|
Pise Ljubomir Pajic
03.05.2001
Zdravo, Mikele
"Nirburgring je jedna od onih stvarno izuzetnih staza u svetu. Sa tog legendarnog mesta imam mnogo lepih secanja, moju pobedu na staroj, dugoj i opasnoj stazi 1982. u trci na 1.000 kilometara u mojoj lancia martini i moju poslednju pobedu u Formuli 1 sa ferarijem turbo 1985 na novoj stazi. Ove godine se vracam sa audijem A8 i to ce biti sjajno. Probacu da ti opisem kako izgleda krug u tom nemackom hramu motosporta."
(Iz jednog razgovora sa vozacem Mikeleom Alboretom)
Mikele Alboreto nece vise voziti na Nirburgringu niti na bilo kojoj drugoj stazi. On je poginuo u udesu 25. aprila dok je testirao audi R8 na stazi Lauzicring u Nemackoj. Prvi rezultati istrge pokazuju da je guma koja je umrla, kako piloti kazu, moguci uzrok nesrece. To bi bilo jedino logicno objasnjenje zasto je pilot sa iskustvom od 194 trke u Formuli 1 izgubio kontrolu nad vozilom pri brzini vecoj od 300 km/h.
Jedna od najvecih italijanskih nada Mikele Alboreto bio je jedan od onih rodjenih trkaca, onih koji nikada nece de prestanu da voze trke. Vozace formule 1 i ostalih trka nazivaju pilotima zato sto se brzine i opasnosti motosporta mogu porediti samo sa letenjem.
Mikele Alboreto je poceo 1976. u italijanskom prvenstvu Formula Monca, debitovao u Formuli 3 1978. i postao prvak Evrope 1980. godine. U tom periodu ucestvovao je i u Svetskom prvenstvu na duge staze.
Ekipa Tajrel mu je 1981. godine pruzila priliku u Formuli 1. Sledece godine je ostvario prvu pobedu u Las Vegasu u trci za Veliku nagradu SAD a zatim i u Detroitu 1983. Bila je to poslednja pobeda bolida sa normalnim motorom pre nego sto su turbo motori zavladali Formulom 1.
Ovo je omogucilo da se ostvare njegovi snovi o Ferariju. Mnogo telentovaniji i mnogo iskusniji pilot nego sto siroka publika pamti Mikele Alboreto je usao u ekipu Ferari na pocetku sezone 1984. u nadi da ce postati prvi Italijan prvak sveta posle Alberta Askarija 31 godinu pre toga. Kao clan omiljene italijanske skvadre Mikele je 1984. pobedio u trci za Veliku nagradu Belgije. Sledeca godina je bila najbolja u njegovoj karijeri.
Pobedio je u trkama u Kanadi i u Nemackoj, ali to nije bilo dovoljno za titulu. Mikele je bio drugi u prvenstvu iza Alena Prosta. Bio je to vrhunac njegove karijere u Formuli 1.
U Tajrel se vratio 1989. a zatim je vozio i za ekipe Lola, Erouz, Futvork i Minardi pre nego sto je 1994. otisao iz Formule 1 u druge kategorije motosporta. Njegovo dugo ucesce u formuli 1 donelo mu je pet pobeda, dve vodece startne pozicije, mnogo najbrzih krugova u trkama i mnogo ljubavi italijanskih navijaca.
Druga trkacka karijera Mikela Alboreta bila je takodje uspesna. U nemackom prvenstvu sportskih automobila ucestvovao je 1995. da bi zatim presao u prvenstvo SAD pa u Indi trkacku ligu. Kao clan tima Porse 1997. godine je pobedio u cuvenoj trci 24 casa Le Mana. U istoj trci je 1999. bio treci u audiju, a mnogi su ga i ove godine videli kao moguceg pobednika.
Mikele Alboreto je bio pravi Italijan. Uvek je uzivao u svemu sto radi i nikada nije zurio ako neko hteo da poprica sa njim, neko iz trkackih timova, neki novinar, neki navijac, cak i ako je to bilo neko dete. Mikele i njegova supruga Nadja imaju dve cerke a njihova mala porodica, kao sve tipicne italijanske porodice, uvek je bila samo u pozadini velikih blistavih dogadjaja sveta poznatih.
Mnogi nece zapamtiti Mikela Alboreta jer njihova paznja pripada samo najpoznatijima. Oni koji su imali srece da ga dobro poznaju uvek ce ga se secati.
Zdravo, Mikele.
PS - Podelicu sa vama Mikeleovu pricu o Nirburgringu:
"Povrsina je veoma glatka, uopste nije rapava i to ti daje prednost ako imas bolid sa dobrom aerodinamikom.
U prvoj krivini ides desno a onda naglo levo kroz sikanu i tu mozes da pretices u tacki kocenja. Vazno je da kroz nju ides dovoljno brzo i da sa puno ubrzanja izadjes na pravac pre druge krivine.
Druga krivina je leva i na nizbrdici je a vazno je da se u drugom delu zadrzis putanju na desnoj strani jer onda skreces udesno na dug pravac. Ako ovde ides dovoljno brzo, imas sansu da nekoga preteknes u tacki kocenja pre trece krivine.
Treca krivina je sporiji deo Nirburgringa, desna krivina u koju ulazis drugom brzinom. Od sredine do izlaza iz nje stalno ubrzavas do duge "S" petom i sestom brzinom uz pun gas i tako dolazis do pete krivine. To je duga sikana, ulazis ulevo i prilicno je teska u tacki kocenja. Kroz nju moras da ides precizno a najvaznije je je da bolid sto pre dovedes na levu stranu da budes spreman za skretanje desno na izlazu iz seste krivine, posle koje je najduzi pravac po kome idem najvecom brzinom.
Posle ide spora sikana kroz koju idem trecom brzinom, levo pa desno. Njena tacka kocenja je najbolje mesto za preticanje na celom Nirburgringu.
Opet se ubrzava i sitze u poslednju krivinu, dugu desnu, koja je klizava i hoce da izbaci bolid. Ako kroz ovu krivinu pre ciljnog pravca ne prodjes dobro, auto iza tebe ce te prestici..."
|
|