|
Pise Walt Petrigo
14.07.2000.
KOCKA U SEVERNOJ AMERICI (deo drugi)
Povetarac koji dolazi iz pustinje lako se igra kovrdzama Dorotine kose. Prizor je umirujuci i pun miline. Veceras, posle gala vecere, idemo kod "Bejlija", na predstavu Baljsoj teatra. Vegas se talasa u svom vestackom postojanju. Sve i svasta stize u Vegas, kamionom, avionom, svakako. Jezero Mid glavni je izvor snabdevanja vodom. Kursevi golfa odrzavaju se u pustinji. Vegas je savrsen primer covekovog opiranja prirodi. Dok stojim na balkonu hotelske sobe, misli mi lutaju... Ista ova pustinja koju gledam iza svetala Vegasa bila je svedok mnogih smrti vezanih za kocku. Mafijas sa vizijom Las Vegasa, "Bagzi" Sigel, graditelj prvog hotela, nazvanog "Flamingo", platio je zivotom hrabrost sto se usudio da pokusa nemoguce. Misao me vodi jos dalje, do prvih kockara na ovim prostorima... Cetiri Indijanca nagnuta nad uglacanim kostima koje sluze umesto kocke. Posle jednog bacanja, jedan od njih odlazi, ostavljajuci za sobom svog ponija i mladu zenu.
Jedan dobar prijatelj ispricao mi je sledecu pricu...
Bljestava reklama kasina i prelepa plavusa u bljestavoj, zlatnoj haljini koja koraca ispred mene dovoljni su da mi privuku paznju. I to potpuno. Plavusa koraca umiljato i mazno, ljupko i zavodnicki njisuci zgodnim bokovima. Okrece ka meni svoje od suncanja potamnelo, srecno lice i osmehuje mi se. Ubedjen sam da savrseno tacno zna kakvu su reakciju proizveli njeni pokreti. Za to vreme, sa reklame bljesti cifra od 2.000.000 Dolara. I to ima svoju ulogu - osecam se pohlepno i pun nade. Kao umetniku, nije mi tesko da shvatim sta se desava. Ta dva su bila obecanja raja na zemlji. Svaki tren u Vegasu prepun je neocekivanih mogucnosti koje se mogu ticati svega izmedju neba i zemlje. Drustvene i finansijske nemogucnosti jednostavno ne postoje u Las Vegasu.
Usao sam u priguseno osvetljeni kraj kockarnice. Nekolicina lampi nad stolovima tesko da baca dovoljno svetlosti na prostor na kome se igra. U igri svetlosti i senke, promicu u pozadini figure igraca. Osetio sam lagani dodir necijih prstiju na svojoj ruci i blago ih stegao. I bez potrebe da se okrenem, znao sam ko je to.
"Zar ne igras?" sapnula mi je nezno... "Bas se spremam..."
U liftu, na putu za moju sobu, pogledao sam je malo bolje. Crte lica bile su joj savrsene, a videlo se da se i brine o njima. Imala je, kako sam kasnije saznao 28 godina, bila je kcer senatora udata za direktora neke korporacije. Ali tada nismo puno pricali. Rastali smo se posle neka tri sata i nekoliko popijenih pica. Nisam cak znao ni kako se zove ni odakle je. Dva dana kasnije video sam je ruku pod ruku sa muzem. Nonsalantno se osmehnula u mom pravcu. Otpozdravio sam joj klimanjem glavom. Nikada je vise nisam video.
Takve stvari se desavaju u Vegasu. U stvari, sve moze da se desi u Vegasu.
Pod noktima na prljavim prstima skupila mu se nekakva srebrnasta materija. Pokusavao sam da pogodim cime se bavi - mozda je umetnik, radnik, a mozda ne radi uopste nista. Po rukama je nervozno prevrtao zetone. Posle svakog kruga, gomila zetona pred njim postajala je sve manja i manja. pokreti njegovih ruku postajali su brzi i grceviti. Mogao sam da osetim oluju koja besni njegovim umom. Pokusao sam da zamislim koje mu se misli komesaju glavom. Je li to on na putu da prokocka svoju platu? Gubi li on tu sve sto mu je ostalo? Ili gleda u tu gomilicu zetona i od nje ocekuje da se pretvori u gomilu koja ce mu obezbediti sve sto pozeli? Ili se mozda radi o bolesnom kockaru koji prolazi kroz poslednju fazu samounistenja. Nije mi bilo dato da saznam. Odjednom je ustao... Njegovo krupno telo obuceno u svetlo braon odelo, pocelo je da se nekontrolisano trese, niz lice mu je lio znoj. Mahinalno je posegao za okovratnikom da otkopca dugme. Nije stigao. Uz priguseni tresak njegovo telo stropostalo se na debeli tepih koji je pokrivao pod. Trzao se jos par sekundi, a onda ukocio, rekao bi covek, u bezbriznoj pozi. Crte lica su mu se opustile i nekako smirile, pa je strancu, koji je prisustvovao najbitnijem trenutku njegovog postojanja (a mozda i njegovom kraju), izgledao sasvim drugacije. Posetioci kasina prolazili su pored prostrtog tela nastojeci da ne pokazu previse radoznalosti, ali bi ipak zastali na tren. Niko nije pokusao da pomogne, niti da pokusa da ga povrati u zivot. Krupije, koji je video sta se dogodilo, bio je na telefonu, verovatno zovuci obezbedjenje i cistace da sve vrate na staro mesto. Brzo se okrenuo na drugu stranu i posvetio se VAZNIJEM razgovoru. Verovatno se radilo o tome da se bucno ranceru, dva stola dalje, odobri jos kredita. Posle toga posvetio je paznju stolovima na kojima se jos igralo. Posao ide dalje. "Svemocni Dolar", cija je mocna ilustracija Vegas sam, dolazi pre svega, pre ljubavi, mrznje, zivota i smrti. Nagnuo sam se nad telo, otkopcao dugme i olabavio okovratnik. Telo kao da se lako pomerilo. Je li se to meni ucinilo, ili je covek jos bio ziv? A price o kasinu se nastavljaju... sve su razlicite, a najvecim delom i istinite. U najmanju ruku, sve one mogle bi biti tacne. Jer tu ima dovoljno gradje da opise i najbizarniju realnost.
Ali, podsetimo se: bolje je imati vrapca u ruci nego goluba na grani...
Vlada