Pismo iz Kanade
Pise Walt Petrigo

17. 11. 2000.

Jos o izborima u Kanadi 2000 - Trka 37

Trka 37 - umesto tog imena mozete da se upotrebi bilo koji naziv velikog derbija na stadionu ili jos bolje, hipodromu... Dakle, svi kandidati trude se iz petnih zila da vama i meni dokazu kako ce nas najbolje predstavljati i zastupati nase svakodnevne interese. Naravno, to nije tako. Ono sto je njima stvarno bitno je nase ucesce na izborima, a to sto nas zastupaju - privremeno je i nevazno. Kako bi se vodila pobednicka izborna kampanja potreban je NOVAC. Vi i ja im ga ne mozemo dati, ali neki pojedinci, velike korporacije i kompanije mogu.

Ti "pomagaci" u stvari kupuju karte za trku i zele da njihov kandidat pobedi. Siguran sam da svaki pobednik ucari nesto. Svi oni. Nikada nam se ne kaze zaista koliko ko dobije kada izbori prodju, to mozemo samo da nagadjamo. Iznosi donacija se objavljuju, uz malo napora mozete da ih iskopate, trud se isplati jer su rezultati zapanjujuci. Samo postojanje donacija ugrozava temelje demokratije. No, kao primer, evo suma koje su politicke partije prijavile 1999. godine: Blok za Kebek - 1.296.764, Kanadski savez 6.306.910, Liberalna stranka 15.411.553, Nova demokratska stranka 13.352.551, Progresivna konzervativna stranka5.626.575. Naravno sve u kanadskim dolarima. A to su samo neki od podataka za tek nekolicinu stranaka. Bilo kako bilo, to nisu cifre koje opisuju krajnje sume potrosene na kampanju.

Ti milioni, koji su mogli biti iskorisceni za socijalne programe, razbacivani su na jedno NEDEMOKRATSKO sepurenje. Kako biste ucestvovali kao kandidat na saveznim izborima, morate da uplatite hiljadu dolara, sto je nesto kao ulaznica. Da ne kazem cip. Jer, pricamo li mi o pokeru ili o demokratskom procesu? Jer, jedna od osnova demokratije je - jednakost za sve. Tako nesto, medjutim, ne postoji u izbornom procesu u "Slobodnom svetu" danas. Kandidati stalno verglaju jedno te isto, ne obaziruci se koliko to sto kazu uopste ima veze sa realnoscu - u stvari, sve je to ukras i fasada za nesto sto nikada nece postati realnost. Mnogi kandidati smatraju da je normalno da lazu tokom kampanje, pa to i cine. Nijedan politicar ne bi smeo da obavlja neku funkciju duze od jednog mandata. Istinska demokratija zasnovana je na pojedinacnom glasu suprotstavljenom drugom pojedinacnom glasu. Partijski sistem je nedemokratski manevar kojim se potiskuju glasovi pojedinaca. "Partija" nije izabrana, ali ona preuzima kontrolu nad svim ministarstvima i naredjuje izabranim pojedincima sta da rade. Sta se dogodilo sa kandidatom koji predstavlja samo one koji su ga izbrali, i sta tu ne valja?

Kanada je zemlja koja bi trebalo da svakom svom drzavljaninu predstavlja nista manje nego svetinju, a svako ko radi protiv njenih interesa trebalo bi da bude smatran izdajnikom. Ni manje ni vise. Zahvaljujuci nasem uvrnutom shvatanju i odobravanju onoga sto nikako ne bi smelo da bude odobreno, mi dopustamo izdajnicima da sede u Parlamentu i kuju zavere kako bi rasturili zemlju. I za to su jos i placeni i imaju privilegije. U moje vreme, a i istorija nas uci slicnim stvarima, takvi pojedinci bili bi jednostavno streljani, ili bar skoncali na robiji. Jer, to nisu stvari sa kojima bi se salili.

Kebek ima pravo da ide svojim putem, to nije sporno. Sporno je to sto na tom putu nikako ne bi smeo da trazi ma kakvu pomoc od Kanade. U Kanadi bi trebalo organizovati referendum sa pitanjem - treba li Kebek da ostane u Kanadi. Jer, Kebek je finansijski teret za Kanadu, oduvek je to bio. Reci cu to jednostavno, kako bi svi Francuzi razumeli: ako zena hoce da raskine vezu, par poklona nece je uciniti srecnom, ali gubitak svega sto je imala pre toga - hoce. Ali, ima pravde - Francuzi su izgubili. To sto je Kanada prihvatila u Uniju Kebek kao ravnopravnog partnera, bio je velikodusan gest. Sa svoje strane, Kebek se pokazao kao nezahvalni partner koji iz Unije za sebe uvek trazi vise - a ne doprinosi nimalo. Posle moguceg otcepljenja Kebeka, Kanada nikako ne bi smela da na bilo koji nacin optereti svoje gradjane kako bi pomogla nezahvalnom Kebeku. Mozda je doslo vreme za jos jednu politicku (nikako fizicku!) bitku. Jer, naprosto je bolno cuti lidera Bloka za Kebek kako kaze u Parlamentu: "Glasacemo za svaku odluku u korist Kebeka". Bez trunke srama oni priznaju da sede u Parlamentu Kanade iskljucivo iz sebicnih interesa, a da bi, sto se njih tice, Kanada mogla da ode pravo u pakao. Kebek muze Kanadu kao kravu. Ali cak i kravu morate da hranite i da se o njoj starate kako bi davala mleko. Nameravaju li oni da predju na meso, ako mleko presusi? Mozda im je krajnji cilj da Kanada promeni svoje ime u Kebek? Jer, ako bolje razmislimo, partijski sistem ponistava osnovni princip predstavljanja, buduci da izabrani predstavnici naroda postaju tek glasacki brojevi u rukama neizabranih partijskih funkcionera koji vuku konce iz senke.

Savetnici su prisutni na svakim izborima, mada nemaju nikakve veze sa demokratskim procesom i ne kandiduju se za mesto u Parlamentu. Ljudi koji su za nekoga glasali tu vise nisu bitni. Njima se lepo da lilihip da se zabavljaju i veruju kako preko svojih predstavnika odlucuju o sudbini zemlje, dok su u stvarnosti samo iskorisceni kao "prevoz" za nekog partijskog kandidata. A sam kandidat, od trenutka izbora, gubi pravu na sopstvenu volju i obavezan je da dopusti da drugi odlucuju umesto njega. Obavezan je, takodje, da vuce konopac na stranu svoje partije pod svakakvim uslovima. A ako ne poslusa - njegovom napredovanju u partijskoj hijerarhiji je kraj. Zasto smo dopustili nekim pojedincima koji donose odluke u senci da stanu na put pravoj demokratiji? Zasto se ponasamo kao goveda na putu za klanicu? Ne bi trebalo da postojimo samo zato sto ce nas sutra neko iskoristiti i odbaciti. A tako su lepo strucnjaci zamislili kako da ubede robove da poveruju kako su bas oni ti koji ucestvuju u donosenju odluka.

Zelimo li da ocuvamo vitalnost, najjednostavnije nam je da se vratimo starim obrascima. Nije to ogorcenje - samo gorka realnost... i sam sam se kandidovao za Parlament kao nezavisni kandidat pre desetak godina. Izgubio sam. Nisam bio clan partije. Ja, nekako, ne volim partije...

Pa, zelim vam sve najbolje, i da ne zaboravite da glasate... to je, najzad, sve sto mozete da ucinite, jer vam je, da biste se kandidovali, potreban novac, koji vi nemate, i vreme, a vreme je, opet, novac. Radite, zar ne? Pa i ako radite, imate novca, ali ne i vremena. I tako opet ne mozete da se kandidujete. Dobra vest u svemu tome je da smo svi u istom sosu.

Vlada

 

[ Prethodne kolumne ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.