|
Pise Ljubomir Pajic
21.02.2001.
Balkanski Hamlet
"Jesam ja zatvaran samo zato sto sam vik'o: ziveo Staljin i bratska jednakost medju ljudima?! Jesam zato zatvaran?!... Ja sam drz'o njegovu sliku pet godina, k'o ikonu, i drzacu je, ponovo, kad-tad! Upamti: kad-tad! Necete uspeti dok je mene, dok je mog brata, dok je nas jos stotinu hiljada, vi necete... Vi... necete..."
Dusan Kovacevic, "Balkanski spijun"
Kraljevsko nacionalno pozoriste iz Londona doslo je prosle nedelje u Beograd. Tokom pet predstava u cetiri dana oko 5.000 ljudi, "drustveni krem", uzivali su u "Hamletu" Viljema Sekspira. Da je bilo vise predstava i one bi isto tako bile rasprodate jer jugoslovenska publika voli komediju.
Naravno, Sekspirov "Hamlet" je tragedija. Zvanicno. Ipak, nije u Beogradu.
"Hamlet"
je prvo delo u knjizevnosti koje posmatra glupost i neistinitost
svakodnevnog zivota bez podsmeha i bez lakih odgovora. Hamletova
neiskvarenost, dubina misli i iskrenost cine ga posebnim. Hamlet nije
svetac. Ali, za razliku od ostalih likova (i vecine ljudi danas), Hamlet
ne sklapa kompromise sa zlom i to je tacka na kojoj pocinju nesporazumi.
"Hamlet" je takodje prvo delo u knjizevnosti koje pokazuje obicnu osobu koja posmatra zlodela zivota pitajuci se "Vredi li ziveti?" i daje na to iskrene poluodgovore. Sekspirov "Hamlet" je pun price o smrti, lesevima, ubistvu, samoubistvu, bolesti i grobovima. I u njemu nema tradicionalne utehe niti obecanja moguce pravde ili srece za one koji su dobri. Ali, on na kraju nosi poruku nade.
To "Hamlet" u Beogradu cini komedijom.
"Tragedija donosi katastrofe i haos a humor uspostavlja red i mir u haosu", napisala je jugoslovenska knjizevnica Isidora Sekulic. Aristotel je napisao da u tragediji glavni junak po definiciji nesto nauci. Hamlet, koji pocinje zeljom da umre, dostize izmirenje sa zivotom i uspesno uzvraca udarac zlu koje ga okruzuje. Red i mir u haosu.
Jugoslovensko pozoriste ima svog Sekspira, Dusana Kovacevica, i ima svoje tragedije, koje su sve poznate kao komedije. Zvanicno.
"Balkanski spijun" je nadublja tragedija medju Kovacevicevim komedijama. Za razliku od Sekspirovog Hamleta, koji je gospodar svoje sudbine, balkanski Hamlet, Ilija Cvorovic, samo je figura u totalitarnom drustvu koja mora da se izmiri sa rezimom i izda sebe. On ne moze da uzvrati udarac zlu koje ga okruzuje.
Cvorovic nije princ. On je obicna osoba, covek koga su uverili da veruje u jednakost, bratstvo i pravdu koje ce mu doneti komunizam. Ali, nisu ga ucili da je na Balkanu "nas" komunizam bolji od "njihovog" i, kada su se Tito i Staljin razisli 1948. godine, svet Ilije Cvorovica se srusio.
Posle odlaska na robiju zbog odbrane svojih prvobitnih ideja i posle nekoliko godina zatvora morao je da ih se odrekne. Ipak, zivot na Balkanu bio je mnogo gori nego zivot sa inkvizicijom. Galileo Galilej se odrekao svojih ideja o Zemlji i Suncu i proziveo je miran zivot do smrti. Ilija Cvorovic je morao da bude gori nego njegovi mucitelji da bi preziveo. Morao je da se bori protiv neprijatelja. To je bila nova misija njegovog zivota.
Totalitarnim rezimima su potrebni neprijatelji da bi stvarali strah i da bi ostali na vlasti. Sve dok mogu da se nadju strani neprijatelji, oni ce sluziti svrsi. A, kada ponestane stranih neprijatelja, neophodno je stvarati unutrasnje neprijatelje.
Dusan Kovacevic je svoju dramu "Balkanski spijun" napisao 1982. godine. Tito je bio mrtav a Jugoslavija je jos bila ziva. Mnogi gledaoci su tu dramu uzeli zdravo za gotovo. Receno im je da je to komedija i oni su se smejali. I uskoro je novi totalitarni rezim poceo da proizvodi unutrasnje neprijatelje. Jugosloveni su poceli da se bore protiv Jugoslovena, svojih suseda koji su mirno ziveli preko puta, i da ih ubijaju.
Njih su pretvorili u balkanske spijune i oni su morali da izvrse svoju razornu misiju. Nije bilo one milosti, koja je postojala u doba inkvizicije. Nije bilo dovoljno odreci se ideje bratstva i jedinstva na kojoj je pocivala prethodna Jugoslavija. Oni koji su zeleli da prezive morali su da sluze rezimu ubica a oni koji su se suprotstavljali bili su izolovani, ako su imali srece.
Posrnuli rezim vise ne vlada u ostatku Jugoslavije, ali duge godine ratova i nesrece jos nisu gotove. Otrov mrznje je prosut po Balkanu i bice potrebno mnogo vremena da se uklone njegovi tragovi.
Pre nego sto na Balkanu komedija ponovo postane komedija, potrebna je katarza, prociscenje ili simbolicno ciscenje duse i osecanja, posebno samilosti i straha, kako je Aristotel opisao efekat tragicne drame na gledaoce. Tek tada ce "Hamlet" moci da se gleda u Beogradu kao tragedija.
PS
- 21. februara 1916. pocela je bitka kod Verdena. Zavrsena je deset meseci
kasnije. Mali francuski grad sa 21.000 stanovnika doziveo je najduzu bitku
Prvog svetskog rata i video 335.000 mrtvih nemackih i 350.000 mrtvih
francuskih vojnika. Danas Francuska i Nemacka imaju zajednicke vojne
jedininice a obe pripadaju velikoj zemlji Evropska Unija.
Na Balkanu rat jos traje.
|
|