21.11.1999.

PRO ET CONTRA
prof. dr Ranko Petkovic

Stari interesi i nove doktrine 

-Sastanak na vrhu OEBS-a u Istanbulu -

Sastanak na vrhu OEBS-a u Istanbulu, odrzan 18. i 19. novembra 1999, uci ce u istoriju Evrope, zbog usvajanja dve vazna dokumenta: Povelje o evropskoj bezbednosti i Pakta o kontrolisanju konvencionalnog naoruzanja. Medjutim, on ce biti zapamcen i po ukrstanju kopalja Rusije i SAD oko pitanja uvazavanja postojeceg sistema kolektivne bezbednosti UN, zasnovanog na zabrani primene sile, kao i postovanja suverenosti drzava i novoproklamovanog prava na humanitarnu intervenciju. Na osnovu ove nove doktrine, medjunarodna zajednica, odnosno sile koje odlucuju u njeno ime, dobijaju odresene ruke da intervenisu u unutrasnjim sukobima, u slucaju ugrozavanja ljudskih prava i pretnje miru u svetu. Ishod ovog rusko-americkog politickog duela u Istanbulu sveo se na kompromis, koji nije doveo u pitanje ingerencije Saveta bezbednosti UN u ocuvanju mira i bezbednosti u svetu, ali je uvazio glediste da su unutrasnji sukobi predmet legitimne brige medjunarodne zajednice.

Istanbulskim samitom obelezena je treca faza u razvoju OEBS-a.

KEBS, staro ime za OEBS, ustanovljen je usvajanjem Zavrsnog akta u Helsinkiju 1975. godine. Imajuci u vidu tadasnju politicku konfiguraciju u svetu, osnovna funkcija KEBS-a je bila da bude forum za regulisanje odnosa istocnog i zapadnog bloka u politickoj i ekonomskoj sferi, kao i u slobodnoj cirkulaciji roba, ljudi i ideja (tzv. tri korpe KEBS-a). Univerzalni znacaj Zavrsnog akta iz Helsinkija bio je u njegovih deset principa, medju kojima su fundamentalni znacaj imali uvazavanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nepovredivosti granica, uzdrzavanje od upotrebe sile, nemesanje u unutrasnje poslove, postovanje ljudskih prava itd. Svojim konstruktivnim ucescem u radu KEBS-a, neutralne i nesvrstane zemlje su u velikoj meri od ovog medjublokovskog foruma nacinile sveevropski forum za pitanja bezbednosti i saradnje.

Posle kraha bipolarizma, usvajanjem Povelje za novu Evropu u Parizu 1990. godine, KEBS je usao u novu fazu razvoja. Reafirmisuci deset principa iz Zavrsnog akta u Helsinkiju, u Povelji za novu Evropu se posebna paznja posvecuje ljudskim pravima, demokratskom razvoju i pravnoj drzavi i uspostavljanju novih institucija i struktura KEBS-a. Novo ime, OEBS, usvojeno je na sastanku na vrhu u Budimpesti 1994. godine. Na tematskim sastancima OEBS-a predmet raspravljanja su bila ljudska prava (Kopenhagen 1990, Madrid 1991), demokratske institucije (Oslo 1991), nacionalne manjine (Zeneva 1991), kao i pitanja koja se odnose na mirno resavanje sporova, jacanje poverenja i bezbednosti. OEBS je uspostavio Centar za prevenciju sukoba (Bec), Centar za demokratske institucije i ljudska prava (Varsava), instituciju Visokog komesara za nacionalne manjine, Stalni savet (Prag) i jos neke nove instrumente politickog delovanja. U ovoj fazi, OEBS se "specijalizuje" za organizovanje ili verifikovanje izbora u pojedinim zemljama, kao i slanje misija u regione u kojima je doslo do etnickih sukoba (bivse sovjetske i jugoslovenske republike, Albanija itd).

U sadasnjoj trecoj fazi razvoja, obelezenoj usvajanjem Povelje o evropskoj bezbednosti, OEBS se kvalifikuje kao organ ili instrument za resavanje unutrasnjih sukoba. On time relativizuje ili derogira neke od fundamentalnih principa Zavrsnog akta iz Helsinkija, prihvatajuci, u stvari, vec operacionalizovanu doktrinu prava na humanitarnu intervenciju. Kada je o tome rec, nije sporno da medjunarodna zajednica treba da reaguje u slucaju flagrantnog ugrozavanja ljudskih prava ili prava nacionalnih manjina u bilo kojoj zemlji, ali se pri tome moraju uvazavati nacela i pravila procedure Povelje UN.

Sa 54 evropske zemlje u svom clanstvu, OEBS je najsira evropska organizacija. Medjutim, Ahilova peta OEBS-a je u tome sto u evropskom prostoru, u pitanjima koja spadaju u njegovu nadleznost, glavnu rec vode druge organizacije i institucije: u sferi bezbednosti - NATO; u sferi ekonomske saradnje - Evropska unija; u sferi ljudskih prava i pravne drzave - Savet Evrope. To dovodi do toga da OEBS lici na cardak ni na nebu ni na zemlji.

SR Jugoslavija moze biti, u odredjenoj meri, zadovoljna Istanbulskim dokumentima, jer je u njima izricito pomenut njen teritorijalni integritet i nacionalni suverenitet na Kosovu. Vazno je, takodje, da je od Albanaca zatrazeno da obustave teroristicke aktivnosti i uvazavaju prava Srba na Kosovu. Najzad, pozvane su vlasti u Hrvatskoj da omoguce povratak i zastite prava prognanih Srba.

U isto vreme, SR Jugoslavija je protestovala kod vlade Ceske Republike, sto su u okviru njene delegacije (a na poziv predsedavajuceg Knuta Volebeka) samitu u Istanbulu prisustvovali lideri srpske opozicije Vuk Draskovic, Zoran Djindjic i Zarko Korac, kao i predsednik Crne Gore Milo Djukanovic.

Sa svoje strane, lideri srpske opozicije, kao i predsednik Crne Gore, visoko su ocenili svoje ucesce u Istanbulu, gde su razgovarali sa mnogim ministrima inostranih poslova, izmedju ostalog i sa Madlen Olbrajt.

Jugoslavija je jedan od osnivaca OEBS-a, ali je suspendovana iz njegovog rada 1992. godine u vezi sa dogadjajima u Bosni i Hercegovini. Tada je u OEBS-u uveden princip "konsensus minus jedan", buduci da uvazavanjem dotadasnjeg nacina odlucivanja putem konsensusa suspenzija Jugoslavije ne bi bila moguca.

 

[ Prethodni PRO ET CONTRA ]

Copyright 1999 beograd.com. All Rights Reserved.