06.01.2000.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

KOSOVO - "SRPSKI TAJVAN"

Ne samo medju politicarima, vec i u javnosti moze se cuti da ce Kosovo kad-tad ponovo biti "srpsko". Kada su Kinezi mogli da posle sto godina vrate Hongkong, a posle cetiri veka Makao u okvire zemlje-matice, Kine, zasto bi Srbi morali da smatraju da je Kosovo za njih zauvek izgubljeno!

Zaista se ne moze znati sta ce biti za sto ili cetiri stotine godina: svet se neprekidno menja, menjaju se odnosi snaga, propadjaju jedni i uzdizu se novi centri moci.

Ali, poredjenje Kosova sa Hongkongom i Makaom ne moze da opstane iz vise razloga:

- Kina je zemlja sa neprekinutom tradicijom od vise hiljada godina, dok Srbija u svojoj novijoj istoriji, posle petovekovnog ropstva, jos nije sastavila ni dva stoleca.

- Kina, sa svojih milijardu i po stanovnika, svojim stalnim clanstvom u Savetu bezbednosti UN, svojim nuklearnim oruzjem, svojim brzim ekonomskim razvojem i drugim svojstvima predstavlja prvorazrednu svetsku silu, dok Srbija jedva moze da se "pronadje" na mapi Balkana.

- I sto je najvaznije: i u Hongkongu, koji je proveo sto godina pod upravom Velike Britanije i u Makaou, kojim su cetiri veka vladali Portugalci, ziveli su i zive mahom Kinezi, njih vise od 90 odsto, dok na Kosovu ne zivi vise od 90 odsto Srba, vec vise od 90 odsto Albanaca!

Ali, ovde ne prestaje svako poredjenje situacije na Kosovu sa Kinom i Kinezima.

Ovoga puta nije rec o poredjenjima u nasoj, vec o jednom poredjenju u inostranoj javnosti, posebno u krugu uticajnih politicara i poznatih naucnika.

Naime, sve cesce se moze cuti teza da na odnose Srbije, odnosno Jugoslavije i Kosova treba gledati kao na odnose Kine i Tajvana. Na prvi pogled, i ovo poredjenje izgleda nezgrapno i nekorektno. I u Kini i na Tajvanu zive Kinezi, a Kinu i Tajvan nisu razdvojili, kao Srbiju i Kosovo, etnicko-demografski problemi, vec - revolucija: socijalizam u Kini i kapitalizam na Tajvanu. Medjutim, kada se kaze da ce odnosi Srbije, odnosno Jugoslavije, i Kosova liciti na odnose Kine i Tajvana, misli se na sledece:

- Medjunarodna zajednica priznaje Kinu, a ne Tajvan, kao suverenu drzavu. Iz toga bi mogao da bude izveden zakljucak da medjunarodna zajednica smatra Tajvan delom Kine, ali u praksi Tajvan, sa svojim posebnim unutrasnjim uredjenjem i medjunarodnim vezama, narocito ekonomskim, funkcionise kao posebna zemlja.

- Postoji izvestan broj zemalja koje su prihvatile teoriju o "dve Kine" pa su zvanicno priznale Tajvan kao suverenu, nezavisnu zemlju, poglavito iz profitabilnih razloga, kao sto je to nedavno ucinila Makedonija.

- Najzad, SAD koriste Tajvan, kao svog sticenika, za razne vrste nagadjanja sa Kinom, za obuzdavanje Kine i, povremeno, za zadavanje niskih udaraca Kini.

Prema tome, kada se kaze da ce polozaj Kosova biti slican polozaju Tajvana, u stvari, podrazumeva se sledece:

- Medjunarodna zajednica ce priznavati suverenost Jugoslavije, a ne Kosova, koje ce tretirati kao deo Jugoslavije. Medjutim, u praksi ce Kosovo, sa svojim posebnim unutrasnjim sistemom, funkcionisati kao posebna zemlja.

- Kada budu izabrani novi organi vlasti na Kosovu, bice zemalja, kao sto je Albanija, ali i ne samo ona, koje ce ih priznavati kao legitimne i suverene predstavnike Kosova.

- Postojace pojedine velike sile koje ce koristiti specifican polozaj Kosova za zadavanje niskih udaraca Srbiji i Jugoslaviji.

Jos u jednom pogledu postojace slicnost izmedju Tajvana i Kosova. Kao sto Tajvan nastoji da stekne medjunarodno priznanje kao nezavisna suverena zemlja, tako ce i Kosovo svim silama teziti da postane nezavisno. Teznju Tajvana otezava ili onemogucava snaga i uticaj Kine u svetskim poslovima, kao i sama okolnost da je, u sustini, rec o jednoj zemlji, dok ce slicne aspiracije Kosova sprecavati poremecaji do kojih one mogu da dovedu na Balkanu i drugde.

Zavrsavajuci ovo, mozda korektno, a mozda i pomalo nategnuto poredjenje medjunarodnog statusa Kosova sa medjunarodnim polozajem Tajvana, treba kazati da je Tajvan vec pedeset godina odvojen od Kine. Poznato je da je Kina svim sredstvima, povremeno, ali oprezno i vojnim, pokusavala da vrati Tajvan pod okrilje matice-zemlje, ali da joj ni odnosi snaga u doba blokovske podele, ni u sadasnjem postbipolarnom periodu to nisu omogucili.

Moze li se verovati u ocekivanja da bi Kosovo ipak ubrzo moglo da ponovo bude vraceno pod puni nacionalni suverenitet Jugoslavije?

Te tvrdnje se sve cesce mogu susresti u izjavama srpskih i jugoslovenskih politickih funkcionera i vojnih velikodostojnika.

Postoji tvrdnja da ce se u skladu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 jugoslovenska vojska i policija vratiti na Kosovo.

Ta tvrdnja je tacna, ali treba znati da je u pitanju svega nekoliko stotina vojnika i policajaca koji treba da odrzavaju kontakt sa medjunarodnim snagama, da budu prisutni na nekim pogranicnim punktovima, da cuvaju sveta mesta i da se bave rasciscavanjem mina. Sa tako odredjenim zadacima, sa neizvesnoscu kada ce "biti pozvani" da dodju na Kosovo, tesko je verovati da tih nekoliko stotina vojnika, u odnosu na 50.000 pripadnika KFOR-a, civilnu upravu UN, tzv. Kosovski zastitni korpus i druge legalne i ilegalne separatisticke organizacije tamo mogu bilo sta da izmene, a ponajmanje da vrate Kosovo u okvire ustavno-pravnog i teritorijalnog poretka Jugoslavije.

Postoji ocekivanje da bi prilikom obnavljanja jednogodisnjeg mandata KFOR-a u Savetu bezbednosti UN Rusija ili Kina mogle uloziti veto i da bi se tada KFOR morao povuci sa Kosova, sto bi otvorilo vrata povratku jugoslovenske vojske i policije na Kosovo. Na zalost, tesko je verovati da bi u postojecim odnosima snaga bilo Rusija bilo Kina mogle uloziti veto u slucaju Kosova. Prema postojecem stanju stvari i kada bi doslo do ulaganja veta, vodece zapadne sile bi mogle da zadrze svoje vojne snage na Kosovu, buduci da je KFOR, u stvari, NATO. Najzad, kada bi vodece zapadne sile zelele da sve bude prema medjunarodnom pravu mogle bi da posredstvom Rezolucije Ujedinjeni za mir, izglasane u Generalnoj skupstini UN 1950, sprovedu produzenje mandata KFOR-a na Kosovu, uz pomoc vecine zapadnih i mnogih muslimanskih zemalja.

Najzad, govori se o mogucnosti da se jugoslovenska vojska i policija vrate na sopstvenu inicijativu na Kosovo, buduci da KFOR i UNMIK nisu sposobni da srede tamosnje stanje stvari.

Ova ideja budi lazne nade, a sama po sebi spada u domen ciste politicko-vojne utopije. I KFOR i UNMIK , su u principu, zadovoljni onim sto su ucinili i cine na Kosovu, a u slucaju neke ofanzivne akcije srpskih i jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga pred njima bi se nasao NATO.

A zna se da sut sa rogatim tesko moze da izadje na kraj.

Sve u svemu, ima neke istine u prici o Kosovu kao "srpskom Tajvanu".

 

[ Prethodni PRO ET CONTRA ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.