Pismo iz Kanade
Pise Walt Petrigo

27. 10. 2000.

Sloboda

Svako od nas zeli da bude slobodan. Svako od nas tezi ka tome. Ali niko od nas nije, niti ce ikada biti, potpuno slobodan. Jer, sloboda vam je kao duga. I ona se preliva u bezbrojnim bojama. A svaka vrsta slobode ima svoje granice. Da biste iskusili slobodu morate imati vrlo cvrsta, a ponekad i nemilosrdna pravila. I morate ih se drzati. Razna ogranicenja ne dopustaju vam da budete onoliko slobodni, koliko to "zelite". Imati slobodu ne znaci, recimo, ne kupati se, ne ici na posao ili biti netolerantan prema drugima.

U zivotu svakoga od nas postoje dve vrste zakona - licni, oni koje namecemo sami sebi, i drustveni, koje diktira drustvo u kome zivimo. Sami po sebi, svi zakoni su, u stvari, ogranicenja. Naravno, teoretski gledano. U stvari, zakoni su najcesce tu da vecinu zastite od manjine koju cine zli i necasni. Jer, izvor zla i bescasc najcesce je u nekim nasim bliznjima. Isti ljudi sa kojima smo isli u skolu i delili u zivotu dobro i zlo, ljudi za koje smo mislili da ih dobro poznajemo, mnogo puta postaju uzrok nasih nevolja. Sad, tu su te "nase nevolje": ti ljudi postuju odredjene vrednosti koje se razlikuju od nasih, i one njima ne smetaju. Smetaju nama. Da se razumemo, niko od nas ne slaze se bas sa svim zakonima. Jer, verovali ili ne, svi zakoni postoje da zastite i druge od nas, a ne samo nas od drugih. Jedina "istinska" sloboda moze se naci na pustom ostrvu, gde nema drugih ljudi koji bi imali svoje ideje po tom pitanju, pa mozete da cinite sta god vam na pamet padne. Zelja za sopstvenom vrstom "slobode" vodi nas jedino u neminovan sukob sa drugima koji o slobodi imaju drugacije ideje. Taj sukob nekad je manji, nekad veci. Potpuna sloboda tako se pretvara ili u diktaturu, ili u anarhiju. Cak i moc demokratije, kao sto smo videli pre nekih godinu i po dana, moze da bude otrovna biljka. Jer, cim se na oklopu zakona koji stite krhku biljku demokratije pojave pukotine, ta demokratija postaje - diktatura.

Zamislite samo da pokusavate da opisete nekome sliku, recimo, zelene sume prosarane tu i tamo zutim, braon i crvenim prelivima. Gledali ste istu sumu, a opis iste slike koji da ta druga osoba drugaciji je. Svi mi na drugaciji nacin od ostalih, podsvesno, shvatamo mnoga zivotna iskustva. Takva iskustva ugradjena su u nasa poimanja onoga sto cemo odbaciti i onoga sto cemo prihvatiti. Nasa dela i reakcije zasnivamo u skladu sa stepenom tolerancije koji posedujemo.

Primer koji sam naveo moze se primeniti i na nase poglede na razne "vrste" slobode. Jer, dok ne vidimo kako mi sami reagujemo na odredjene zakone, necemo videti ni koliki je stepen slobode regulisan njima.

Reci koje sam napisao reci su opreznosti. Ne smemo zaboraviti da se sloboda i utopija razlikuju.

Svima vama, do sledeceg puta, zeli sve najbolje

Vas,

Vlada

 

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.