22.07.2000.

Milivoje Mica Markovic, saksofonista i kompozitor

DZEZERI SU POSEBNO BRATSTVO 

Kad god dodje u Beograd, patrijarh medju trubacima Klark Teri je gost ma rucku kod svog prijatelja, jednog od najpoznatijih jugoslovenskih saksofonista Mice Markovica, koji mu sprema bosanski lonac sa jagnjetinom.

Kad neko sa ovih prostora ima nadimak Koltrejn, onda je za ljubitelje dzeza jasno da je rec o saksofonisti Mici Markovicu. Medjutim, kada cujete prve akorde iz tv serije "Otpisani", onda ta prepoznatljiva muzicka fraza takodje asocira na Micu Markovica, ovog puta u ulozi kompozitora. Beogradjani imaju privilegiju da ga povremeno cuju u nekom od vidjenijih restorana, na koncertu, u dzez klubu na Platou. Na pitanje da li dzez u prestonici "zivi" i danas kao proteklih decenija, Markovic odgovara:

"Dzez je u Beogradu uvek prisutan mada se moze reci da ta prisutnost dolazi u talasima. U vreme velike krize u Jugoslaviji, pocetkom devedesetih, dzez klubovi su nicali jedan za drugim tako da je u jednom momentu pretila opasnost od manjka muzicara. Strane kolege su mi pricale da cim pocnu da padaju honorari da je to pocetak dolazece krize koja se na drugim planovima jos ne oseca. Tako je bilo i kod nas. Dzez klub Plato je, uprkos svim krizama, poslednjih desetak godina uporno nastojao da se dzez svira u Beogradu. U vreme one stravicne inflacije, honorari muzicara su bili par kilograma brasna, dve tri litre ulja ili kakav suhomesnati proizvod, sta se nadje. Ali se sviralo. Beograd ima dzez publiku."

* Ali, reklo bi se da to nije kao nekada?

"Nazalost poslednjih desetak godina nema vise onoga sto je bilo kada se odrzavao Njuport dzez festival. Imena koja su tih godina prodefilovala Beogradom bila su najveca imena ove vrste muzike. Neizmerna je steta sto televizijski snimci tih koncerata nisu sacuvani. Danas bi to bili rariteti neprocenjive vrednosti. Istini za volju treba reci da se Sava centar maksimalno trudi da odrzi kontinuitet."

* Reklo bi se da i dalje za dzez muzicare najmanje vaze sankcije kad je rec o gostovanju u Srbiji?

"Dzez muzicari celog sveta, bez razlike, su posebno bratstvo. Razlog tome je verovatno u cinjenici da onaj koji se opredeli da se bavi ovom muzikom, a to ne mogu svi cak i kad bi hteli, poseduje odredjen pristup i specifican nacin razumevanja. Ta specificnost se ogleda u jednoj od osnovnih karakteristika ove muzike - u improvizaciji kao svojevrsnom iskazivanju slobode. To je ono sto dzez muzicare[pvezuje  u to veliko bratstvo."

* Kazu da je medju dzezerima najvise razumevanja i najmanje surevnjivosti?

"Za sve ove godine samo jednom sam doziveo da mi je stariji kolega, stranac, zavideo na solu koji sam odsvirao bolje od njega i to nije krio. Isao je cak tako daleko, da je od producenta u remiksu trazio da se kanal na kome je snimljen moj solo izbrise. Ovaj je odglumio brisanje i sacuvao ga. Kada sam drugim kolegama, stranim muzicarima to pricao, nisu mogli da veruju. To je za sve ove godine bio jedini izuzetak. Pravilo je da se svi raduju kada solo ispadne dobro."

* Kakve su mogucnosti da se u Beogradu skoluju buduci dzez muzicari?

"Dzez mora da se uci kao i svaka druga muzika. Do nekog stepena se moze doci samostalnim istrazivanjem. Ima par slucajeva kod nas da su mladi ljudi samostalnim radom postigli mnogo. No, onda postoji potreba da se to akumulirano znanje dopuni. Zato u svetu na skolama ovog tipa postoje posebni semestri. Kod nas je pre desetak godina pokrenuta inicijativa da se dzez edukacija uvede u nize i srednje muzicke skole. Najveca zasluga sto je do toga i doslo pripada, nazalost pokojnoj, Nadi Lenasi iz Ministarstva prosvete. Sa ogromnim entuzijazmom nas je okupljala i uspela da od nas, koji smo za to kvalifikovani, dobije plan i program nastave. Ja sam autor tog programa za saksofon objavljenog u Sluzbenom glasniku Ministrastva prosvete. Po tom planu i programu odvija se nastava za sada, doduse, samo u muzickoj skoli Stankovic u Beogradu. Interesovanje je prevazislo sva ocekivanja."

* Ipak, ima nekih rezultata i sa tako minimalnim uvazavanjem vaseg plana i programa.

"Prvi rezultati su vidljivi. Po klubivima svira dosta mladih muzicara koji su se skolovali ili se jos skoluju. Mislim da je velika steta sto doneta nacelna odluka da se nastava dzeza uvede i na muzickoj akademiji, nije zazivela. Nas nekolicina koji imamo potrebno znanje za odrzavanje te nastave, nismo vise u cvetu mladosti. Steta je da to znanje ne mozemo preneti studentima na visokoj skoli. A da ne pominjem kako bi patrijarh medju trubacima Klark Teri, zajedno sa drugim velikanima dzeza, uvek rado odrzao seminar. Za Klarka se, inace, zna da kad god dodje u Beograd, najmanje jedamput je kod mene na rucku... Prebranac i bosanski lonac sa jagnjetinom su uvek na stolu."

[ Prethodna Kazivanja ]