15.09.1999.

PRO ET CONTRA
Ranko Petkovic

Napomena:Zbog avionske nesrece u kojoj je poginuo zamenik ministra inostranih poslova Grcke Janos Kranidiotis, njegov sin i nekoliko vladinih funkcionera i novinara, Sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja, koji je trebalo da bude odrzan danas u Bukurestu,  odlozen je.

O BALKANU I KOSOVU, BEZ JUGOSLAVIJE!

- Sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja u Bukurestu -

Danas se u Bukurestu u Rumuniji odrzava sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja - bez prisustva SR Jugoslavije. Dok su Grcka, Makedonija i Turska insistirale na ucescu SR Jugoslavije, Bugarska i, posebno, Albanija bile su odlucno protiv, a zemlja-domacin, Rumunija, nastojala je da se postigne konsensus. Svi su, ipak, morali da se saglase sa ultimatumom Albanije, koja je svoje ucesce uslovila odsustvom SR Jugoslavije.

Tako se na sastanku ministara inostranih poslova u Bukurestu raspravlja o zivotnim pitanjima Balkana, bez ucesca sredisnje balkanske zemlje, SR Jugoslavije. Jos je veci paradoks da se u Bukurestu razmatra i stanje na Kosovu, koje je sastavni deo srpskog i jugoslovenskog nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, opet bez Jugoslavije!

Razloge za prihvatanje ultimatuma Albanije treba traziti, s jedne strane, u pritiscima koje velike zapadne sile vec dugo vrse na Jugoslaviju, a, s druge strane, u nastojanjima vecine balkanskih zemalja da sopstvenim ucescem u pritiscima na Jugoslaviju dobiju podrsku tih sila za svoje ukljucivanje u evropske i evroatlantske institucije i organizacije.

Pri tome se zaboravlja da je upravo Jugoslavija bila inicijator prvog sastanka ministara inostranih poslova svih balkanskih zemalja 1988. godine u Beogradu. Pre toga su sastanci ministara inostranih poslova balkanskih zemalja odrzavani u krnjem sastavu, najcesce bez ucesca Albanije. Beogradski sastanak je predstavljao snazan podsticaj prevazilazenju nesporazuma medju balkanskim zemljama i svestranom razvoju balkanske saradnje. Posebno treba napomenuti da je na tom sastanku usvojen princip da se na sastancima balkanskih zemalja ne raspravlja o spornim politickim pitanjima, koja produbljuju nepoverenje i nesporazume, vec iskljucivo o pitanjima koja predstavljaju zajednicki interes. To je znacilo da takva pitanja kao sto su teritorije, manjine, razlike u politickim i drustvenim sistemima ostaju izvan konferencijske dvorane, dok se u njoj raspravlja o privredi, saobracaju, trgovini, ekologiji, nauci, kulturi, obrazovanju i sportu.

Na toj osnovi doslo je do odrzavanja Drugog sastanka ministara inostranih poslova balkanskih zemalja u Tirani u Albaniji 1990. godine. Medjutim, dezintegracija bivse Jugoslavije, do koje je doslo 1991. godine, poremetila je ritam odrzavanja sastanaka ministara inostranih poslova balkanskih zemalja, tako da je njihov treci sastanak u punom sastavu odrzan tek 1996. u Sofiji u Bugarskoj. Cetvrti sastanak je odrzan u Solunu u Grckoj 1997., a peti u Istambulu u Turskoj 1998. godine.

Odrzavanje sadasnjeg krnjeg sastanka ministara inostranih poslova balkanskih zemalja u Bukurestu predstavlja dvostruko krsenje principa koje su sve balkanske zemlje usvojile kao conditio sine qua non 1988. godine u Beogradu: da sastancima obavezno prisustvuju sve balkanske zemlje i da se na njima ne razmatraju sporna pitanja, vec samo ona koja mogu blagotvorno da deluju na saradnju balkanskih zemalja u tzv. nepolitickim oblastima.
Kao sto se zna, upravo ovu orijentaciju je potvrdio i Prvi sastanak na vrhu u istoriji balkanskih zemalja, koji je odrzan na Kritu 1997. godine.

Na zalost, narocito u vreme rata u Bosni i Hercegovini, 1992-1995, kao i u sklopu eskalacije pritiska na Jugoslaviju u vezi sa resavanjem kosovskog pitanja, uslo je u praksu odrzavanje razlicitih skupova balkanskih zemalja, kao sto je i ovaj u Bukurestu, bez ucesca Jugoslavije. Odrzano je, na primer, vise sastanaka ministara odbrane balkanskih zemalja, bez Jugoslavije, koja, takodje, nije zastupljena ni u tzv. multinacionalnim vojnim snagama balkanskih zemalja. Bojkotovanje Jugoslavije dostiglo je kulminaciju prilikom njenog izostavljanja iz kruga zemalja obuhvacenih Paktom za stabilnost jugoistocne Evrope, promovisanog u Sarajevu 1999. godine.

Imajuci sve to u vidu, postavlja se pitanje da li je resavanje zivotnih pitanja na Balkanu moguce bez ucesca geopoliticki kljucne balkanske zemlje, Jugoslavije, i, posebno, da li razmatranje pitanja koja se neposredno ticu Jugoslavije, bez uzimanja u obzir njenih misljenja i interesa, predstavlja konstruktivan i demokratski put i nacin resavanja otvorenih pitanja i, uopste, unapredjivanja balkanske saradnje.