02.12.2000.

Rada Djuricin, glumica

Nase freske prvi put u Svajcarskoj

Zahvaljujuci privatnoj inicijativi, u Bazelu je mesec dana, od 21. oktobra do 19. novembra trajala izlozba 88 reprodukcija najlepsih srpskih fresaka koje su Svajcarci prvi put videli u svojoj zemlji. Glumica Rada Djuricin je ucestvovala u delu programa koji je pratio tu izlozbu i sa posebnim zadovoljstvom govori o znacaju ovog dogadjaja

Glumci su obicno navikli da govore o sebi, o svojim ulogama i svom pogledu na svet. Nasa sagovornica Rada Djuricin, odigrala je na desetine uloga u svom Jugoslovenskom dramskom pozoristu, i bez sumnje je jedna od najzaposlenijih glumica. Sa kolegom Misom Janketicem, igrajuci predstavu "Beograd 011", veoma cesto gostuje po zemlji, ali i sirom Evrope i na drugim kontinentima. Za svoju monodramu napravljenju prema tekstovima, odnosno stihovima Desanke Maksimovic dobija velika priznanja kritike i publike... Medjutim, nedavno je imala jedno gostovanje u Bazelu (Svajcarska) zbog kojeg je posebno srecna:

"U Bazelu je u crkvi Svetog Albana, u kojoj cinodejstvuje srpska pravoslavna crkva, mesec dana je trajala jedna nesvakidasnja izlozba. Njeni inicijatori su bili mladi svestenik Milutin Nikolic, koji je nas paroh u Bazelu, i gospodin Stevan Koconda koji je davno zavrsio Muzicku akademiju u Beogradu. Oni su odlucili da se povodom 2000 godina hriscanstva napravi jedna ovakva izlozba za koju su pripreme trajale nekoliko meseci. Tako su stigle kopije, koje se inace cuvaju u muzeju u Kraljevu, ali iz nekih privatnih kolekcija. Njihov motiv je zaista bio plemenit, tim pre sto u Svajcarskoj nikada do sada nije organizovana slicna izlozba i sto Svajcarci nikada nisu imali prilike da na svom tlu vide kako izgleda to nase nacionalno blago. Velika pomoc u pripremi ovog poduhvata je stigla i od tamosnjeg svestenika Hansa Elilsa Hertera, a posebno je znacajno sto je ovu uzlozbu pravio izuzetno opremljen dvojezicni katalog koji nosi ime izlozbe "Svetlosti fresaka" - Der Fresken Lich, a za koji je predgovor napisao nas veliki strucnjak, clan SANU Gojko Subotic."

Na nase pitanje zbog cega ovom dogadjaju pridaje toliki znacaj, Rada Djuricin odgovara:

"Govorim zato sto mislim da sve to vredi mnogo vise od samog trajanja tih mesec dana. Kada nasi ljudi u inostranstvu, privatnom inicijativom, radeci tri-cetiri meseca, obave tako veliki posao - to je za svaku hvalu. A kada u svemu tome jos ucestvuju i Svajcarci, onda je to zaista dogadjaj. Znate ti nasi ljudi koji vec dugo zive u Svajcarskoj, tek sada su mogli da se pohvale Svajcarcima najlepsim freskama iz Sopocana, Mileseve, Studenice, Gracanice, Zice... A to je nesto sto svetu daje lepsu sliku o nama, zbog cega mi dobijamo na ugledu. Posle takve izlozbe, koju su videli i brojni Svajcarci, menja se na bolje i odnos prema tim nasim ljudima tamo, ali i prema Srbima ukupno.

S druge strane, ovo je pravi dokaz kako za vrhunske kulturne inicijative nije potrebna drzava, odnosno drzave, kako nisu potrebna ministarstva niti bilo kakve institucije. Potrebni su ljudi, a oni mogu biti u Crkvi, na univerzitetu, u muzeju, ili na bilo kom mestu. Vazno je da zele da rade jedan koristan posao. Tu nema nikakve politike, to je jedan veliki posao u kome su ucestvovali doboronamerni ljudi - Srbi i Svajcarci. Mi nismo navikli na te privatne inicijative i tek kada one pokazu nesumnjiv rezultat, kao sto se to desilo u Svajcarskoj, shvatimo kako je to moguce i kako je presudna zelja. U Svajcarskoj zivi mnogo nasih ljudi, ali i mnogo nase dece koja se udaljavaju od svojih korena s obzirom da su se tamo rodila, tamo idu u skolu. "

Kakav je doprinos ove glumice u manifestaciji koja je pratila izlozbu? 

"Izlozba je otvorena koncertom pravoslavnog hora a otac Herter, koji je inace iz Ciriha, odrzao je predavanje pod nazivom "Slika Hrista na Istoku i Zapadu". Sestre Mirjana i Biljana Kitanovic imale su violinski koncert, svirale su Baha. Gospodin Benk, profesor iz Bazela, govorio je o samoj izlozbi... I kad je rec o onome sto sam ja radila, bilo je to posebno vece posveceno sredjevekovnom pojanju i nasoj srednjevekovnoj poeziji i tekstovima. Pojac je bio Pavle Aksentijevic, a ja sam govorila tekstove Domentijana, Svetog Save, Stevana Prvovencanog, Stefana Lazarevica, Jefimije i drugih iz tog perioda. Na tom koncertu u prepunoj crkvi, bili su i Svajcarci i nasi ljudi koji su dosli iz cele Svajcarske." 

Na pitanje kako vidi prezentaciju kulturnih zbivanja u nasim medijima, Rada nudi zanimljiv odgovor:

"Milsim da tu ne treba nista izmisljati. Danas, u vremenu razvijenih elektronskih medija i masovne upotrebe interneta u nasim kucama, zaista nije tesko saznati sve sto se dogadja u svetu. I nasa javnost o tome moze odmah da bude obavestena. S druge strane, ono sto je veoma vazno, mi ne smemo zanemariti svoju kulturnu tradiciju i bastinu, svoje savremeno stvaralastvo. O tome, takodje, treba da obavestavamo svet. Takva kombinacija je nesto sto daje najbolji rezultat i to je iskustvo iz sveta. Nema razloga da se i mi ne ponasamo u skladu sa tim."

Sirokoj publici malo je poznato da Rada Djuricin iz dugogodisnjeg braka sa profesorom Dragoslavom Popovicem, nuklearnim fizicarem. Ima sina Radana Popovica (36), koji vec dugo godina zivi u Americi. Radan je jedan od najboljih jugoslovenskih filmskih snimatelja. Za film Darka Bajica dobio je najvise priznanje, "Kristalnu prizmu", a za sledeci film ovog reditelja "Balkanska pravila" vezan je dogadjaj koji je mami i glumici Radi izuzetno znacajan:

"U tom filmu, snimljenom pre nekoliko godina, moj sin i ja smo se prvi put sreli na poslu. Ja sam igrala jednu epizodu, a on je bio snimatelj. Moram priznati da sam bila veoma uzbudjena pred pocetak snimanja te scene, a i Radan takodje."

Posebno priznanje Rada Djuricin je dobila pocetkom ove godine, kada je u izdanju Slobodana Masica objavljena njena knjiga "Tajna crne ruke". Rec je naime o "dnevniku jedne glumice", kako pise u podnaslovu, dnevniku u kome je Rada belezila sve sto se dogadjalo na probama predstave "Tajna crne ruke" u reziji Ljubise Ristica. Ova predstava je izvedena za novu 1983-84. godinu. Dokumentarno stivo koje je posle 16 godina ponudila Rada Djuricin dragoceno je jer svedoci o jednom vremenu i akterima jedne predstave i svemu sto se dogadjalo oko nje.

Poslednja Radina premijera, "Kostana" u Jugoslovenskom dramskom pozoristu, u reziji Juga Radivojevica gde igra Stanu, majku Stojanovu, imala je veliki uspeh ne samo na sceni "Bojana Stupice" vec i sirom Srbije, a na gostovanju u Makedoniji glumci su doziveli prave ovacije. Radoznala duha i uvek u toku sa onim sto se dogadja na svetskim pozornicama i u savremenoj literaturi, Rada Djuricin posebno istice saradnju sa mladim glumcima u ovoj predstavi: 

"Za nekoga ko celog zivota uci, taj rad sa mladim glumcima je jos jedno saznanje. Oni su dragoceni izvor jos jednog pogleda na svet, pre svega na glumu. I zato mi je posebno zadovoljstvo kada igram ovu predstavu."

[ Prethodna Kazivanja ]