|
Pise Walt Petrigo
28. 07. 2000.
VOJNICI BEZ UNIFORME - TIHA OKUPACIJA
Na ovom svetu postoje mnoga mesta koja imaju svoj poseban sarm. Ta mala skrovista obicno su nezaboravna. Primecujete svaku razliku - neku cete i zaboraviti, svakako - ali ce ostale ostaviti neizbrisiv trag u vasim zivotima. U odnosu na kanadski nacin zivota, postoje mnoge razlike u drugim zemljama sveta, manje ili vece. Njihova vaznost otkriva se tek osobama koje su ih svesne i koje sa njima zive.
Secam se mog dolaska u Ledbridz, 6. aprila 1951. Cela nasa grupa odvedena je u restoran na dorucak. Kod kuce sam mnogo puta jeo kacamak, sa secerom, mlekom, cvarcima ili vec sa onim sto je moja majka uspevala da nabavi, ali do tog doba nikad nisam jeo ono sto se zove cerealije. Nije, naravno, u njima bio problem. Problem se sastojao u staklenoj posudi sa metalnim poklopcem - posudi za mleko. Dakle, tu je trebalo da postoji i neki otvor, kroz koji to mleko izlazi. Ni moji prijatelji ni ja nismo bili budale, ali nam je trebalo neko vreme da otkrijemo kako se ta stvar koristi, to jest, da je neophodno skinuti poklopac. Tako se i kaze - "razni ljudi, razni obicaji". Ali i dan-danas kada se setim tog trenutka, osecam se cudno i posramljeno, i prebacujem sebi. Situacija je bila smesna, ali se niko nije smejao. Tog jutra, 6. aprila 1951, radilo se o vaznoj stvari. Tokom nasih zivota dopustamo sebi luksuz da mnoge stvari odgurnemo u stranu, a one u medjuvremenu rastu i hrane se kao pecurke. Sto se Kanade tice, to je mesto na kome se mesaju mnogi sastojci zivota. Da biste bili sposobni da to shvatite, morate samo da budete sposobni da na njih reagujete kako putujete od jednog do drugog kanadskog velikog grada. Tu nedavno posetio sam "biser" kanadske zapadne obale - Vankuver. Taj grad je jedna od najprometnijih luka u Kanadi. Coveku se cini da tu trgovina sa Dalekim Istokom raste iz casa u cas. Azijske etnicke zajednice u tom gradu brojne su i uticajne. Imigranti iz Azije zapoceli su tu poslove, a delove Vankuvera bukvalno pretvorili u azijske gradove. Tako na primer u predgradju Ricmond necete videti natpise na engleskom, i kada ne biste znali gde se nalazite, pomislili biste da ste u Hong Kongu, Sangaju, Tokiju ili Sajgonu.
Cini se da sadasnjem imigracionom talasu nista ne moze stati na put. Jeste li u Kanadu usli legalno ili ilegalno, kao da je malo vazno. Do sada ste mogli da udjete u Kanadu ilegalno, i da vas ova zemlja primi rasirenih ruku, da vam da pomoc - i to na racun sopstvenih poreskih obveznika. Mnogi od ilegalnih imigranata placali su i po 50.000 dolara da bi ih sverceri prebacili do Kanade. A da mogu sami da se izdrzavaju, dokazali su time sto su platili takve fantasticne sume samo da bi stigli u ovu zemlju.
U "stara vremena" na to bi se gledalo kao na invaziju stranaca koji kuljaju iz broda pod stranom zastavom na nase plaze (kao u Normandiji, 1944.) nezvani i nezeljeni. Oko takvih stvari i ratovi su se vodili. Potreba za odredjenim brojem useljenika trebalo bi da bude uskladjena sa potrebama zemlje. Svaki imigrant (sem onih koji su u opasnosti) trebalo bi nesto i da doprinese. Da ugradi sebe u cvrstu gradjevinu ove zemlje. Za njega bi ta nova zemlja trebalo da predstavlja novi dom. A svaka zemlja trebalo bi da ima svoj suverenitet i pravo da nametne svoj stil zivota. I tako, ako neko hoce da postane gradjanin te zemlje, mora da se pokori pravilima koja u njoj vladaju i ucini sve da bi ta zemlja napredovala. Kanada ima svoju bastinu. Vremenski gledano, ona ne potice od davnina, ali je priznata svuda u svetu. Pogledajte samo Kanadsku Kraljevsku Konjicku Policiju (K.K.K.P.). Za nju znaju sirom sveta. I, kad smo vec kod toga, postuju je. Tradicija je nit vodilja za mladje generacije. Svakoj zemlji potrebni su i Kraljevic Marko i Milos Obilic kao primeri.
Secam se da sam kao decak citao knjigu "Kralj K.K.K.P." Zeleo sam da budem kao on. Za mene, on je bio pravi Kanadjanin. Nisam znao koje je bio vere. Ni koje nacionalnosti. Za mene je glavni junak knjige jednostavno bio "Maunti", kako ih ovde zovu. Da sam se pridruzio Konjickoj Policiji, to bi bilo po njihovim pravilima. Na meni bi bilo samo da ih prihvatim ili odbijem... nikako da ih menjam. Pravila takmicenja covek ne moze da menja, moze samo da im se pokori.
Stvari u svom domu kupili ste vi i rasporedili ih onako kako se vama svidelo. Ako dobrovoljno primite beskucnika u svoj dom, a on pocne da rasporedjuje namestaj kako mu se svidi, sta cete uciniti? Jer, uskoro ce mnogi njegovi prijatelji videti sta mu je poslo za rukom pa pokusati i oni. I eto vase rodjene kuce pune nezvanih gostiju koji rade sta i kako im se svidi. I sta sad? Ako ste Kanadjanin, verovatno nista posebno necete uciniti.
Kanadjani su vrlo smiren i ljubazan svet. Za pojedince koji moraju da se bore za svako zrno pirinca da bi preziveli do sutra, kada sve pocinje iznova, oni ne predstavljaju neku posebnu prepreku. Kanada je Zemlja Obetovana, Raj na Zemlji. Privilegiju bi trebalo da predstavlja vec i to sto je nekome dopusteno da se nastani u toj velikoj zemlji. Mnogi od narecenih imigranata su ljudi koji vredno rade i daju svoj doprinos, i stoga su dobrodosli. Ali postoje i kriminalci koji na Kanadu gledaju kao na zemlju koja se moze okupirati...
Novac vlada... Mnogo je zlata prosvercovano u Kanadu. Novac daje moc. Novac donosi nove poslove. A ljudi koji na tim poslovima rade, zavise od svojih plata. "Vlasnici" vladaju i cak bivaju birani u Parlament. A tamo nema bas previse mesta. I tako je zemlja za tili cas osvojena i isporucena na srebrnom posluzavniku. Cemu voditi rat - sve je ucinjeno po pravilima "demokratije".
Kanada je jedna od najbogatijih zemalja na planeti. Kada je Kolumbo bio otkrio Severnu Ameriku, bilo je to sjajno otkrice. Ali tadasnja Amerika nije bila razvijena. Danasnja Kanada jeste. I zar onda ne bi bio dar sa neba uspeh u njenom preuzimanju bez nekih narocitih napora? Nazalost, nisu ovo samo razmisljanja, ovo su cinjenice koje nam se kao tamni oblaci nadvijaju nad glavom.
Demokratija moze biti prijatelj, ali i smrtonosno oruzje.
Ovde nema dovoljno mesta da se kaze bas sve o tom problemu, a bilo bi toga jos dosta. U medjuvremenu, svet i sve ono sto je u njemu, vase je...
Vlada