Pismo iz Kanade
Pise Walt Petrigo

29. 09. 2000.

Njujork, Njujork

Ove reci se secam jos iz najranijeg detinjstva, u stvari, od kada znam za sebe. Ona je bila deo moje maste, snova i zelja. Citao sam knjige i video bezbrojne filmove o Njujorku. Njujork ima neku neobjasnjivu magiju koja se preplice vec sa njegovim imenom. Uvek sam zeleo da vidim Njujork. Secam se kako sam za vreme Drugog svetskog rata cesto isao u staro citaliste nedaleko od Kalemegdana i satima listao predratne primerke "Politike". Gledajuci oglase, cesto sam se pitao kako je moguce imati u jednom trenutku tako mnogo, a vec u sledecem gotovo nista. Gledao sam slike iz filmova i citao vesti o svetu koji je nekada postojao. Bili su to oni slatko-gorki trenuci koji bi iscezli cim bih izasao na ulicu i suocio se sa surovom realnoscu nemacke okupacije. Citaliste je bilo magicno ostrvo za decaka mojih godina. Posle cetiri godine patnji pod okupacijom, Beograd je oslobodjen 20. oktobra 1944. Prvi americki film koji je prikazan u jednom beogradskom bioskopu bio je Caplinov "Veliki diktator".

I sada, kao odrastao covek, jos uvek zelim da Njujork postane deo mog zivota. Moje veze sa njujorskom umetnickom zajednicom uvek su bile ugodne. Posao kojim se bavim velikodusno me je nagradio. Poslovna putovanja cesto su me vodila u Njujork i u mnoge druge krajeve sveta.

U proslosti nije moglo proci bez posete mom starom prijatelju Dzeku Dempseju u njegovom restoranu na Tajms Skveru. U svojim poslednjim danima Dzek se cesto vracao svojim mnogobrojnim uspomenama i starim prijateljima. Prvi put sam sreo Dempseja u Kalgariju, kada i njegovog protivnika Dzina Tjunija. Jos od tog kontroverznog meca (mnogi su tvrdili da je Dzek nokautirao Dzina, ali da je sudija jaaako dugo brojao, pa je Dzin ustao i na kraju pobedio Dzeka) njih dvojica bili su nerazdvojni prijatelji.

Uvek kada se nadjem na Tajms Skveru setim se Dzeka.

Nasim zivotima Njujork nudi nepretenciozna iznenadjenja. Taj grad ne pripada ni jednoj zemlji, on je zaista kosmopolitski. U njemu mozete videti predstave sa Brodveja o kojima ste toliko slusali, a mozete da idete i na snimanja cuvenih TV emisija. Setajuci ulicom mozete tek tako sresti neku cuvenu osobu. Prodavci voca, cveca, pecenog kestenja, mirisi, zvuci i boje. Kao u nekom kaleidoskopu zvuci i scene se neprestano smenjuju, uzbudjenje je u vazduhu, srce vam brze kuca - ukratko, osecate da ste zivi. To je, jednostavno, Njujork. A tek jedna voznja taksijem do njujorskog aerodroma - pa, to moze da izgleda kao prava avantura. Njujorski taksista je pravi dirigent njujorskog saobracajnog orkestra. Taksista to nikada ne bi mogao da postane u Njujorku, da nije u stanju da tamosnjim saobracajem upravlja levom rukom. Pokreti njegove ruke cine da drugi automobili zakoce, zastanu ili mu jednostavno naprave prolaz ne zaleci se. Pitam se deluje li ta moc sugestije i u drugim aspektima zivota.

Mnogo je nepredvidljivih dogadjanja koja stalno iskrsavaju, bez pocetka i kraja. Njujorska podzemna zeleznica slika je covecanstva u orahovoj ljusci. Nigde na svetu ne mozete videti toliko ljudskih raznolikosti kao tamo. Jer, Njujorska Podzemna svet je za sebe. To je Njujork pod zemljom. Pojedinci pod zemljom provode citav zivot, ne vidjajuci spoljni svet. I kao sto na povrsini mozete videti najsjajnija dostignuca civilizacije koja se u Njujorku ogledaju kao u ogledalu, tako pod zemljom mozete videti najprimitivnije i najdivljije prizore u Njujorskoj Podzemnoj. Jer, Njujork nudi najbolje od najboljeg i najgore od najgoreg.

Grad Njujork nalazi se u jugoistocnom uglu drzave Njujork i sastoji se od pet opstina - Menhetna, Bronksa, Bruklina, Kvinsa i Stejten Ajlenda. Buduci smesten na mestu na kome se srecu usce reke Hadson, tesnac Long Ajlend i Atlantik, Njujork je vazan kao luka i mesto na kome se iskrcavaju milioni imigranta u Sjedinjene Drzave.

Menhetn je bio inspiracija za mnoge knjige i filmove. Na tom prostoru od 22,7 kvadratnih milja, koji naseljava 1,5 milion stanovnika nalazi se jedan jedinstveni svet - Njujork Siti. Evropljani su se po prvi put naselili na Menhetnu 1620-tih godina. Naselje su osnovali Holandjani, davsi mu ime Novi Amsterdam. Godine 1664. Britanci su zauzeli naselje i preimenovali ga u Njujork. Grad je postavljen kao resetka - ulice se pruzaju u pravcu Istok - Zapad, a avenije u pravcu Sever - Jug. Na 340 hektara prostire se Central Park, otvoren 1876.

Simbol Njujorka, Statua Slobode, poklon je Francuske i podignuta je 1886. Njujork nudi sve vrste ukusa - od Kineske Cetvrti do Male Italije, galerije u Sohou, umetnicki svet u Grinic Vilidzu, Petu Aveniju i luksuz gornjeg Vest Sajda.

Cetiri dnevna lista izlaze u Njujorku - Njujork Tajms, Njujork Dejli Njuz, Njujork Post i Vol Strit Dzornal. Drzava Njujork podeljena je na 11 oblasti - Njujork Siti, Long Ajlend, Planine Ketskil, Oblast Kapital-Saratoga, Adirondaks, Finger Lejks, Tauzend Ajlends Catagua-Alegeni, Central Lederstoking, Najagara Frontier i Hadson Veli. Za mene Njujor jedno od najomiljenijih mesta na svetu...

Do sledeceg puta

Vas Vlada

 

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.