u Rumuniji i Jugoslaviji. U Rumuniji je linija izmedju "njih" i "nas" bila veoma jasna, ali je revolucija prerano zaustavljena. Bes je bio izbacen iz organizma i ti veoma siromasni ljudi su bili srecni zbog bilo cega sto je bilo bolje i drugacije od onoga iz vremena pre revolucije. Ophrvani novim ranije nezamislivim slobodama govora, slobodnih informacija i cak podjednako nezamislivom slobodom misljenja ljudi su zaboravili da nijedan diktator ne moze da vlada bez pomocnika.
Iako je rezim u Rumuniji bio na vlasti decenijama a onaj u Jugoslaviji 13 godina, ovaj drugi je mnogo opasniji i razorniji. On je vesto obrisao vidljivu liniju izmedju "njih" i "nas" koristeci nacionalizme da bi zaslepio narode. Deo srednje klase koji ukljucuje slobodne mislioce je unisten ili prosto udaljen iz javnosti a oni iz te klase koji su radili za rezim su sebe sveli na obicne sluge. Socijalne razlike su vece nego ikad. Procenjuje se da vise od 90 odsto stanovnika Jugoslavije zive ispod granice siromastva.
Tri nedelje posle saveznih izbora u Jugoslaviji i dve nedelje posto je narod pokazao svoju volju na ulicama Beograda raniji vladarski par se samo sklonio sa vidika a sve drustvene strukture koje su oni gradili kao podrsku svojoj vladavini su jos netaknute. Revolucija je stigla do prekretnice. U ovom trenutku ona moze mnogo da izgubi.
Ako se novi predsednik odluci za put kompromisa, to bi moglo da mu se vrati kao bumerang. Demokratija ne dolazi na srebrnom posluzavniku i samo dovodjenje nove osobe na vrh ledenog brega ne moze da promeni korumpirano drustvo bez moralnih vrednosti.
Prethodna i danasnja Jugoslavija su unistene tokom ratova koje su podstakle i vodile snage koje se sada nadaju da ce imati priliku da se vrate. Osim sto su u ratovima ubili 600.000 ljudi, oni su unistili privredu i likvidirali demokratiju i moralne vrednosti. Sada je potrebno da sudovi, domaci i / ili medjunarodni, odmere kolicinu krivice svih umesanih u te zlocine.
Rumuni su napravili gresku sto nisu zavrsili revoluciju i Petre Roman je mislio na to. To je vazna istorijska pouka i ista greska se ne sme ponoviti u Jugoslaviji.
PS "Pala je TIRANIJA!". Ovaj letak iz Temisvara bio je najsrecnije stivo koji su mnogi Rumuni procitali u zivotu. Ipak, bio je to samo kraj tiranije, ali ne i revolucije.
|
|