|
Pise Ljubomir Pajic
25.10.2000.
BALKANSKI ZID
Nemacki kancelar Vili Brant kleknuo je tokom zvanicne posete Poljskoj 1970. godine pred spomenik zrtvama Drugog svetskog rata u Varsavi trazeci oprostaj od poljskog naroda. Ipak, ovaj simbolicni gest bio je moguc tek posto su glavni zlocinci Treceg rajha izvedeni pred sud. Istina je da svi nacisticki zlocinci nisu pohvatani, ali je takodje istina da su do kraja zivota morali da se kriju. Medjunarodni sud je brzo radio pa je istorijsko sudjenje u Nirnbergu bilo logicna posledica rata i razaranja.
U slucaju prethodne Jugoslavije bilo je drugacije. Deset godina posto su ratovi poceli i posto je zemlja ubijena zlocinci su jos na slobodi. Neki od njih su cak donedavno bili na vodecim politickim polozajima. Medjunarodni sud UN u Hagu je u svim delovima prethodne Jugoslavije kritikovan kao politicki sud, ali samo kada je optuzivao njihove sopstvene zlocince, posto su krivci uvek bili oni sa druge strane.
Ova vrsta logike je posledica nacionalisticke mrznje koju je zlocinacko rukovodstvo vesto koristilo da bi sacuvalo pozicije i politicku moc. Mrznja i pitanje krivice su napravili nevidljivi Balkanski zid koji je mnogo jaci nego sve veze, svi porodicni odnosi i sva prijateljstva koji su decenijama i generacijama drzali na okupu narode Jugoslavije.
Predsednik Hrvatske, Stipe Mesic, prvi je dotakao osetljivo pitanje Balkanskog zida. On bi mogao da bude srusen, ili, Mesicevim recima, normalni odnosi medju delovima prethodne Jugoslavije mogli bi da budu uspostavljeni, tek kada se "svako na ovim prostorima izvini svakome na ovim prostorima". Sa svoje strane predsednik Mesic se slozio da saradjuje sa sudom u Hagu tako sto ce pred lice pravde izvesti optuzene za ratne zlocine. On je takodje od hrvatskih sudova zatrazio da pokrenu istragu o slucajevima koji jos nisu reseni i nisu poznati medjunarodnom sudu.
Pre mesec dana vecina ljudi u ostatku prethodne Jugoslavije glasali su protiv prethodnog rezima i doveli dr Vojislava Kostunicu na mesto predsednika. Prethodni predsednik, Slobodan Milosevic, bio je jedini sef drzave u istoriji koji je optuzen za ratne zlocine. Ipak, dr Kostunica, profesor prava, bio je veoma odlucan. On je pre izbora rekao da svog prethodnika nece izruciti sudu u Hagu i to je ponovio u njihovom medjusobnom licnom razgovoru posle izbora.
Zastrasujuca pomisao da bi zlocin tolikih razmera mogao da ostane nekaznjen bila je tezak udarac onima koji su se nadali da bi Balkanski zid mogao da padne jednog dana. Konacno, posle mesec dana, tisina je prekinuta. "Spreman sam da preuzmem odgovornost prethodnog predsednika Milosevica", rekao je dr Kostunica u intervjuu americkoj tv-mrezi CBS.
On je priznao da je "jugoslovenska policija pocinila na Kosovu razne zlocine", ali je pozurio da napravi ravnotezu: "Zlocinici su zlocinci i zrtve su zrtve. Ipak, ne smemo da zaboravimo da je i druga, albanska strana na Kosovu, takodje cinila zlocine i da su ubijani i nevini Srbi".
Preokret je dosao recenicom: "G. Milosevic je svakako odgovoran za zlocine protiv covecnosti i zbog njih ce morati da odgovara pred sudom, ali ne pred sudom u Hagu". Predsednik Kostunica je, medjutim, rekao da u ovom trenutku mora da resava mnogo vaznija pitanja od toga.
Vise svetla na ta vazna pitanja bacio je drugi intervju novog jugoslovenskog predsednika. Govoreci za nedeljnik "Jugoistocna Evropa" dr Kostunica je rekao da on sada kontrolise vojsku , ali ne i policiju. On ocekuje da ce se situacija u policiji normalizovati posle izbora u Srbiji 23. decembra, sto indirektno ukazuje na to ko stvarno kontrolise vise od 150.000 pripadnika dobro naoruzanih policijskih snaga.
Oba intervjua pokazuju da se u ovom trenutku u Jugoslaviji igra opasna politicka igra. Cini se da predsednik Kostunica nema potrebnu politicku hrabrost ili zelju da pocne konacni obracun sa prethodnim rezimom. Da bi mogli da se vrate u normalan zivot ljudi u Jugoslaviji se moraju suociti sa svim zlocinima koje je rezim pocinio u njihovo ime.
Nastavice se ...
PS
"TRCI PREKO ULICE" je jedinstven saobracajni znak u ljudskoj
istoriji i on upozorava ljude da se cuvaju ratnih zlocinaca koji pucaju
snajperima. Fotografija je snimljena u Sarajevu tokom rata u Bosni, kada
ljudski zivot za vodje koji su sami sebe izabrali i proglasili nije imao
nikakvu vrednost. Iako znam odgovor, ocekujem da predsednik Kostunica
odgovori na moje pitanje: "Ko su bili ti koji su pucali snajperima i
po cijem neposrednom naredjenju su pocinili sve zlocine?"
|
|