|
Pise Sinisa Randjelovic
06.04.2001
Nas i Rusa dvesta miliona
Vecina nas se seca ovih reci koje su osamdesetih godina bile nas "moto" kada se govorilo o odnosima Jugoslavija i Rusije (citaj SSSR-a). Osamdesete godine su davno proslo vreme, mi smo postali stariji za dvadesetak godina i jedni i drugi izgubili smo drzavu, a sam sam drugu polovinu tih godina proziveo u Rusiji, gde sam mogao, na licu mesta da proverim nas cuveni i uvek ohrabrujuci "moto".
Dosao sam u vreme kada su Rusija i Amerika bili uveliko "braca zauvek", doduse Rusija u poziciji mladjeg brata koji je sa sela dosao u grad kod starijeg brata da zivi, naravno "stariji brat" je tu da mu pokaze sta treba i kako treba da radi i da se ponasa u novoj situaciji.
Sa realnoscu dnosa jednog dela tadasnje zvanicne vlasti prema Jugoslaviji i Jugoslovenima upoznao sam se vec prvih meseci. Na carini sam podizao posiljku i kad sam trebao da pokazem pasos, carinik je odbio da ga primi govoreci "o, pa ta zemlja vise ne postoji', zaboravljajuci, pri tom, da i on ima jos uvek pasos nepostojece zemlje (SSSR-a). Sankcije prema Jugoslaviji su uveliko dejstvovale, ambassador u Rusiji je bio cuveni "Daca" a nas, sada ne Jugoslovena, Srba u Rusiji bilo je, prema gruboj proceni, oko sto hiljada.
Po prirodi posla putovao sam po Rusiji, upoznavao se sa raznim slojevima drustva u formiranju i sa zebnjom pokusavao da "uhvatim" koren nase zelje "nas i Rusa, sada bar sto pedeset miliona". Trazio sam duboko licno neku nit za koju bih mogao da se uhvatim i sebe ubedim da ce nam neko bar malo pomoci da stanemo i izadjemo iz ludila gde smo zurili velikim koracima. Dosao sam do gorkog saznanja da je stara istina uvek aktuelna, "ko je zeleo nije mogao, ko je mogao nije zeleo".
Lik Srbije i Srba u Rusiji, u to vreme bio je stvoren na osnovu misljenja stare generacije , na osnovu medijskog predstavljanja u sredstima masovne informacije, na osnovu zabluda i povrsnosti ljudi u vlasti srednje i desne orijentacije i na osnovu nase cuvene recenice "istina ce izaci na videlo".
Starija generacija je svoj odnos prema Srbiji gradila na osnovu Drugog svetskog rata, na osnovu kvalitetnih roba koje su dolazile iz nase zemlje u SSSR, na osnovu, dodouse retkih, putovanja u Jugoslaviju, bilo turisticka bilo poslovna. Obicno bi rekli da Srbima treba pomoci, doduse nije im bilo jasno zbog cega raujemo i gde se sve ratuje, ali Srbima treba pomoci. Uz te ljude stajao je i deo omladine i to onaj deo koji, u novim uslovima zivota u Rusiji, jos uvek nije nasao svoje stabilno mesto zivota i rada. Jednostavije receno, sa Srbima su bili slojevi drustva koji su bili bez uticaja na zvanicnu vlast Rusije, a moze se reci, na zalost, koji tadasnjoj zvanicnoj vlasti i nisu bili potrebni. Da se razumemo, nije rec o ljudima sa "margine' zivota, rec je oljudima sa "margine" novog vremena Rusije i ako su u brojcanom pogledu nadvladavali sve ostale slojeve.
Sredstva masovne informacije, u to vreme, posebno televizija sa savojim mocnim dejstvom na mase, kao izvor informacija pretezno su koristili zapadna i Americka sredstva informisanja. U toj "kasi" ne mala uloga bila je i nasa zatvorenost, neumelo vodjenje propagande, i sami smo radili protv svog imena. Bili smo prikazani kao varvari koji ruse gradove, siluju zene, ubijaju nevine ljude. I najcrnja laz kada se ponovi vise puta pocinje da zvuci kao velika istina. Tesko je bilo obajsniti ljudima koje je to interesovalo, makar deo istine. Cesto sam bio u prilici da ne pocinju polemiku samo iz postovanja prema meni kao gosta i poslovnog partnera i da moja prica nije uspela da ih ubedi da nismo tako crni i zli. Slike su govorile drugo.
Najostrije izrazen negativan odnos prema Srbiji i Srbima iskazivali su ljudi na vlasti ili bivsi ljudi vlasti, srednje i desne oprijentacije, intelektualci i kvazi intelektualci. Za njih su Srbi najveci varvari dvadesetog veka. Da, oni znaju da rade, vredni su ali najcrnja osobina je da su ratoborni i da im nista nije sveto. Uspeli su da uniste tri carstva i zapoceli i vode rat na kraju dvadesetog veka, kada se ocekivalo da ratova vise nebude. Tu prica o krivici za raspad tri carstva prvi put sam cuo u Rusiji. To sto se raspalo Austrougarsko carstvo i Otomanska imperija i sto nam Nemci i Turci nikada nece oprostiti nije nista prema mrznji prema nama od strane navedenog sloja, jer, da nismo izazvali Prvi svetski rat Rusija nebi ucestvovala u njemu da nam pomogne (sic!!!!!), nebi doslo do revolucije i u Rusiji nikada nebi bilo Lenjna, Staljina - komunizma, njihovo "istorijsko" obajsnjenje, blago receno, negativnog odnosa prema Srbima. To sto smo im "nametnuli" komunizam ima produzetak u tome da smo mi u vreme "Ruskog komunizma' ziveli svoj, Evrposki, srecniji. Jos uvek pamtim clanak u listu "Izvestija" Srbima samo Rusija moze pomoci, napisan od strane bivseg dopisnika u Beogradu S. Grizunova, da parafraziram deo clanka, "Srbi su nas uvek smatrali svojom starijom siromasnom bracom od koje su uvek ocekivali pomoc, pa i sada kada su pod sankcijama, smatraju nas i dalje svojom starijom siromasnom bracom". U svakom razgovoru, clanku, na televiziji pomenui sloj je potencirao da ocekujemo pomoc ka braca po veri, slovenstvu, ali da nikada nismo nista sami ucinili korisno za "stariju bracu", samo smo zahtevali i dalje zahtevamo.
|
|