15.11.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

MONARHIJA I OPOZICIJA U SRBIJI

Objavljivanjem Deklaracije u Sent Andreji, gradicu u Madjarskoj, koji je duboko utkan u istoriju srpskog naroda, predstavnici srpske dijaspore i opozicije, pod okriljem prestolonaslednika princa Aleksandra Karadjordjevica, zavrsili su 14. novembra 1999. dvodnevni skup posvecen smeni sadasnjeg rezima u Beogradu.

Ovim skupom monarhija se na mala ili velika vrata vratila u politicki zivot Srbije u casu zaostravanja borbe izmedju rezima, koji nastoji da sacuva vlast, i opozicije, koja nastoji da dodje na vlast.

Ideja monarhije je duboko ukorenjena u svesti srpskog naroda. Zvezdani casovi srednjevekovne Srbije vezuju se za dinastiju Nemanjica, koja je vladala od 12. do 14. veka, a oslobodilacka borba protiv Otomanske imperije u 19. veku za dinastiju Karadjordjevica i dinastiju Obrenovica.

Utemeljivaci Kraljevine Jugoslavije posle zavrsetka Prvog svetskog rata bili su kralj Petar I i njegov sin kralj Aleksandar I Karadjordjevic, koji je ubijen 1934. godine u Marseju od strane naci-fasistickih terorista. Njegov sin, kralj Petar II napustio je Jugoslaviju u vreme Hitlerovog napada 1941. godine. Ostao je u inostranstvu do smrti, buduci da je u Titovoj Jugoslaviji 1945. godine proglasena republika. Njegov mladji brat princ Andrej, koji je u SAD bio veoma aktivan u organizovanju srpske dijaspore i crkve protiv Titovog rezima, umro je pod nerasvetljenim okolnostima 1991. godine. Stariji brat, princ Tomislav, vratio se u Jugoslaviju u toku devedesetih godina, kao "privatna licnost". Nedavno je u Beogradu objavio svoje "Uspomene".

Kada je u Srbiji, pocetkom devedesetih godina, uveden visestranacki sistem, mnoge politicke stranke, sa nacionalnim predznakom, istakle su, kao svoju vaznu lozinku, obnovu monarhije. Medju njima su bile i dve velike stranke, jedna koja je sada na vlasti, Srpska radikalna stranka Vojislava Seselja i druga, najjaca sadasnja opoziciona stranka, Srpski pokret obnove Vuka Draskovica. Posto je Srpski pokret obnove obezbedio vezu sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karadjordjevicem, Srpska radikalna stranka se dala u potragu za nekim izdankom rivalske srpske dinastije Obrenovica, ali ih nije nasla, buduci da je ona ostala bez naslednika. Od tada Srpska radikalna stranka ne insistira na monarhnistickoj dimenziji u svom programu.

Srpski pokret obnove je na neke od svojih prvih velikih demonstracija i manifestacija koje je, pocev od 9. marta 1991., organizovao u Beogradu, dovodio i prestolonaslednika Aleksandra. Znatizelja gradjana da vide "uzivo" sina kralja Petra II, moguceg buduceg kralja, bila je veca od politickih efekata. U to se Srpski pokret obnove uverio na izborima: ocekivanje da ce zahvaljujuci zalaganju za restauraciju monarhije dobiti vise stotina hiljada glasova, posebno na selu, nisu se ostvarila ni na parlamentarnim ni na predsednickim izborima. Posle toga je forsiranje monarhije u politickom nastupanju Srpskog pokreta obnove naglo splasnulo.

Ispostavilo se, u stvari, da su duge godine komunisticke vladavine, nove ideje-vodilje u svetu, pa cak i okolnost da prestolonaslednik Aleksandar ne govori dobro srpski jezik, doprineli da je ideja monarhije manje prisutna u srpskom narodu, nego sto se moglo pretpostavljati.

Sada su na srpskoj politickoj sceni izrazito monarhisticke jos samo neke male stranke, kao Liberalna stranka, Rojalisticka stranka i neke druge, ciji je uticaj marginalan.

Ideja da bude odrzan skup predstavnika dijaspore i srpske opozicije u Sent Andreji, pod okriljem prestolonaslednika Aleksandra, pripada Vecu za promene iza koga stoje neki od srpskih biznismena iz SAD, pre svega Majkl Djordjevic. Pod uticajem ove grupe Srba iz dijaspore, u Beogradu je organizovano Vece za promene, kojim rukovodi istoricar dr Dusan Batakovic, sa ciljem da se formira vlada eksperata, koja ce se pozabaviti resavanjem gorucih i strateskih pitanja Srbije u tranziciji iz komunistickog sistema u svet demokratije.

Medju predstavnicima srpske opozicije u Sent Andreji su preovladavali oni koji su, prema svojim programima, veoma daleko od monarhisticke ideje, kao Savez za promene, neke vodece vojvodjanske stranke itd. Umesto Vuka Draskovica, skupu je prisustvovao njegov savetnik za pitanja monarhije. U Sent Andreji najblize ideji monarhije su bile, u stvari, neke licnosti iz dijaspore.

Ideja prestolonaslednika Aleksandra, koji se prihvatio da figurira kao organizator skupa, mogla je da bude "da pomogne" srpskoj opoziciji u njenom pohodu na vlast, a ne da istice svoju kandidaturu za buduceg srpskog monarha.

Predstavnici dijaspore, premda i sami podeljeni jos od 1941. godine do danas, imali su u Sent Andreji dva cilja: da doprinesu ujedinjavanju srpske opozicije (obecavajuci joj finansijsku potporu) i da obezbede svoj jaci uticaj na zbivanja u Srbiji.

Predstavnici srpske opozicije su smatrali korisnim svaki vid podrske, pa i ovaj iz dijaspore, svojim nastojanjima da dodje do promena u Srbiji. Opozicija nije mogla cvrsto da obeca da ce ujediniti svoje redove, ali je posvedocila da je to i njen cilj i interes.

[ Prethodni PRO ET CONTRA ]

Copyright 1999 beograd.com. All Rights Reserved.