29.07.2001.

Slucaj Gordane Suse

Bilo je iluzorno misliti da ce mesto glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS pripasti osvedocenom novinaru. Niti je iko toliko glup da ocekuje kako se u Srbiji moze naci toliki profesionalac ciji je rad nezagadjen trunkom politike. Ali, blizu je zdrave pameti i gradjanske potrebe biraca i poreznika da ne gledaju u ekran samo kao na popriste stranackog nadmetanja izmedju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. A sva je prilika da ce tako biti.

Zali mi se kolega iz "Politika" kako ministarka za saobracaj i telekomunikacije u srpskoj vladi zove telefonom redakciju i pita: "Zasto u "Politici" nema nista o mom boravku u Subotici?" Isla gospodja sluzbeno na sever Backe, a muz, porodica i komsije nisu o tome citali u novinama. Doticna ministarka je samo puka ilustracija nepromenjene prakse na relaciji vlast-drzavni mediji. A kulminiralo je u najvecem medijskom zalogaju svih unutrasnjih osvajaca na ovim prostorima - u Radio televiziji Srbije. Konkurs za glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa je ponisten, a pre toga urednik Drugog dnevnika RTS Milorad Petrovic je podneo ostavku na ovu duznost i povukao se iz trke u, sada vec ponistenom konkursu. Potom se oglasila Gordana Susa, takodje jedan od pretendenata na to mesto. Najavila je tuzbu zbog ponistenja konkursa i za to direktno optuzila Demokratsku stranku Srbije. I jos je dodala da ovaj slucaj pokazuje kako su "ponistena sva predizborna obecanja DOS-a." 

Iole upucene, sve ovo ni malo ne cudi. Oduvek je Informativni progam drzavne televizije (nekada TV Beograd, danas RTS) bio tvrdjava koja je branila bilo kakav nalet bilo kojeg drugog misljenja do vladajuceg. U vreme Broza, to je relativno lako funkcionisalo. Urednici su na tim mestima retko gresili, a kad bi "skrenuli sa puta" zavrsavali su kao Veroslava Tadic, najspektakularnije smenjeni urednik s pocetka sedamdesetih. U to vreme se "po kazni" iz informativnog islo u dokumentarni, skolski, obrazovni ili naucni program, pa je prvoj zeni politickom novinaru na domacoj televiziji, dopao ovaj poslednji... 

Kasnije, u vreme trinaestogodisnje vladavine danas najslavnijeg zatvorenika na planeti, na ovo mesto su dolazili pravoverni cija je ispravnost isla do ispranog mozga. Poslednji izvrsilac radova na mestu glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa bio je Milorad Komrakov, desna ruka cudovisnog Dragoljuba Milanovica. Buduci je ovaj drugi bio na direktnoj liniji sa bivsim predsednikom Srbije, odnosno Jugoslavije, Mikija nije mnogo bolela glava kako ce izgledati dnevnik. Zanimalo ga je kako ce u pratnji pojedinih politicara putovati u inostranstvo, a da pritom nije znao ni jedan strani jezik, kao predsednik je do kraja unistio i unizio oficijelno Udruzenje novinara Srbije, kao formalni pripadnih partijske elite ( on i Milanovic, su bili clanovi Izvrsnog odbora SPS) za svoj posao je odgovarao samo svojim partijskim drugovima. I jedan i drugi su jedva spasili zive glave posle 5. oktobra. Bivsi generalni je danas u pritvoru, Komrakov je, kazu, psihicki oboleo. 

Dojucerasnji asistenti, docenti, profesori, filozofi, naucni saradnici raznih instituta, svrgnuti generali, rani otpadnici iz redova socijalista, advokati, biznismeni...svi danasnji vlastodrsci Srbije, cim su se docepali "carobne kutije" nastavili su staru praksu. Bas kao i prethodnike, i njih jedino zanima koliko su vremena dobili u drugom dnevniku, u kojem minutu je bio jedan, a u kojem ministar iz druge stranke...Nepogresivo isto. 

U vreme dok je jos bio savezni ministar za telekomunikacije, Boris Tadic je, u razgovoru sa autorom ovih redova, upozorio: "Arogancija politicara je opasnost o kojoj se ne govori." Da ne bude zabune, mislio je na politicare koji su dobili glasove biraca na izborima 24. septembra 2000. godine. Dakle, na one koji su danas na vlasti. Kad god je bilo ko od njih bio prozvan zbog pritisaka koje "vrse na medije", branio se da on nije okrenuo telefon ni jednog urednika, i da mu je iznad svega na srcu "interes" drzave. S pravom se moze dodati da im je do ovog poslednjeg stalo po onoj poznatoj izreci "drzava to sam ja". 

Sta je u ovom trenutku problem u RTS? 

Gordana Susa ce reci da je generalni direktor RTS Aleksandar Crkvenjakov zapravo izbor Demokratske stranke, a da bi mesto glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa u tom slucaju moralo da pripadne onome ko ima blagoslov Demokratske stranke Srbije. A pomenuta Susa to nema. Nije clan ni jedne stranke, samo je profesionalac, ponikla je u Radio Beogradu, godinama je bila jedan od najboljih novinara u nacionalnoj televiziji, da bi posle kratkog rada u nekadasnjem JUTEL-u osnovala sopstvenu tv produkciju VIN. I kad vec ne moze da prodje kao takva, ponisten je konkurs. Dok se ne nadje "podoban" urednik. 

Bilo je iluzorno misliti da ce ovo kljucno mesto u najmocnijoj informativnoj kuci u Republici pripasti pre svega osvedocenom novinaru. Niti je iko toliko glup da ocekuje kako se u Srbiji moze naci takav profesionalac ciji je rad nezagadjen trunkom politike. Ali, blizu je zdrave pameti i gradjanske potrebe biraca i poreznika da ne gledaju u ekran samo kao na popriste stranackog nadmetanja izmedju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. A sva je prilika da ce tako biti. Jer, idu izbori i samo se treba prisetiti kako su izgledale predizborne kampanje ondasnje vlasti. Na sta su licili prvi, drugi i treci dnevnik. Danasnja izdanja nisu daleko od tog prepoznatljivog poltronstva politicarima, umesto sluzenja ljudima koji su ih birali. Nesrecni Vuk Draskovic je pre nekoliko dana u jednoj tv emisiji rekao kako nikada u Srbiji nije vladalo takvo medijsko jednoumlje kao danas. Lider Srpskog pokreta obnove je samo zaboravio dnevnike na Studiju B u vreme kada je njegova stranka bila na vlasti u gradu. Ta "vukovizija" je, sto bi rekla deca, bila dno zivota. Pocinjalo je sa "dobro jutro Vuce, Dano i ostala familijo" a zavrsavalo sa "laku noc" svima navedenima. I to jednoumlje smo preziveli. Ovog puta, za promenu, treba preziveti ovo "dvoumlje". I ocekivati da ce ga zivot zagaditi nekom trunkom smisla.

[ Prethodni clanci ]