|
Pise Walt Petrigo
22. 12. 2000.
Masta u nasim fantasticnim zivotima...
Kada pogledam globus, tesko mi je da poverujem da je ova sicusna tacka na njemu mesto na kome sam ja. Ne stoga sto sebe smatram posebnim ili boljim od drugih. Jednostavno, uvek me fascinira velicina sveta. Svaki deo sveta ima svoje karakteristike. Svaki je na svoj nacin poseban. Cesto nam se desava da pozelimo da okusimo nesto iz udaljenih krajeva, nesto cega kod nas nema. Svet je pun iskusenja za nas ukus. Zbog udaljenosti i nedostupnosti najcesce nam je gotovo nemoguce da posegnemo za predmetom nasih zelja, pa nam samo preostaje da se okrenemo i odemo.
Jako volim makedonsko kestenje. Volim i mango, pomalo egzoticne vrste mesa, ribu iz dalekih okeana. "Bumbari" preliveni cokoladom sjajan su desert. Kozje mleko je lepo I zdravo. Ja, licno, volim da probam nove stvari. Ali, kako udovoljiti toj ljubavi? Kestenje ne mogu da gajim, o mangou da I ne pricamo za to je u Kanadi suvise hladno. Lov na veprove ne dolazi u obzir. Pokusaj da uhvatim tunu, haringu ili ajkulu u zaledjenoj reci Elbou tesko da bi urodio plodom. Pa cak I kada bih nasao vremena za te komplikovane I ponekad sulude stvari, bih li im se posvetio? Tesko. To ne bi bilo logicno. I tako, odose moje neispunjene zelje jedna za drugom...
U stvarnosti, niko od nas nece ikada pokusati nesto od gorepomenutog. Jednostavno cemo otici do prvog supermarketa I za sat (ili vise, ako volimo da cunjamo), zadovoljiti nase potrebe. Prava je avantura lutati medju bljestavim ostrvima obilja. Obicno vikendom prirede I neku degustaciju. Ali ipak, sve sto se oko vas nalazi kosta, I to nikako ne smete smetnuti sa uma.
Mislim da niko od nas ne shvata sasvim I ne ceni usluge koje nam supermarketi pruzaju. Sve prodavnice hrane u nas zivot unose kvalitet I raznovrsnost. A sve sto ne gajimo sami, uvezeno je. Mnoge prodavnice koje cesto posecujemo mi jednostavno potcenjujemo. Velika je stvar kada vam neko donese pred noge sve sto pozelite. A u nasim zivotima sve je zasnovano na razmeni. Novac koji placamo odlazi seljaku, stocaru, ribaru. Deo tog novca odlazi nakupcima, prevoznicima, inspektorima. I, naravno, prodavcu. Njegov deo obicno je najveci od 30 do 50 posto.
Mnoge vrste hrane mogu biti opasne. Ono sto je danas zlato, sutra se moze pretvoriti u djubre. Neke vrste povrca izgledaju nam sjajno sada, ali vec za nekoliko sati ne samo sto nece izgledati tako, vec ce biti neupotrebljive.
Najveci deo stvari koje bacamo su hrana. Dakle, I taj trosak mora da plati musterija. Hrana, najzad, ne bi trebalo da bude samo jestiva ona mora I da izgleda privlacno. Velike radnje cesto prave rasprodaje hrane koja je izgubila privlacan izgled, ali je jos uvek kvalitetna. A mnoge musterije cekaju upravo na takve prilike.
Na nevolju, najveci broj nas I ne zna koliko je zamrseno odrediti cenu hrane. Licno, verujem da bi tu valjalo uvesti jednostavan system ponude I potraznje.
Musterija koja pruza ruku da uzme neki proizvod, a onda okleva to je, recimo, dobar putokaz za formiranje cena. Neki proizvodi imaju svoju sezonu prodaje, inace se preko godine gotovo I ne prodaju. Dobar primer za to su curke I Bozicni kolaci u doba praznika. A tu je musterija gazda jer ako on ne kupi, prodavac moze da zatvori radnju.
Svaki potres u svetskoj ekonomiji odrazava se I na cene hrane. Kad poraste cena energije, raste I cena hrane. Tu je I oglasavanje. Sarene reklame takodje ulaze u cenu hrane. Dolar koji damo na hranu deli se na vise od stotinu delova. Sve u industriji hrane bazirano je na velikom prometu. Pet para po komadu nekome sa strane ne znaci mnogo ali, ako tih pet para pomnozite sa 250.000 e, to je vec novac. A hrane ima svakojake. Nije li onaj savet novoozenjenima "Najvise cete trositi na hranu!" poprilicno rasprostranjen? Najzad, danas najbogatiji covek na svetu jeste gospodin Vulvort, koji trguje artiklima na kojima zaradjuje pet ili deset centi po komadu.
A ja, ja se uvek vracam u moj "svet maste". U trgovini, nije vestina prodati nesto, vec nagnati kupca da se vrati I kupuje kod vas ponovo. A nase fizicko bice tu takodje igra vaznu ulogu. Mi jedemo bar tri obroka dnevno. I eto nas u zamci proizvodjaca hrane tacnije, u njihovim prodavnicama hrane, iz dana u dan.
Kupovanje hrane poseban je dozivljaj. Nemojte propustiti ni trunku uzivanja u njemu.
Uzivajte u svakom zalogaju!
Sve najbolje za predstojece praznike zeli vam vas
Vlada
|
|