16.03.2001.

Uloga babe u srpskom stradanju

Prica o ulozi dr Mire Markovic (58) u srpskoj politici daleko je slozenija i njena odgovornost daleko veca nego sto to ona zeli da prikaze. Stoga treba jasno razdvojiti majku i babu od diktatorke koja je odlucivala o svemu ne samo u senci svog muza, vec cesto stavljajuci njega pod svoje skute. To su dobro iskusili svi bliski saradnici Slobodana Milosevica, a narocito oni koji nisu bili po njenoj volji. Nekih od njih dana vise nema medju zivima, neki se vode kao nestali

Nije mali broj oni koji su, ugledavsi poslednji broj nedeljnika VREME, postavili pitanje: "Sta znaci naslovna strana na kojoj se nalaze dr Mira Markovic sa unukom Markom?" A unutra pise da je fotografiju snimio Slobodan Milosevic. I posle drugog dela njene ispovesti u ovom listu, najavljuje se i treci.

Svakome ko je makar jednom slusao bilo koji govor direktorke JUL-a i supruge doskorasnjeg predsednika Jugoslavije, jasno je da nema tog intervjua u kome ce ona odgovoriti na postavljeno pitanje. Doktorka sociologije jednostavno govori ono sto ona hoce.

Na stranu to, ali na prvobitno pitanje s pocetka teksta je zaista tesko odgovoriti. Da li fotografija sa unukom treba da gane svakoga ko bi postavio pitanje njene odgovornosti u srpskom stradanju poslednjih desetak godina? Da li baba Mira zbog Marka u narucju treba da bude amnestirana zbog ukupne strahovalade koju je sprovodila, a od trenutka kada je osnovala svoju partiju, posebno? Da li zaista treba da se rasplacemo nad sudbinom njenog sina Marka dok objasnjava kako je mali ostao bez diskoteke MADONA u Pozarevcu i bez BAMBILENDA, a eto on je to sve svojim postenim radom stekao i to je ljudima u Pozarevcu mnogo znacilo?

Prica o ulozi Mire Markovic u srpskoj politici daleko je slozenija i njena odgovornost daleko veca nego sto to ona zeli da prikaze. Stoga treba jasno razdvojiti majku i babu od diktatorke koja je odlucivala o svemu ne samo u senci svog muza, vec cesto stavljajuci njega pod svoje skute. To su dobro iskusili svi bliski saradnici Slobodana Milosevica, a narocito oni koji nisu bili po njenoj volji. Neki od njih vise nisu medju zivima, neki se vode kao nestali.

Autor ovog teksta je svojevremeno cuo pricu Ivana Stambolica, na srecu bilo je jos svedoka, da ne ispadne kako citiram coveka koji je nestao avgusta prosle godine i o cijoj sudbini se do danas nista ne zna. A ta prica ilustruje kako je Mira Markovic, davno pre famozne Osme sednice 1987., dok su njen muz i Ivan delili vlast u Srbiji, trazila od Ivana da se smene neki clanovi Gradskog komiteta Beograd i dovedu novi. Posto Ivan nije pristao na to, tek kasnije, sa njegovim padom, i sa smenom Gradskog komiteta, video je da je ona isterala svoje. Svi njeni prijatelji sa Beogradskog univerziteta dosli su tada na vlast: Rados Smiljkovic, Jagos Puric, Danilo Z. Markovic. Ne mogu da odolim da i ovom prilikom ne ispricam jedan od najzabavnijih detalja koji sam cula tokom svoje duge profesionalne karijere. Kada je govorio protiv tadasnjeg sefa beogradskih komunista Buce Pavlovica (on ce kasnije mlad umreti), profesor sociologije Rados Smiljkovic je procitao neki citat i rekao:

"Kako to lepo rece engleska knjizevnica Somerset Mom...."

Niko, ama bas niko, se nije usudio da mu kaze kako Somerset Mom jeste bio homoseksualac, ali da je u istoriji literature ostao zapisan kao engleski knjizevnik, dakle osoba muskog pola.

Prakticno, od tog trenutka Mira Markovic je pocela da vodi kadrovsku politiku, da bi osnivanjem svoje partije u potpunosti stavila sapu na svako imenovanje i na svako smenjivanje u Srbiji. Upuceni kazu da se nije smirila dok nije dobila svoju zvecku, JUL, i krenula da odlucuje o svemu.

Iz razloga profesionalne etike, lekari koji su se bavili zdravstvenim stanjem porodice Markovic-Milosevic ne govore kakve su muke i probleme imali sa njima tokom proteklih desetak godina na Vojno medicinskoj akademiji. Jedno je izvesno na osnovu onoga sto se usudjuju da prosaptaju: Slobodan Milosevic je u celoj porodici bio najpristojniji pacijent, i najzdraviji. Imao je samo visok pritisak (visok secer ima njegov brat Bora Milosevic), a ozbiljne dijagnoze kad je rec o bolestima glave, imaju pre svega njega kci i njegova supruga. Naravno, sve dok se jednog dana ne izadje sa zdravstvenim kartonom predsednice JUL-a, nece se znati od kolikog je to uticaja bilo na politicke odluke koje su se donosile u Srbiji.

Medjutim, u trenutku dok kao majka govori o razocarenju i nedacama svog odbeglog sina Marka, Mira Markovic bi morala da zna kako su lekari i sestre na VMA bili izlozeni njegovoj bahatosti, kako je drzao svoje telohranitelje-kriminalce u apartmanu ( kada je slomio kicmu, jer poledica nije imala razumevanja za njegovu voznju, kako je naciji u svom Dnevniku objasnila njegova mama) a oni sa pistoljem na stolu docekivali lekare koji bi ga obilazili. Morala je da se zapita sta radi njen sin Marko u tom Pozarevcu od kojeg je napravio svoj vilajet, kako je fotoreporterima koje bi uhvatio u blizini njegove pekare stavljao pistolj na slepoocnicu i govorio da moze da im uradi sta hoce te da mu niko nista ne moze. Zaista je licemerno govoriti kako je njen sin bio mobilisan za vreme bombardovanja, ako je i Generalstab Vojske Jugoslavije to demantovao.

Zbog milion gadosti koje su njena deca cinila ( kci Marija je pred brojnim svedocima pretila jednoj koleginici da ce joj sledeci put nabiti glavu u WC solju ako napise i jednu rec o njenim roditeljima), zbog straha svedoka koji bi mogli da govore o njenoj umesanosti u zlocine nad nekim ljudima - Mira Markovic bi morala da se brani iskljucivo na sudu, a ne u novinama. Mnogi koji su na svojoj kozi iskusili njene paklene smicalice i danas se boje da govore. Samo nesrecna supruga Ivana Stambolica javno kaze da je najpre izgubila cerku Bojanu, sada nema ni muza, i za sve okrivljuje Miru Markovic tvrdeci da je samo u njenoj glavi moguce da se rodi tako paklen plan. Samo perfidni cinizam babe Mire moze da smisli ime jednom psu kojeg joj je donela kci, i kojeg je nazvala Antonije. U to vreme kucni prijatelj nje i njenog muza bio je akademik Antonije Isakovic i ona je odlucila da dobermana nazove po njemu, jer, "kako otvorim vrata, pas je na pragu, bas kao Antonije Isakovic"!

Mozda je Mira Markovic ozbiljnije bolesna no sto se lekari sa VMA uopste usudjuju da povere. Mozda je davno trebalo da se leci, a ne da joj terapija bude partija u kojoj su pored nje glavnu rec u medijima, u zdravstvu, i gde sve ne, imali njoj slicni, takodje sa dijagnozom. Medjutim, da li je zbog toga Srbija morala da se savija levo i sve levlje, da li su zbog toga morali da stradaju ljudi? Hoce li neko, konacno, pokazati njen zdravstveni karton?

[ Prethodni tekstovi ]