30.10.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

PREDAH U ODNOSIMA CRNE GORE I SRBIJE

Vec nekoliko godina traje "hladni rat" u odnosima Crne Gore i Srbije, dveju clanica sadasnje jugoslovenske federacije.

Glavne optuzbe koje se iz Beograda upucuju na racun vlasti u Crnoj Gori su sledece: rezim Mila Djukanovica nastoji da po svaku cenu uspostavi nezavisnu crnogorsku drzavu; Milo Djukanovic i njegovi sledbenici se nalaze u sluzbi SAD I NATO-a i njihov je zadatak da doprinesu rusenju sadasnjeg poretka u Jugoslaviji i njenoj daljoj dezintegraciji.

Glavne optuzbe koje se iz Podgorice upucuju na racun vlasti u Srbiji su sledece: rezim u Beogradu je doveo Jugoslaviju u potpunu medjunarodnu izolaciju; svojom antidemokratskom politickom strategijom on vodi zemlju u politicki haos i ekonomsku i sociajlnu katastrofu.

Ove zestoke optuzbe su izraz i svedocanstvo sve dubljih politickih i ustavno-pravnih kontradikcija u odnosima dveju jugoslovenskih republika.

S jedne strane: neprihvatanje nove delegacije Crne Gore u Vecu naroda Savezne skupstine posle pobede Demokratske stranke socijalista na izborima u Crnoj Gori i poveravanje mesta premijera Savezne vlade Momiru Bulatovicu, kao predsedniku Socijalisticke narodne stranke, koja je izgubila na izborima, pristalice Mila Djukanovica su protumacile kao bezocno krsenje Ustava SR Jugoslavije i flagrantnu diskriminaciju Crne Gore.

S druge strane: uvodjenje samostalne spoljne politike i spoljne trgovine, prisvajanje carinske sluzbe, donosenje zakona koji se razilaze sa Ustavom SRJ i saveznim zakonima, preorijentacija privrednog sistema i nagovesteno uspostavljanje paralelne valute, upucivanje predloga za redefinisanje odnosa u federaciji sa faktickim pledoajeom za uspostavljanje konfederacije, kao i orijentacija na odrzavanje referenduma na kome gradjani Crne Gore treba da se izjasne da li i dalje zele da ostanu u okviru Jugoslavije, u Beogradu se tumace kao koraci na izdvajanju ove republike iz jugoslovenske federacije.

U takvoj politickoj atmosferi ovih dana je doslo do razgovora delegacija Demokratske partije socijalista Crne Gore i delegacija Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske udruzene levice i Srpske radikalne stranke, na veoma visokom nivou, o resavanju otvorenih pitanja u odnosima Crne Gore i Srbije. Odrzana je prva runda razgovora u Beogradu i na Svetom Stefanu, posle koje su ucesnici izrazili svoje zadovoljstvo vec samim tim sto su se sastali i sto su saglasni da nastave sa razgovorima, premda su razlike u njihovim stanovistima i interesima veoma velike.

Iako se mora poci od toga da je zainteresovanost za ocuvanje zajednicke drzave bitno uticala na zapocinjanje razgovora vladajucih stranaka u Crnoj Gori i Srbiji, ne smeju biti zanemareni ni neki njihovi posebni razlozi.

Na stav crne Gore su, posebno, uticala sledeca tri razloga: prvo, neizvesnost oko ishoda referenduma o nezavisnosti i mogucnost da se u slucaju njegovog uspesnog ishoda neki delovi Crne Gore odvoje od nje i ostanu u Jugoslaviji, sto nagovestavaju tzv. plemenske skupstine koje se na inicijativu Socijalisticke narodne stranke odrzavaju sirom ove republike; drugo, izricit stav vodecih svetskih sila da ne podrzavaju uspostavljanje nezavisnosti Crne Gore; trece, teznja sadasnjeg rezima u Crnoj Gori da dokaze da je sa svoje strane sve ucinio da Jugoslavija bude sacuvana, odnosno reformisana i da je do njenog eventualnog odvajanja doslo ne njenom zeljom, vec zbog nepopustljivosti Beograda.

Na stav Srbije, koja bi, prema sadasnjem stanju stvari, pre prihvatila odvajanje Crne Gore, nego pretvaranje sadasnje vec "asimetricne" federacije u konfederaciju, presudno je uticao interes za popustanje zategnutosti u odnosima s Crnom Gorom u vreme sve ostrijih sukoba na srpskoj politickoj sceni.

Dok je vlastima u Crnoj Gori potreban alibi, vlastima u Srbiji je potrebno vreme! O tome sta ce se stvarno dogoditi u odnosima dveju republika odlucice razvoj politickih prilika u Srbiji i eventualno odrzavanje referenduma u Crnoj Gori.