|
Pise Walt Petrigo
04. 08. 2000.
Voda, voda svuda...
To je tako bilo do nedavno. Danas sveza, pitka voda odjednom postaje sve redji luksuz, do koga je tesko doci. Imajuci u vidu koliko je voda bitna i za opstanak ovog naseg sveta, i za postojanje nas samih, nije tesko zakljuciti da nam je neophodna koliko i vazdug koji udisemo i hrana koju jedemo.
Vazduh i voda moraju biti odredjenog kvaliteta da bi mogli da ih konzumiramo. Za te kriterije nema zamene. Hrana moze da dodje sa raznih strana sveta, iz mnogih izvora, moze biti razlicitih ukusa i da pri tom jos uvek bude zadovoljavajuceg kvaliteta i jestiva. Ali, ne smemo zaboraviti jedno - bez vode ne bi bilo ni hrane.
Clanak objavljen pre nekoliko dana u novinama pise kako je jedan mali grad u Alberti iznenada ostao bez vode. Prosto i jednostavno - bez kapi vode. Nekoliko dana pre toga jedanaestoro ljudi umrlo je u Verktonu, u Ontariju, od trovanja vodom.
Sad, stavite se vi u taj polozaj.
Temperature se stalno vrte oko trideset stepeni... zivite u malom gradu... i do jednog odredjenog dana sve je bilo u redu, sve vase osnovne potrebe podmirene. Kuvali ste tri obroka dnevno. Popili biste casu hladne vode svaki put kada biste ozedneli. Pustali ste vodu iz slavine dok ne potece hladnija. Bacili ste pedeset, pa mozda i stotinu casa voda da bi bas ta jedna bila kako treba. To je rasipanje, zar ne? A kako bi vam sad ta rasuta voda zatrebala, sada, kada nema nikakve! Okrecete slavinu, nista se ne desava, slavina ostaje suva...
Ocajni ste. Nesto za sta ste smatrali da je sasvim normalno celog zivota - toga necega odjednom nema... vi i vasa porodica zavisite od vode, jer, 90% vasih tela sastoji se od - VODE.
Nema nikakve sumnje da je voda najvaznije i najpozeljnije pice na ovoj planeti. Bez vode, ne bi bilo ni zivota. Zemlje koje kontrolisu vodu zemlje su sa buducsnoscu koja obecava. Pitam se, koliko ce se ratova voditi oko kontrole izvora sveze vode. Kada se radi o zivotu ili smrti, maniri i ugladjenost zavrsavaju u ostavi za metle. Koliko ce prijatelja postati neprijatelji? Hoce li velike nacije bez obrazlozenja ili oklevanja uzeti vodu malim nacijama?
Za vreme Drugog svetskog rata izvori vode u Beogradu bili su unisteni. Vode nije bilo. Dunav i Sava bili su jako zagadjeni, i ta voda nije mogla da se pije. Secam se redova za vodu. Jednom ili dva puta dnevno cisterna sa vodom dosla bi u obliznju ulicu. Ljudi bi potrcali noseci sve vrste posuda, kako bi zahvatili sto vise vode, i stajali u dugacak red.
Danas ja uzivam u beskrajnom tusiranju, I SAMO JA ZNAM ZASTO JE TO TAKO. Po celom svetu vodene mase se smanjuju i menjaju bez ikakvog upozorenja. Pustinja Gobi se siri i priblizava Pekingu - pet metara godisnje. Na obodu Pekinga, nekada po svojim vrtovima nadaleko cuvena "Careva dolina" pretvorena je u pescane dine koje ponegde dosezu visinu i od sedamdeset metara. . Reka koja je tu nekada proticala, napajajuci tlo, pretvorila se u peskoviti potocic.
Milijardu i tri stotine miliona Kineza (22% svetskog stanovnistva) zavisi od samo 7% pijace vode u svetu. Svake godine suse su u toj zemlji sve gore i gore. Sto od zetve prezivi susu, biva dovrseno najezdom skakavaca, kojima susa odgovara. Mnogi poljoprivrednici u Kini tvrdoglavo i da lje pokusavaju da ucine nemoguce i obradjuju zemlju koja to vise nije. Nije retko da mnogi umiru zajedno sa svojim nadama. U provinciji Sansi polovina reka vise ne tece. Rudari u toj provinciji imaju pravo samo na jednu kantu vode dnevno kako bi se oprali.
U vise od polovine od 700 gradova u Kini voda je racionisana. Preko 20 miliona Kineza nema tekuce vode. . Slicne probleme imaju i mnogi drugi gradovi sirom sveta. Sve reke na svim kontinentima zagadjene su u manjoj ili vecoj meri. Industrijske vode su glavni krivac za to. Nekontrolisano bacanje svih vrsta nepotrebnih, a opasnih hemijskih supstanci pobilo je sav zivot u mnogim rekama zatrovavsi ih.
Izgledi nam nisu sjajni. Suocavamo se sa opasnoscu po nasu buducnost, pretnjom kakvu nismo sretali pre. Kraj naseg postojanja mogao bi biti brz i neopoziv.
Mi izgledamo kao slon koji jede sopstvenu surlu. Ono sto cinimo nije mudro. Nasa nauka kao da je usmerena ka unistenju zivota, a ne njegovom ocuvanju i poboljsanju. Arsenali sveta pretrpani su "savrsenim" oruzjem za ubijanje. Nasa mudrost priprema nasu planetu za unistenje. Tako smo mudri u nasoj ludosti. Mnogi naucnici u proslosti su se ponasali kao bogovi (ili pre idioti) odlucujuci da uniste neopozivo mnoge lepote ove nase planete. Nuklearne probe, koje su poremetile tektonsku ravnotezu Zemlje su jednostavno neoprostive. Racun za tu stetu jos nije ispostavljen, ali je na putu.
Ovo nije scenario za naucno-fantasticni film, ni neka daleka pretnja. To je realnost, i to bliska.
Uzmite casu hladne vode, popijte je sa uzivanjem... ja placam.
Do sledeceg puta,
Vas Vlada