Pismo iz Kanade
Pise Walt Petrigo

12. 01. 2001.

Solja kafe sa Jave nije bas uvek odande...

Velikom sobom sirio se miris. U stvari, mesali su se mnogi fini mirisi. Suocen sa tom borbom mirisa, ostao sam skoro bez daha. Pokusavam da razlucim koji je koji ­ bezuspesno. Suvise je toga sto treba omirisati u jednom trenu, pa ne valja ni pokusavati. Jednostavno sam se prepustio uzivanju u predivnoj navali mirisa koja se svaki cas menjala. Uzivanje je, naravno, tek privremeno, ali snazno i jasno ­ toliko, da moj sud stalno dovodi u sumnju.

U takvim trenucima setim se svojih roditelja. Oni su veoma voleli jednu posebnu vrstu kafe ­ "tursku". Secam se kao danas ­ moj otac, naslonjen na kuhinjski zid, vredno melje sveze isprzena zrna kafe u poniklovanom mlinu. Za to vreme majka priprema fildzane i secer. Meni draga slika koju sam u detinjstvu video ko zna koliko puta. Kafa je bila gusta i slatka. Nikada nisam cuo nekoga da kaze da je ne voli. Mada, mogu reci, oni koji su je po prvi put probali, pomalo su oklevali.

Kafa je magicni napitak koji vec vekovima zbunjuje svoje obozavaoce. Ona moze biti napravljena na mnogo nacina. Od nje mozete da pravite i kolace, ali mozete da je koristite i kao zacin. Svet je veliki, i u mnogim njegovim delovima gaji se kafa. Kafu hvale i osudjuju.

Na radnom mestu, kafa okuplja ljude. "Kafe-pauza" takodje moze da posluzi da se ukrade malo od radnog vremena. Dva najveca poroka covecanstva su kofein i cigarette. A opet, najnovija istrazivanja utvrdila su da pijenje kafe moze da zastiti pusace od nekih vrsta raka.

Kafa sadrzi kofein, blagi stimulant koji se moze naci i u nekim drugim popularnim napicima. Medjutim, istrazivanja veze izmedju kofeina i napitaka iz kojih je on odstranjen, jos nisu dala neke rezultate ­ bar tako pise u izvestaju Nacionalnog instituta za rak.

Milioni Srba, Kanadjana i drugih ljudi sirom sveta zapocinju dan soljom kafe ­ ali, kako taj jutarnji ritual utice na zdravlje? Istrazivanja pokazuju da su umerene tri soljice kafe dnevno sasvim uredu. Vise od toga, tvrde isti izvestaji, moze da utice na sterilitet kod zena, a ako se suvise kafe pije tokom trudnoce, to povecava rizik od prevremenog porodjaja. Pa ipak, dok istrazivanja u tom pogledu kod ljudi nisu sasvim dovrsena, kod pacova jesu ­ kofein zaista utice na plodnost kod tih glodara. Ha! Nesto mi se cini da bi neki od nas mogli da dodju u opasnost u tom pogledu! Salu na stranu, iako su mali izgledi da kafa moze da izazove rak, srcana oboljenja ili osteoporozu, postoje dobri razlozi da neki ljudi smanje kolicinu kafe koju popiju. Valja, naime, razmisliti kako kofein deluje na raspolozenje i san. Za neke ljude, i jedna solja kafe dnevno je suvise. Ali odvikavanje nije uvek jednostavno, a ni bezopasno ­ kod nekih ljudi izaziva glavobolje i grceve. Strucnjaci kazu da se od kafe treba odvikavati postepeno. Jedan od nacina je da pomesate pravu kafu sa onom iz koje je odstranjen kofein i onda lagano pocnete da smanjujete dozu.

U medjuvremenu, da biste skuvali savrsenu kafu, morte obaviti nekoliko jednostavnih radnji. Tu je zagrevanje vode, i pustanje da ta voda prodje kroz samlevenu kafu, sto zahteva odredjeno vreme. Cetiri glavne variable su dakle voda, toplota, nacin na koji je kafa samlevena, i vreme utroseno na njeno spravljanje.

Preko 99% kafe cini voda, pa je vazno saznati odakle ista potice. U najvecem broju slucajeva, koristi se voda iz slavine. Ali, ma kako mozda vasa voda iz vodovoda bila dobra, ona mozda sadrzi neke necistoce koje ce pokvariti ukus kafe. U najmanju ruku, pustite da ustajala voda iz cevi otece, pa tek onda naspite vodu za kafu. Sto se tice samog kuvanja, najpopularniji je onaj uz pomoc aparata za kafu, buduci najlaksi.

Sto se tice francuskog nacina spremanja kafe, kolicina kafe i kolicina vode moraju biti u vrlo preciznoj razmeri.

Kafa mora biti mlevena veoma fino, jer najveci broj aparata radi brzo. Najbolje bi bilo da se kucni mlin za kafu podesi na "najfinije".

Posto ste skuvali kafu, morate je posluziti odmah. Ako nesto pretekne, cuvajte to u termosu ­ nikako na nekom drugom mestu. Ukoliko je ostavite na vrucoj ringli, za samo nekoliko minuta izgubice aromu koja kafu cini jedinstvenom, voda ce ispariti i ostaviti ukus ­ ili, bolje, neukus ­ nekakvih hemikalija. Kafa je najbolja kada je sveza! Ja, licno, volim kafu bez dodataka.

Ne cuvajte kafu u frizideru, vec u dobro zatvorenoj posudi na suvom i mracnom mestu. Vlaga je neprijatelj dobre kafe kao i kiseonik. Aromaticna ulja kao sastojci kafe vrlo su bitna, vrlo kompleksna i osetljiva ­ isparljiva i rastvorljiva u vodi. Frizideri su obicno vlazni i prepuni raznih drugih mirisa. Zamrzavanje je bolje, ali samo ako je posuda cvrsto zatvorena i zamrzivac ispravan.

Ima mnogo nacina da se samelje kafa, a mi cemo se pozabaviti sa tri najbolja. Espresso nacin kao rezultat ima vrlo jaku i aromaticnu kafu. Buduci da je tako jaka, mnogi ljudi misle da u njoj ima vise kofeina nego u drugim kafama, sto nije slucaj. Postoje dva razloga za to. Espresso se servira u soljicama, u maloj kolicini, tri do pet puta manjoj od standardne kafe. Drugo, espresso se pravi od jako przene kafe, a sto je kafa preprzenija, kofeina je manje. Sam espresso osnova je mnostva recepata za spravljanje kafe. Oni kojima je dosadio uobicajeni metod, mogu jednostavno da razblaze espresso prokuvanom vodom.

Francuski metod daje najbolji ukus (sem espressa) jer tu nema papirnatog filtera koji zadrzava velike koloide koji ucestvuju u ukusu kafe. Sa druge strane, taj metod ostavlja veliku kolicinu taloga u solji. To ne izgleda lepo, a istrazivanja kazu da moze da poveca i holesterol. Svejedno, takvu kafu najvise volim kada sam kod kuce.

Evo nekoliko mesta od stotinu na kojima se uzgaja kvalitetna kafa.

JAVA (Indonezija) ­ kafa finog ukusa, gusta, snazne arome i male kiselosti ­ najbolja je "Retka stara Java".

BRAZIL ­ prosecno slatkasta (neki kazu da ima pomalo "vocni" ukus), najbolja je Burbon Santos.

KOLUMBIJA ­ zaista, sjajna kafa, sa svim najboljim performansama. Nezavisno od porekla, najbolja je "Supremo".

KOSTARIKA ­ takodje izvrsna i bogata kafa ­ najbolje vrste Tarrazu, Tres Rios, Heredia, Alajuela.

Pa, kada sledeci put pogledate u tamnu tecnost u svojoj solji, nadam se da cete znati vise, ali i biti radoznaliji.

Sve najbolje,

Vlada

[ Prethodne kolumne ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.