25.10.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

IZBORI U SRBIJI: UVOD U NOVE SUKOBE?

Premda se jos ne zna kada ce doci do izbora u Srbiji, predizborna trka je, u neku ruku, vec pocela. To se dobro vidi i prema ponasanju vlasti i prema delovanju opozicije.

Aktivnosti vlasti usmerene su na zadobijanje biraca i na razbijanje opozicije. Kada je rec o ovom prvom, vlasti ulazu vidljive napore da sto pre izgrade puteve, mostove i druge objekte koje je porusila avijacija NATO-a, da odrze redovnu isplatu penzija, da sprece gotovo nezadrzivo povecanje cena osnovnih zivotnih artikala, kao jedina drustvena snaga koja, kako se tvrdi u SPS-u, JUL-u i SRS-u, brine brigu o egzistencijalnim interesima naroda i drzave. Kada je rec o razbijanju opozicije, vlasti ne biraju sredstva da je prikazu kao spoj razjedinjenih i neuticajnih politickih grupa u sluzbi SAD i drugih zemalja NATO-a, od kojih one dobijaju direktive i novac i uz ciju pomoc zele da Jugoslaviju pretvore u koloniju nosilaca novog svetskog poretka.

Kada je rec o aktivnostima opozicije, one su usmerene, pre svega, na postizanje saglasnosti opozicionih stranaka o izbornim uslovima i na vrsenje pritiska na vlast da prihvati jednovremeno odrzavanje saveznih, republickih i lokalnih izbora u sto skorije vreme. U isto vreme, opozicija nastoji da dobije efektivnu podrsku vodecih svetskih sila u obaranju sadasnje vlasti - do izbora ili putem izbora! U tom cilju, Savez za promene, kao vodeca opoziciona grupacija, trazi od SAD i Evrope da odmah ukinu sve sankcije prema Jugoslaviji i da opoziciji daju nepovratno jednu milijardu dolara. Time bi, smatra opozicija, snazno porastao njen ugled i uticaj, jer bi pokazala da njena uveravanja o promeni stava medjunarodne zajednice prema srpskom narodu i Jugoslaviji nisu prazna prica.

Do prvih ozbiljnijih okrsaja vlasti i opozicije doci ce posle usvajanja novog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je Vlada upravo dostavila Skupstini Srbije. Stranke levice i, narocito, Srpska radikalna stranka, smatraju da bi odrzavanjem lokalnih izbora, mozda vec u decembru, srusile opozicionu vecinu u Beogradu i jos tridesetak gradova u Srbiji, koji postaju sve neprijatniji za rezim zbog zalaganja za odlazak njegovih celnika, odrzavanje izbora na svim nivoima itd. Opozicija ce, medjutim, svim silama nastojati da dodje do okruglog stola sa vlastima o prethodnom stvaranju opsteprihvatljivog izbornog ambijenta (dogovor o broju izbornih jedinica, novi zakon o informisanju, medjunarodna kontrola izbora itd.), a potom do odrzavanja svih, a ne samo lokalnih izbora.

Dok se izborna retorika na obema stranama sve vise zaostrava, jos niko ne pokusava da odgovori na dva vazna pitanja:

- Da li ce vlasti raspisati i odrzati izbore, ne uzimajuci u obzir predloge opozicije, ukoliko budu smatrale da su za nju neprihvatljivi?

- Da li bi opozicija ucestvovala na izborima na kojima ce kao nosioci liste ili vodeci kandidati biti i licnosti protiv kojih su podignute haske optuznice?

Ako je jos donedavno izgledalo da su izbori jedini spasonosan izlaz iz sadasnje krizne situacije u Srbiji i Jugoslaviji, sada se cini da bi upravo oni mogli biti uvod u nove i jos sire sukobe.

*****

Treba imati u vidu da su izbori u Srbiji, u poslednjih desetak godina, odrzani vise puta: 1990. za Skupstinu Srbije; 1992. (maj) za Saveznu skupstinu (delimicno bojkotovani) i (decembar) prvi sveopsti prevremeni izbori; 1993. vanredni izbori za Narodnu skupstinu Srbije; 1996. izbori za lokalne organe vlasti u Srbiji, okoncani 1997. prihvatanjem tzv. Gonzalesovog izvestaja. Tome treba dodati da su predsednicki izbori u Srbiji odrzani 1992. i 1997. godine (okoncani u cetvrtom krugu).

Ucestalo odrzavanje izbora vlast uzima kao dokaz funkcionisanja visestranacke demokratije u Srbiji, a njihove rezultate kao izraz konstantne podrske naroda.

Opozicija, sa svoje strane, dovodi u pitanje verodostojnost svih dosadasnjih izbora u Srbiji.