|
Pise Sinisa Randjelovic
16.04.2001
Jugoslovenska privatizacija u Rusiji
Sa raspadom Jugoslavije u uvodjenjem sankcija zapocet je proces privatizacije Jugoslovenskih firmi i prestavnistva u Rusiji i zavrsen u vrlo kratkom roku, moze se reci, ne vise od dve godine.
U pocetku bejahu "dobre namere", da se spasu firme i predstavnistva od "umiranja u vreme dejstva sankcija", da se nastave zapoceti poslovi i dobiju novi. Deklarisne "dobre namere" pretvorile su se u besplatno i nezakonito "prevodjnje" drustvene svojine u privatnu svojinu. Svaka cast izuzetcima (ako ih ima).
Kako vidimo, sprema se zakon o oporezivanju "viska vrednosti" stvorenog u Jugoslaviji putem privilegija i pripadnistva odredjenoj kasti. Sta ce biti se vrednostima koje su "privatizovane" a sa Jugoslovenskim zakonima nisu imale nista konkretnog, za sta bi sadasnja pravna vlast mogla da se "uhvati'.
Nije namera da se pojedinacno optuzuju ljudi, ali danasnja vlast bi morala da se, do tancina, upozna sa procesima koji su se odvijali i koji su Jugoslaviju kostali milione dolara prevedenih u privatne ruke, izgubljenih poslova koji se mogu meriti i milijardama dolara i izgubljenog imena Jugoslovenskih firmi kao solidnih parnera.
Seme "spasavanja" firmi i predstavnistva u oblasti investicionih radova bile su mnogostruke, nekad su se ponavljale, u vecini su bile izvedene svaka sa svojim specificnostima. No, najcesce su se ponavljale tri varijante.
Zapoceto je sa poslovima koji su bili ugovoreni pre raspada Jugoslavije i SSSR-a. Kompletna ekipa iz firme ili (najcesce) iz predstavnistva, prelazila bi u novoosnovanu privatnu off-shore firmu na Kipru i sa sobom "ponela" vec ugovoreni posao. Ruski partner je prihvatao takvo "prenosenje" poslova, sto iz zelje da pomogne Jugoslovenskoj firmi, sto iz zelje da se zapoceti posao zavrsi, a bilo je i drugih pobuda.
Sistem je bio da je Ruski partner davao avans po ugovoru, avans bi odlazio na Kipar, radovi bi zapocinjali i odvijali se neko vreme. Obicno bi se takve konstrukcije odrzale do momenta nastanka problema sa placanjem radova ili usluga, odnosno, sa trazenjem garancija banke izvodjaca da ce ugovor biti realizovan. Vlasnici novokomponovanih firmi su sami naveli ruske partnere da pocnu da sumnjaju u njihovu gotovnost da realizuju ugovor. Od dobijenog avansa unapred se izdvajao zaracunati (ne mali) profit, zatim se ispostavilo da su napravili vece ili manje propuste pa je "zaracunati' i potroseni profit bio nesrazmeran stvarnosti. Pocela su kasnjenja sa isplatom zarada nasim radnicima, pocela su kasnjenja sa isplatama radova podizvodjaca, pocelo se sa kasnjem izvodjenja radova.
Kao odgovor, pocela je presija investitora da se vise radi, pocela su kasnjenja sa placanjem radova od strane investitora. Nasi cuveni specijalisti za spoljnu trgovinu sa "zelenim kartonom" najcesce su pravili ugovore koji su u vreme postojanja Jugoslavije i SSSR-a ziveli bez posebnih problema, ali sa nastankom kapitalistickih odnosa u Rusiji i pravne provere ugovora od strane ruskih specijalista, pokazalo se da su ugovori manjkavi, nedoreceni u vecini slucajeva, na nasu stetu.
Takve iste ugovore su prenosili na privatne firme, da bi, u konacnom, ugovor bio prekinut, radova vise uradjeno nego naplaceno, vlasnik privatne firme na tom poslu bankrotirao sa unapred podignutim profitom sa Kiparske firme i preveden na drugu Kiparsku ili drugu off-shore firmu. Obicno bi izgubili nasi radnici, koje niko nije ni pokusao da stiti, nase firme podizvodjaci koje u to vreme nisu bile "privatizovane". U vecini slucajeva izgubili su i ljudi koji su "prodali" drustvene firme i poslove privatniku, a da nisu sami otvorili svoju off-shore firmu. Kad je novac u pitanju, prijateljstva se brzo gase. Naravno, prdstavnistvo nase firme se ugasilo i nikada vise nije bilo mogucnosti da se ponovo formira i pocne sa radom.
Druga varijanta po kojoj su poslovi odlazili u privatne ruke odvijala se odvajanjem i formiranjem sopstvenih firmi od strane ljudi koji su nalazili i ugovarali poslove sa ruskim partnerima. Nisu hteli da se zadovolje da rade za platu, predlagali su rad na "procenat", od direktora drustvenih firmi dobijali bi negativan odgovor, i odlazili. Vrlo je tesko, skoro nemoguce, u toj semi "prenosenja" poslova razabrati se da li je bila i kolika je bila "pomoc" direktora drustvenih firmi da se proces "privatizacije" odvija na takav nacin. Drustvena firma bi ostala bez poslova i bez vrhunske strucne ekipe i brzo bi napustila Rusko trziste.
Treca varijanta je bila aktuelna 1994 - 1995 godine. Direktor drustvene firme bi formirao svoju off-shore firmu, poslove bi ugovarala njegova firma (zbog sankcija drustvena firma nije imala pravo), a poslove bi izvodila drustvena firma (tada sankcije nisu funkcionisale) gde je on bio direktor. I sve bi to funkcionisalo dok drustvena firma ne bi, zbog nenaplacenih radova, ostala samo sa dugovima, strajkovima u i neplacenim odsustvima, a direktor ostao da se bavi biznisom u Rusiji.
Uopste, u sferi investicionih radova, nase firme su, u najvecem broju, ostale bez vrhunske strucne radne snage svih nivoa zbog kasnjenja sa isplatom zarada i zbog niskih zarada.
Kada se coveku pruza mogucnost da svoj rad naplati adekvatno on ce to i uraditi. Ti ljudi su odlazili u nemacke firme ili firme drugih zemalja koje su dobro placale, osnivali svoje firme. Nasa, drustvena firma bi dobijene poslove zavrsavala sa teskocama, loseg kvaliteta radova, uz kasnjenje, penale i, na kraju, odlazak sa ruskog trzista.
Posebnu pricu predstavljaju predstavnistva koja su prodavala jugoslovensku robu u Rusiji, bilo od svoje proizvodnje u Jugoslaviji, bilo kao posrednici. Retko je predstavnistvo koje je prodatu robu u celini naplatilo ili je naplata izvrsena sa "diskontom". Radeci na taj nacin i predstavnistva su "pomagala" maticne firme da se ubrzanim tempom nadju u finansijskim teskocama, da im roba postane ekstremno skupa i da izgube u potpunosti rusko trziste. Danas je u Rusiji u izobilju ponuda roba iz svih krajeva sveta, ali ne mozete naci ni jedan proizvod iz Jugoslavije.
Na sve napred receno treba dodati i naplatu dugova SSSR-a nasim firmama. Kako je poznato, Rusija je prihvatila obaveze da plati sva dugovanja bivseg SSSR-a. U toj sumi od 40 milijardi dolara naslo se, skoro, 2 milijarde dolara dugovanja prema bivsoj Jugoslaviji. Rusija je samostalno uradila program isplate dugova, da bi, kasnije, bila prinudjena da program vracanja dugova (sa kamatama) uradi sa zemljama kojima je dugovala. Pojedine nase firme su pozurile da nadju svoj nacin naplate dugova i uspele u tome. Samo neko treba da postavi pitanje koji deo duga je naplacen i kome je otisao "diskont".
Sve ovo nije ni vrh ledenog brega izvrsene privatizacije, na jugoslovenski nacin, u Rusiji. Verovatno je situacija bila jos gora u drugim zemljama gde su presdtavnistva i firme, saglasno zakonima tih zemalja, vec bile uknjizene na imena direktora tih predstavnistva ili firmi. Ako nove vlasti zele da povrate ukradeno i opljackano, neko mora da se ozbiljno pozabavi i ovom problematikom. Isuvise smo siromasni da bismo mogli da oprastamo svuda i svakome ko je na nezakonit nacin dosao do bogatstva na racun naroda koji je i dalje na ivici opstanka.
|
|