16.10.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

PROPALI IZLET U LUKSEMBURG 

- Evropska unija i opozicija u Srbiji -

Ministri inostranih poslova Evropske unije doziveli su hladan tus kada su saznali da glavne opozicione stranke Srbije nece doci na sastanak u Luksemburg. Na "ne" od vlasti u Srbiji vec su navikli, ali da ce do njih stici i jedno "ne" iz redova srpske opozicije, to gotovo ni u snu nisu mogli ocekivati.

Zbog cega su Savez za promene i Srpski pokret obnove, dve najjace opozicione stranke u Srbiji, odbili da dodju na razgovore sa ministrima inostranih poslova Evropske unije u Luksemburg?

Prvo, lideri srpske opozicije su usvajanje saopstenja sa sastanka u Luksemburgu, pre nego sto su oni tamo i stigli, smatrali nekom vrstom ultimatuma, a u svakom slucaju svojevrsnim izrazom ignorancije i arogancije. Oni cak nisu ni dobili to saopstenje sa sastanka, napismeno i blagovremeno, nego im je ono procitano ili prepricano dan uoci predvidjenog polaska u Luksemburg u ambasadi Finske u Beogradu.

Drugo, okolnost da je tridesetak predstavnika srpskih opozicionih partija, nevladinih organizacija i drugih institucija, kao i Vlade Crne Gore, trebalo da ucestvuje u "razmeni gledista" sa ministrima inostranih poslova Evropske unije u okviru za to predvidjenih 75 minuta, protumacena je, takodje, kao izraz nipodastavanja Srbije i srpske opozicije. Buduci da tih sat i cetvrt vremena svaki od ucesnika ne bi mogao da izgovori ni ciglo dve reci, bilo je iluzorno ocekivati da bi u Luksemburgu mogla da bude obavljena svestranija i temeljnija rasprava o problemima i dilemama Srbije.

Trece, u saopstenju Evropske unije se govori o tome sta Evropa ocekuje od srpske opozicije kada dodje na vlast i merama koje ce ona preduzeti u cilju ukidanja sankcija i ukljucivanja Srbije i Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu, dok je za srpsku opoziciju prioritetno pitanje sta treba da ucine Evropska unija i ona sama da bi uopste i doslo do pada sadasnjeg rezima.

Cetvrto, evropski ministri stavljaju u sam vrh prioriteta obavezu opozicije da kada dodje na vlast saradjuje sa Haskim tribunalom, sto, svakako, podrazumeva ekstradiciju lica protiv kojih su podignute haske optuznice. Moze se pretpostaviti da opozicija nije protiv toga, ali isticanje obaveza prema Haskom tribunalu u prvi plan, u sadasnjem casu, moze negativno da se odrazi na delove birackog tela bez kojih opozicija ne moze da dodje na vlast. Sa svoje strane, srpska opozicija smatra da bi od prvorazrednog znacaja bilo neodlozno ukidanje sankcija, da njihovim delovanjem rezim ne bi i dalje pravdao tesku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji i da bi se biraci uverili da je ona u stanju da nesto efektivno ucini za njih i Srbiju.

Peto, Srpski pokret obnove je, posebno, zamerio sazivacima sastanka u Luksemburgu sto su, praveci listu pozvanih, u istu ravan stavili najjace opozicione stranke, zastupljene u parlamentu, i nevladine organizacije i druge institucije ili licnosti koje nemaju siri uticaj i znacaj.

Srpskoj opoziciji je, naknadno, stiglo "objasnjenje" da se od nje nije ni ocekivalo da stavlja potpis na saopstenje, jer je to unilateralni akt Evropske unije, sto nista bitnije ne menja u sustini stvari.

Evropljani koji vise brinu o interesima Evrope, zalazu se za vecu fleksibilnost prema Jugoslaviji. Evropljani koji slede strogu liniju Vasingtona, protive se i takvim merama kao sto je upucivanje mazuta Nisu i Pirotu, u okviru programa "Energija za demokratiju", ili nagovesteno dozvoljavanje letova JAT-a.

Iz lekcije koju je dobila, srpska opozicija ce, svakako, izvuci odredjene pouke. U novembru ce imati popravni ispit, jer se ocekuje da ce biti utanacen njen novi susret sa ministrima Evropske unije. Moze se pretpostaviti da ce tada biti uklonjene luksemburske "smetnje na vezama", jer je, ipak, u pitanju visok stepen podudarnosti interesa Evropske unije i srpske opozicije.