Pismo iz Kanade
Pise Walt Petrigo

21. 07. 2000.

KOCKA U SEVERNOJ AMERICI (deo treci i poslednji)

Pre nego sto sam otisao u Las Vegas, svratio sam nekim poslom do Los Angelesa. Uvek volim da ostavim malo onoga sto se zove "vreme za Vegas" za kraj. Volim da imam dovoljno vremena i da me nista ne sputava. Jer odlazak u Vegas je kao polazak u bitku. Covek mora da se pripremi najbolje sto moze. Nikad se ne zna koliko ce okrsaj trajati. Iz ranijih prilika, covek je naucio da mora da ostavi vremena za sve sto moze da iskrsne.

Pretrescete sve svoje stare i nove strategije, popravljati ih i kombinovati, a onda ih za stolom u kasinu staviti na probu, sa uzbudjenjem i nestrpljenjem. Pravila kasina, sa svoje strane, imaju samo jedan cilj - da vam uzmu novac, a da se vi vratite drugi put, sa jos vise novca. Da biste pobedili ta pravila (koja se i tako stalno menjaju) potrebno vam je mnogo vestine, to uopste nije lako. Hajde da zamislimo da ste nasli nacin da "rasturite banku". Nekoliko dana za redom stalno pobedjujete... Mislite da nikada vise necete izgubiti... Najzad, pravite pare, zar ne? Neko vreme bice vam dozvoljeno da uzivate... ali cim Kasino otkrije doslednost u vasem nizu pobeda, bez mnogo oklevanja bicete zamoljeni da napustite salu. Tu vise niste pozeljni.

Ukoliko gubite umesto da dobijate, bicete obasuti paznjom. Ukoliko dobijate na uobicajen nacin (ne konzistentno, vec vas, onako, "podje"), svi ce se jako lepo odnositi prema vama, i na raspolaganju ce vam biti sve sto Kasino moze da ponudi. Bice strpljivi i dobri, i cekati da vas sreca "prodje". Oni nikako ne zele da "njihov" novac odnesete u neki drugi kasino. A ako se kartate i stalno pobedjujete, resice vas se odmah. Vegas se bez milosti obrusava na svaki pokusaj da se njegovo funkcionisanje omete ili da se smanje profiti kasina.

Zivot stanovnika Las Vegasa, Atlantik Sitija, Rina ili bilo kog drugog centra kocke razlikuje se od zivota stanovnika drugih gradova u svetu. Da biste postali stanovnik takvog jednog centra, obicno imate neki licni razlog. Ili ste zavisni od kocke, ili se ne kockate, ali volite dobro placene poslove i visoke napojnice.

Ipak, niko ne moze ostati po strani. U Las Vegasu rec moral ima malo drugacije znacenje. Zgodna konobarica koja vas posluzuje za stolom moze vam ponuditi vise od onoga sto inace pise u jelovniku... Novac od sporadicne prostitucije naprosto se smatra dodatnim prihodom. Zena mozda ima sasvim pristojnu porodicu kojoj se vraca kada joj se zavrsi smena. Novac od prostitucije moze da posluzi za placanje sinovljevih casova klavira, odlazak dece u letnji kamp, ili moze naprosto da "podigne kvalitet porodicnog zivota". Kako moze opstati sloga u porodici zasnovana na smrtnom grehu? Puka materijalisticka zelja za novcem koji pruza "moc" opseda najveci broj stanovnika Vegasa.

Od krupijea mozete da nacinite sebi "prijatelja", samo ako znate da date napojnicu diskretno i sa stilom. To se brzo procuje po kasinu - ako dajete dobre napojnice. Dolari potroseni na taj nacin mogu se visestruko isplatiti. Za pocetak, trebalo bi da potrazite krupijea kome je stalo da budete za "njegovim" stolom, a za to vam je potrebno da vas prati sreca bar neko vreme. Ako gubite, oticicete, a sa vama i krupijeova napojnica. Dakle... krupije ce uvek nastojati da vas zadrzi za stolom, zbog svojih licnih razloga, ili u interesu kuce.

Ukoliko to zeli, krupije moze da vam mnogo pomogne.

Evo jedne istinite price koju mi je ispricao dobar prijatelj.

Bilo je to negde oko tri sata jednog ponedeljka, negde u Vegasu. U to doba nedelje, osim ako ne traje neka velika igra zapoceta jos prethodnog dana, kockarnice su prazne. Prethodno popodne i vece sreca me nije bas sluzila. Bio sam izgubio najveci deo novca. Prevrtao sam i obrtao poslednja tri crna zetona (svaki vredan 100 dolara) u dzepu, sve sto sam posedovao. Resio sam da igram Blekdzek. Seo sam za sto za kojim se igra za 25 dolara - sto je i minimalni iznos za igru. Krupije je bio simpatican covek tridesetih godina. Odigrali smo par krugova i ja sam izgubio.

U to je do stola dosao sef i poceo da razgovara sa krupijeom na jeziku koji sam ja jako dobro razumeo. Ukratko, ljudi su bili moji zemljaci. Nista nisam rekao dok sef nije otisao. Dotle nisam razgovarao sa krupijeom. A onda sam ga na nasem maternjem jeziku zapitao dokle mu traje smena. Nasmesio se i odmah postao prijateljski nastrojen.

Popricali smo drugarski... "Pa, kako ide?" upitao me je. "Gore ne moze," odgovorio sam mu. "Kada vas pitam hocete li kartu, pazljivo gledajte moju ruku..."

Bilo je jednostavno. Naprosto nisam mogao da izgubim...

Ubrzo ne samo da sam povratio svoj novac, nego sam jos i zaradio. "Mozemo li se videti negde... deo ovoga je vas...," rekao sam mu. Nisam se osecao postidjen sto varam u hramu prevare. "Nista vi ne brinite," odgovorio mi je krupije, "videcemo se mi vec jednom negde."

Nikada ga vise nisam video.

Neko moze reci da to nije bilo posteno, casno i sve te ostale moralisticke price. Ali kasina imaju svoje zakone i u skladu sa njima covek se ponasa. Nijedan od tih zakona nije ni moralan, ni castan, a kamo ni legalan. Dopada mi se kad vidim kad kasino gubi. Nije tu stvar samo u novcu. U ovom slucaju, radilo se o riziku. Krupije je hteo da pomogne svom zemljaku. Da dobije nije mogao nista, ali je mogao da izgubi sve. Postoje junaci koji naizgled ne zasluzuju taj naziv, koje niko nije opevao, ali koji za vas ipak ostaju upravo to. A svetla kasina nastavljaju da bljeste 24 casa dnevno, privlaceci naivne koji ulaze u taj pakao na zemlji iz koga nikada nece pobeci, da se malo zabave, ne sumnjajuci nista.

U medjuvremenu, Vegas se sve vise okrece porodicama. Kasina mudro nude porodicne pakete, toliko primamljive, da ih je tesko odbiti. Deset ili petnaest godina prodje dugo, i oni koji su u Vegasu uzivali jednom kao deca, rado ce se secati mesta i vratiti kada odrastu. Imace sjajan izgovor da se vrate u Vegas. Svako ima prava da poseti Las Vegas - jednom.

I za kraj, evo malo statistike iz Nevade.

Godine 1994. sam Vegas je posetilo 28,2 miliona ljudi. Broj posetilaca u pokrajini bio je 33,8 miliona. U prvoj cetvrtini naredne, 1995. godine, Las Vegas posetilo je 7,1 miliona ljudi, a pokrajinu 8,3 miliona. Sam grad Las Vegas imao je te, 1995. godine 363.171 stanovnika, dok se pokrajinu Klark doseljavalo mesecno izmedju 4 i 6 hiljada ljudi. U okrugu Klark zivelo je tada 1.016.177 ljudi, a u celoj Nevadi - 1,5 miliona. Statistike ponekad govore mnogo toga...

Pozdrav,

Vlada

[ Prethodne kolumne ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.