|
Pise Ljubomir Pajic
06.12.2000.
Kruske i topole
Pred septembarske izbore u Jugoslaviji, dok vecina u svetu nije ocekivala nikakve promene u zemlji pocepanoj ratom i nacionalizmom, rumunski ministar inostranih poslova Petre Roman upozorio je na moguce ponavljanje rumunskog scenarija u susednoj zemlji. Njegovo upozorenje je primljeno u Jugoslaviji a istorija ce pokazati kako i zasto je izbegnuto krvoprolice. Ali, to upozorenje nije primljeno u Rumuniji. U drugom krugu predsednickih izbora 10. decembra Rumuni ce morati da biraju izmedju umerenog ranijeg komuniste i ultra-nacionaliste koji je takodje raniji komunista.
Na predsednickim izborima 26 novembra raniji predsednik Rumunije, Jon Ilijesku, dobio je 36, 7 odsto glasova a njegov protivnik, vodja partije Velika Rumunija (PRM) Korneliju Vadim Tudor, osvojio je 28, 4 procenta. Skupstinski izbori odrzani u isto vreme doneli su PRM veliki dobitak. Ilijeskuova Rumunska socijaldemokratska partija (PDSR) dobila je 37 odsto glasova, ali su Tudorovi nacionalisti napravili veliki korak napred sa 20 odsto glasova.
Bio je to tezak udarac demokratiji. Petre Roman kao predsednicki kandidat i njegova Demokratska partija dobili su samo oko 2 odsto glasova. Za Evropsku uniju ovo je bilo surovo budjenje posto jedna anketa pokazuje da bi Tudor cak mogao da pobedi u drugom krugu. To bi bila katastrofa. Upravo kada se Evropa ponadala da Balkan pocinje da ulazi u epohu stabilnosti posle pada Slobodana Milosevica, Vadim Tudor preti da ce vladati Rumunijom pomocu mitraljeza.
Angel Stanciu, potpredsednik Velike Rumunije, potvrdio je orijentaciju ove partije. Na konferenciji za stampu u gradu Jasi on je obecao posao svim novinarima "placenicima Zapada". Najavio je da ce biti otvoreni koncentracioni logori za prinudni rad: "Kanal Dunav-Bukurest mora da bude zavrsen. Velika Rumunija ce se postarati da ti novinari imaju dovoljno posla".
Tudorove otrovne izjave o manjinama i strancima ucinile su da vodja austrijske ultra-desne Slobodarske partije Jerg Hajder u poredjenju sa njim zvuci skoro kao umeren politicar. Za Rumune opasnost lezi u tome sto bi, ako Tuodor postane predsednik, pregovori o prikljucenju EU bili trenutno okoncani. Ako je EU ostro reagovala protiv Austrije kada je Slobodarska partija usla u vladu, sigurno ne bi sa odusevljenjem gledala na ultra-nacionalistu koji siri mrznju protiv Madjara, Jevreja i Roma po listovima koje sam uredjuje i u svim svojim govorima.
Jon Ilijesku je bio u pravu kada je trazio da se zaustavi uspon ekstremizma i ksenofobije u Rumuniji i kada je rekao da bi pobeda ekstremne desnice odvela Rumuniju u medjunarodnu izolaciju. Ipak, ima dovoljno razloga protiv ocajanja. Cak i ako bi Vadim Tudor postao predsednik, narod je dao vecinu u Skupstini Ilijeskuovoj Socijaldemokratskoj partiji i on moze da formira koalicionu ili manjinsku vladu koju bi podrzavale partije centra. Jon ilijesku je odbio bilo kakvu koaliciju sa Tudorovom PRM. Zato bi ovlascenja Tudora kao predsednika bila veoma ogranicena.
Neocekivano veliki broj glasova za partiju Velika Rumunija na cetvrtim izborima posle rusenja komunizma 1989. godine (prosli put ispod 5 odsto glasova) bio je samo protest protiv svih post-komunistickih politicara a ne znak nekog potonuca u rasizam. Ljudi su besni zbog korupcije i pada standarda u poslednjih 11 godna.
Za razliku od ostalih nekad komunistickih zemalja u Evropi Rumunija je malo napredovala u privatizaciji i privlacenju stranog kapitala. Dve trecine zaposlenih jos rade u drzavnim firmama a velika vecina njih prave gubitke. Svake godine se trose ogromni iznosi novca da bi se spasle takve firme koje zaposljavaju desetine hiljada radnika ali imaju malo ili nimalo posla.
Stopa inflacije je 45 odsto a polovina Rumuna prezivljavaju sa manje od 30 dolara mesecno. Prosecna mesecna plata je oko 90 dolara, ali su 9, 8 odsto nezaposleni. Privatizacija u Rumuniji se sada ubrzava. Ipak, nova vlada ce morati da garantuje stabilnost da bi privukla vise investicija iz inostranstva. Svaka nova vlada moze samo da profitira u ovakvoj situaciji, ali bi ipak mogla da se suoci sa besom onih koji ce postati nezaposleni kada fabrike pocnu da otpustaju. Upravo na to Vadim Tudor najvise racuna.
Nema sumnje da se Evropa sada vec sasvim razbudila i da ce morati da pomogne buducoj rumunskoj vladi kada vec nije to uradila u proslosti. Medjutim, najbolja je nada da je Tudorov uspeh prestravio dovoljno Rumuna i da ce to garantovati njegov poraz u drugom krugu. Politicari porazeni u prvom krugu morace da potisnu svoje razmirice i iskazu jasnu podrsku Jonu Ilijeskuu. On je mozda manji pristalica trzisnih promena nego centristi, ali je demokrata, umeren je i pro-Evropljanin. Odbojni Vadim Tudor nije nista od toga.
PS
Pre 11 godina diktator Nikolae Causesku - uz izvinjenje svim Rumunima
koristim ime koje ne zasluzuje da bude pomenuto samo zbog citalaca u
ostalim zemljama - odgovorio je studentima iz Temisvara da ce se reforme
koje su trazili dogoditi kad na "topoli rode kruske" (stara
rumunska poslovica - "kad na vrbi rodi grozdje"). Sledeceg dana
kruske su "rodile" na lipi (nije bilo topola) isped rumunske
ambasade u Beogradu a samo nekoliko dana kasnije Rumunija je bila
slobodna. Ocigledno, Vadim Tudor jos nije naucio lekciju.
|
|