|
Pise Walt Petrigo
23.06.2000.
ZDRAVLJE, MASTA i ZIVOT
Bogatstvo nisu cifre koje pokazuju koliko novca posedujemo, koliko materijalnih dobara, ili koliko zaradjujemo. I sama pomisao na tu izjavu tera me da izludim. Ali, stani zacas, zaboravi na trenutak danasnje mehanicke standarde razmisljanja i pusti tu misao da ti bez prepreka proseta umom... Zdravlje je nase bogatstvo. Ako si telesno i mentalno zdrav, ti si vrlo bogat covek. Ako si zdrav, mozes da ucinis sve, ceo svet je tvoj. Zdrav covek moze da stekne sredstva koja ce mu omoguciti da svi njegovi snovi postanu realnost, mada se ponekad cini da je to manji izazov nego da pokusas da povratis zdravlje. Zdravlje je, dakle, osnovni zahtev koji mora biti ispunjen da bi covek uzivao u bogatstvu. Zdravlje je nase najvece bogatstvo. U nase automobile spremno sipamo najbolje motorno ulje i cesto ih vozimo na preglede. To retko propustamo. Znamo da nam kola trebaju, i zato ih odrzavamo najbolje sto mozemo. Sa druge strane, ne oklevamo da jedemo masni pomfri i hamburgere za rucak. Znamo sta to znaci za nase telo, ali "nemamo vremena" da pojedemo nesto posteno. A da bi koristili nasa kola ili bilo sta drugo sto posedujemo, moramo biti zdravi. Koliko, u stvari, mi brinemo o sebi? Koliko smo sami sebi bitni? Moramo da shvatimo da smo u svemu tome mi najbitniji, a to ce reci nase zdravlje. Bez nase fizicke prisutnosti, za nas nema zivota. Za same sebe mi smo zivot.
A cinimo li mi bas sve najbolje da bismo osigurali dug zivot i dobro zdravlje sebi? Svakako da ne. Nemilosrdni smo prema svom zdravlju, kljukamo se otrovima i kao da stalno pokusavamo da otkrijemo koliko nase telo moze da izdrzi. Ukratko, sami sebi smo najveci neprijatelji. Nastojimo da oslabimo ono najvrednije sto imamo - nase zdravlje.
Skloni smo da zaboravimo da najbolje godine zivota prodajemo za novac. To mnogodimenzionalno "sada" prodajemo za nekakvo buduce, neopipljivo i nepredvidljivo - novac. Pretvorili smo vreme u novac koji cemo, ali mozda i necemo, imati vremena da potrosimo tokom te krhke tvorevine zvane zivot.
To "prodato vreme" moze biti dan na plazi, izlazak u operu posle setnje u parku. Moze to biti i ugodno provedeno vreme u drustvu nekoga do koga vam je stalo. Ukratko, to moze biti bilo sta sto pozelite.
A sta sada imate? Saku novca koji mozete pretvoriti u bilo sta sem u vreme i u zdravlje. To je samo nekoliko razloga zasto je potrebno da vodite brigu o svom zdravlju.
Mi posedujemo jos dva dara prirode - moc zapazanja i mastu. Dozvolimo li masti da postane vitalni deo naseg svakodnevnog poimanja, zivot nam postaje neuporedivo uzbudljiviji. Svaki deo zivota postajao bi siri i puniji, vise bismo uzivali i vise shvatali. A sve je to samo do nas.
Tako na primer, otvorite li knjigu ili novine, dobijate gomilu simbola. Pojedinacne simbole zovemo slovima, a kombinaciju tih simbola - recima. Vec prema tome kako ih rasporedimo, reci mogu imati razlicito znacenje. Najveci deo reci imaju svoj nezavisni karakter i znace isto nezavisno od toga sta opisuju. Rec moze da bude deo romanticne price i tehnickog uputstva. Stampana rec je mrtav simbol. Ona ne poseduje licnost ili uzbudjenje.
Izgovorenoj reci valja uliti zivot.
Tu na scenu stupa vasa kreativnost.. Rec mozete obojiti jacinom glasa, dikcijom ili vasim shvatanjem ili projekcijom. Rec moze da poprimi svaki oblik koji joj date.
Secam se kada sam isao na roditeljski sastanak u skolu svoje cerke... Posto sam sa njenim uciteljem, covekom tridesetih godina, pregledao ocene, saznao sam, na svoje zadovoljstvo, da u skoli postoji i kurs kreativnog citanja.
Buduci da sam i sam predavao na fakultetu i koledzima sirom zemlje, zanimalo me je sta je to "kurs kreativnog citanja".
Bio sam uzbudjen sto se mojoj kceri pruza prilika da zakoraci u nesto novo i neobicno. Tako sam se bar osecao dok nisam saznao o cemu se tu, u stvari, radi...
"Procitamo pasus iz knjige, a ja onda trazim od dece da mi ponove ono cega se secaju."
A to je hladan, okrutan i stran nacin da se zaobidju dve vrlo licne i vazne vrednosti koje su u stanju da otvore "Pandorinu kutiju" decijeg shvatanja i ucestvovanja.
Evo primera:
"Nikola je hodao tog dana dvadeset i pet milja. Bolele su ga noge. Bio je gladan i zedan."
Od djaka bih trazio da zamisle kraj kojim je Nikola isao. Uputio bih ih da to uporede sa slicnim iskustvima iz sopstvenog zivota. Zatrazio bih od njih da zamisle kako to izgleda hodati 25 milja. "Osecate li sljunak pod nogama? Je li nikola uopste imao cipele? Sta vidite, osecate? Opada li vam paznja sto dalje idete i bivate sve umorniji?"
Odjednom recenica iz knjige ozivi, dobije neku unutrasnju boju, bogatstvo detalja kojih tu ranije nije bilo. Kada citate tako, vi ucestvujete, a ne samo posmatrate.
Ja citam lagano, uzivam. Tu i tamo zatvorim oci dok citam. Tada, naime, najvise vidim.
Kad prolazim pored prodavnice cveca, dopustim secanjima da pokuljaju... Setim se mnogih stvari, recimo kako stojim pored prozora i posmatram rascvetale ruze...
Secam se, kada sam bio mlad, poklon za "predmet moje naklonosti" bila je jedna ruza u kutiji...
Na to se nadovezu uspomene vezane za ruze. i tako mi obicna cvecara vraca izgubljeni svet - jer sam joj to dozvolio.
Primera ima mnogo, a njihov intenzitet ne poznaje granice.
Hrabrost da se covek upusti i dozvoli svome celom bicu da ucestvuje u secanju neophodna je.
Ne valjate se vi tom prilikom tek u proslosti, vi dopustate novim idejama o sadasnjosti da steknu svoju dimenziju i budu ispunjene koristeci svu svoju mastu. Predvidjajuci i vizualizujuci uvecavate kvalitet i zadovoljstvo izazvane onime sto cinite.
O ovome bi se jos mnogo moglo reci, kao i o bilo kojoj drugoj stvari u zivotu, a da se nikada ne kaze sve do kraja.
Mi smo jedini gospodari kvaliteta nasih zivota i nasih sudbina...
Do sledeceg puta sve najbolje...
Vlada