|
Pise Walt Petrigo
11. 08. 2000.
Taj celi celcati svet
Postoji svet sav obavijen sobom, svet koji zuri u pravcu nepoznatog bez ikakvog osiguranja da ce uspeti i da ce mu biti bolje nego da ostane tu gde jeste. Magija zivota ne ispostavlja garancije. Ona samo nudi sve, ali je krajnji izbor vas. Zivot podseca na kraj filma koji sam video za vreme Svetske izlozbe u Montrealu 1976. godine. U cehoslovackom paviljonu davao se film, ali takav, u kome je publika mogla sama da odabere kraj. To bi se radilo tako sto biste pritisnuli jedno od dugmadi na vasoj stolici, vec prema tome jeste li zeleli da se film zavrsi srecno ili tragicno. E, pa i zivot je slican. U najvecem broju slucajeva, na nama je da odaberemo ishod. Jedino sto bi trebalo da ucinimo jeste - pravi izbor. Mi to retko uspevamo, ali smo najcesce spremni da optuzimo sve i svakoga sem sebe samih zato sto ishod nije bio onakav kakav smo ocekivali. Uopsteno gledajuci, mi nastojimo da koracamo kroz zivot sigurno, da ne rizikujemo nepotrebno. Bojimo se da pridjemo ivici. Nazalost, sigurni i provereni putevi retko su narocito uzbudljivi. Vi ne zelite da se pridruzite onim jatima "pingvina" koji preplave ulicu svako jutro, u doba pauze za rucak i pri povratku sa posla. Ti "pingvini su, naravno, kancelarijski radnici, sa svojim aktovkama, kravatama, poslovnim odelima, istim manirima i istim razgovorima. U svojim zivotima oni slede oprobanu formulu "uspeha". Kredit za kucu, automobil, godisnji odmori i slicno cine njihove zivote. Kada biste ziveli hiljadu godina "pingvinskim" zivotom, ziveli biste u stvari samo jedan te isti dan koji se stalno ponavlja. I onda shvatite da bi trebalo da pokusate nesto kako bi ucinili nesto sto je vece i ne tako obicno... kolicina ulozenog napora, pri tom, utice na dobitak ili gubitak. Tacnije, sto se vise potrudite, vise cete dobiti ako dobijete, ili vise izgubiti ako izgubite.
Posto ste izmerili sve "za" i "protiv", krecete u avanturu svog zivota. Uspeli ste, recimo... Sada znate da vi to mozete. To je jedno divno osecanje koje vas kao nekim plastom obavija i cini da se osecate nepobedivima. Imate vise samopouzdanja, otvorenije govorite, mozda i glasnije nego obicno, dok su vam pokreti ostri i odlucni. Postali se covek kakav ste oduvek zeleli da budete. Ukratko, pobednik ste.
A da je pala kruna, a ne pismo, izgubili biste. Vase putovanje u "Veliko doba" otkazano je na neodredjeno vreme. Izgubili ste sve sto ste imali, pa i vise. Samopouzdanje vam je uzdrmano. Uzasavate se da ponovo pokusate nesto slicno. Vi ste gubitnik, i tako se i osecate. Ali, obe te cinjenice nisu bas precizne. Obizno pobednika od gubitnika deli samo vlas kose. Dok se stvari odvijaju, ta razlika obicno ne upada u oci, pa se na nju ni ne obraca paznja. A deo te vase avanture je cista sreca. A srecu ne mozete da kontrolisete. Znajuci koliko je u nekim pregovorima vazan "faktor srece", covek moze da drugacije proceni i sam gubitak, i da sa jos vise energije pokusa sledeci put, izgubi li. Razmislili ste o tome... odjednom, apatija biva zamenjena talasom unutrasnje snage i volje da se uspe. Nikada se vise necete osecati kao gubitnik, niti cete to biti.
Zivot i brojni istorijski dogadjaji ilustruju ovu moju tvrdnju. Mnogi veliki ljudi i nisu bili bas tako veliki kada su pocinjali. Mi to, naravno, ne znamo dok ne zaceprkamo po njihovoj proslosti. Za Abrahama Linkolna znamo da je izgubio na mnogim izborima (neki kazu cak na pedeset raznoraznih) dok nije dobio one prave.
Braca Rajt nisu tek tako, ni iz cega, stvorili avion, probudivsi se jednog suncanog jutra... prvo su morali da otkriju kako leteti. Mnogi bolni i skupi pokusaji prethodili su tom prvom uspesnom letu. A ono sto je najlepse od svega, sem slave nikada nista nisu zaradili od svog velikog otkrica.
Istorija je puna slicnih primera koji ce vam povratiti samopouzdanje i uveriti vas da ste i vi umeseni od istog testa kao i velikani. Ne kaze uzalud stara poslovica: "Uspeh je 90% znoja i 10% talenta ili srece." Ako ne pokusate, propali ste. Ako ne pokusate jos jednom ako ste propali, do kraja zivota griscete se i biti zigosan ruznim zigom gubitnika. Taj zig bice deo vaseg zivota zauvek. Budne ili usnule, proganjace vas bolna svest da za vas nema vise nikakvih izgleda.
Ali, ako i kada covek pokusa, definitivno postoji mogucnost i da uspe. Plivate kroz zivot, aktivni ste i u dodiru sa mnogima. Osecate da ste zivi, nesto se desava. Kakav god ishod vaseg poduhvata bio, vi ste vec samim tim popunili nekoliko stranica u knjizi svog zivota i ucinili ih dostojnim secanja.
Zivot mora da ima svoj smisao i vrednost. Ljudima koji tvrde da nemaju sta da rade, vec samo sede unaokolo i gledaju na sat, svejedno je jesu li zivi ili mrtvi.
Ljudski zivot je dar... vredan dar svakome, bez razlike. Taj dar mozemo da iskoristimo i steknemo velika zadovoljstva, a mozemo jednostavno da ga unistimo. Ljudi cine i jedno i drugo. Pametni na pravi nacin, oni drugi na svoj nacin. Pamet se u zivotu ne meri kolicinom znanja. Pamet u zivotu jeste sposobnost da ucini pravi izbor prioriteta i uvek ih se drzite. Porodicni zivot i druzenje sa prijateljima u stanju su da pobede gotovo svaki "poslovni" sporazum. Sve sto se meri novcem manje je vredno od emotivnih veza i ugodno provedenog vremena. To tako ne mora da izgleda u pocetku, kada birate sta vam je u zivotu vaznije, ali ce pogresite li, ta cinjenica dici svoju ruznu glavu mesecima ili godinama kasnije, a tada tesko da ce biti prilike da se stvari poprave. Upornost moze da ima mnogo lica, ali je mora biti u svemu sto preduzimate da biste mogli da uspete.
Upornost je put ka pobedi.
U vecnom dvoboju vode koja tece i stene, voda uvek pobedjuje - ne snagom, vec upornoscu.
Nadam se da se isplatilo biti uporan i procitati ovu kolumnu do kraja.
Kao i uvek, sve najbolje...
Vlada