|
Pise Ljubomir Pajic
24.01.2001.
Crni dan u Beogradu
Na kraju ipak nije bilo
potrebno da se sretnem sa glavnim tuziocem suda UN u Hagu, Karlom del
Ponte, kako sam obecao prosle nedelje. Predsednik SR Jugoslavije, dr
Vojislav Kostunica, ipak je nasao vremena, juce popodne. Medjutim, bolje
bi bilo da nije, jer je on smislio nesto sasvim drugo od onoga sto su
mislili ljudi koji su glasali za njega.
Karla del Ponte se po dolasku srela sa predstavnikom roditelja zaposlenih u drzavnoj televiziji Srbije (RTS) koji su ubijeni u NATO bombardovanju glavne zgrade televizije u Beogradu, 23. aprila 1999. Na tom sastanku Del Ponte je izjavila da je Slobodan Milosevic znao da ce zgrada RTS biti bombardovana. Advokat koji zastupa porodice poginulih rekao je da je ta vest veliko iznenadjenje. On je dodao da Karla del Ponte ima kljucne informacije koje ce pomoci da se razrese okolnosti dogadjaja vezanih za bombardovanje zgrade RTS.
Visoki oficiri NATO obavestili su bivseg jugoslovenskog diktatora
Milosevica i generalstab vojske Jugoslavije da ce zgrada RTS biti
bombardovana. Diktator je obavestio svoje prijatelje - rukovodioce RTS o
bombardovanju i oni su na vreme napustili zgradu.
Milosevic je zrtvovao 16 ljudi za svoju ratnu propagandu.
Dan posle bombardovanja Beogradom su se pronele glasine da je generalni direktor RTS Dragoljub Milanovic znao kada ce biti bombardovanje i da namerno nije evakuisao zaposlene iz zgrade televizije. Stavise, on je tim ljudima naredio da ostanu na radnim mestima. Oni nisu bili clanovi ni takozvane socijalisticke partije Srbije ni takozvane jugoslovenske ujedinjene levice, koja je privatno vlasnistvo supruge bivseg diktatora. Rezultat toga su 16 grobova.
Sada su te glasine postale stvarnost, jer jedna zvanicna institucija kaze da su te glasine osnovane. Zbog toga Milanovic mora da odgovara za ubistvo sa predumisljajem. Slobodan Milosevic, Dragoljub Ojdanic (bivsi sef vojske) i svi ostali umesani moraju da odgovaraju bilo kao organizatori ili kao saucesnici.
Ovo je, naravno, ono sto bi normalni ljudi rekli. A posto je ova informacija saopstena neposrendno pre nego sto je Karli del Ponte "udeljena dozvola" da se sretne sa osobom koja "se sastaje samo sa predsednicima i premijerima", odnosno sa predsednikom SR Jugoslavije, bilo je logicno ocekivati da ce predsednik najzad poceti da se ponasa kao da je izabran da bi radio ono sto gradjani ocekuju od njega a ne da bi gradjanima naturao svoje ideje.
Karla del Ponte je pocela susret uz osmeh: "Ocekujem da pricamo o detaljima saradnje i to kako, kada i sta". Posle sastanka koji je trajao jedan sat Del Ponte je sa besnim izrazom lica zurno prosla pored novinara odbijajuci da im da najavljenu izjavu. Kostunica se takodje nije obratio novinarima.
Predstavnica Karle del Ponte, Florens Hartman, rekla je samo da su razgovori bili "zvanican sastanak". Ona je rekla i da ce Del Ponte dati "otvorenu" izjavu o razgovorima sa Kostunicom na kraju svoje posete, u cetvrtak.
Iz Kostunicinog kabineta je saopsteno da on ima primedbe na "politizovani" rad suda, da je protiv podizanja tajnih optuznica i da je upozorio da su vecina optuzenih Srbi, sto moze da stvori osecaj kolektivne krivice. Naravno, saopstenje je procitano na drzavnoj televiziji.
"Reci cu da je te pojedince optuzio sud. Izvolite optuznice, izvolite naloge za hapsenje. Vrsite svoju duznost", objasnila je Karla del Ponte prosle nedelje belgijskom listu Le soir kako ce izgledati njen sastanak sa Kostunicom.
To bi se i dogodilo u zemlji reda i zakona, kakvom Zapad voli da sada vidi Jugoslaviju i kako Kostunica voli da je naziva. A to je i bilo normalno ocekivati od nekog ko hoce da bude ljubimac svih i ko uspeva da stvori takav utisak o sebi.
Ono sto Karla del Ponte nije znala a sto su svi "predsednici i premijeri" u svetu koji se redovno sastaju sa predsednikom Jugoslavije do sada morali da nauce je da kada se jedan diktator zameni jednim nacionalistom "zvanicni sastanak" moze da izgleda kao cenjkanje na pijaci za prodaju konja, isto kao i prethodni sastanci sa bivsim diktatorom koji nije smatran svacijim ljubimcem nego "mirotvorcem" u ratovima koje je sam zapoceo.
Univerzitetski profesor iz Crne Gore, Novak Kilibarda, sada predstavnik u Sarajevu, rekao je da je Kostunica legalista "samo onda kada to njemu odgovara". Mnogi pravnici kazu isto isticuci cinjenicu da Jugoslavija mora da postuje zahteve suda UN, jer medjunarodni zakoni stoje iznad lokalnih.
"Vojislav Kostunica je po Crnu Goru mnogo opasniji nego Slobodan Milosevic, posebno zato sto svoje unitaristicke stavove pokusava da poveze sa zainteresovanoscu svetske javnosti da se resi kosovsko pitanje", smatra profesor Kilibarda. Predsednik Kostunica, naravno, nije kompromitovan politicar kao njegov prethodnik, ali je istina i da on do sada nije ni imao pravu priliku da to postane.
Padao je sneg u Beogradu (beli grad) ali to nije bio beo dan u glavnom gradu ostatka Jugoslavije. Bio je to jedan od onih crnih dana koje bih zeleo da zaboravim.
PS
- NAROD DUGO PAMTI - Ova slika je stavljena kao podsetnik predsedniku
Kostunici. Ona prikazuje grupu ljudi koji pokusavaju da lincuju bivseg
direktora RTS Dragoljuba Milianovica 5. oktobra 2000. nakon sto su u
izlivu narodnog gneva zapaljene zgrade Skupstine i televizije u Beogradu.
Milanovic nije ubijen posto su pristalice sadasnjeg predsednika Kostunice
rekli masi da ce odgovorni biti uhapseni.
Diktator Milosevic nije ni bio u opasnosti da bude lincovan. On je bio u svom skrovistu, odakle je upucivao naredjenja vojsci da bombarduje narod na ulicama, isti onaj narod koji je izabrao Kostunicu.
|
|