21.10.2001.

Boge Boy

Premijeru Djindjicu samo ostaje da pokupi kajmak cinjenicom da ce on biti taj koji je prekinuo kontinuitet uspeha jedne od najbogatijih srpskih porodica. Ocigledno, veca je korist kazniti Karice po propisu, nego ih uzeti pod svoje. A biti niciji sa tolikim bogatstvom, u siromasnoj zemlji gde strajkovi postaju svakodnevica, znaci biti zec u sumi koga svako moze da ustreli. Utoliko su Bogoljub Karic i njegova braca u ni malo zavidnoj poziciji.

Prica o usponu harmonikasa i pevaca iz Peci koji ce se proslaviti kao Braca Karic, predstavlja lekciju iz prvobitne socijalisticke akumulacije kapitala. Veliko bogatstvo, imperija, sto bi rekao Bogoljub Karic sa naglaskom iz rodnog kraja, stvarani su u Brozovo i Milosevicevo vreme, da bi se grudva zakotrljala u ovo, Vojino i Djindjicevo postrevolucionarno doba. Prica o kompaniji Karic nije samo slika vremena u kojem je promucurni srpski domacin platio da supruga predsednika drzave, doktor socioloskih nauka Mira Markovic u Rusiji postane akademik. To je danas ogledalo promena u kojima "bivsi" placaju na razlicite nacine. 

Bogoljub Karic, Boge, kako ga zovu ukucani, hteo je da u placanju danka za privilegije u bivsem rezimu, budu svi jednaki. I tu je zapelo. Da li samo novac zanima srpsku vlast kad je u pitanju jedan od najbogatijih ljudi, tacnije jedna od najbogatijih porodica u Srbiji? 

Vise "ne" nego "da", spremni su da kazu mnogi koji poznaju odnose na blizoj distanci. Boge se, prosto receno, 5. oktobra nije najbolje snasao. Imao je pored sebe dugogodisnjeg "medijskog giganta" kako je Aleksandar Tijanic voleo da zove svoju malenkost, koji je netom postao savetnik predsednika SRJ i to ga je, u startu, opredelilo na drugu stranu u odnosu na srpsku vlast. Svestan toga, pokusavao je na razne nacine da se priblizi srpskom premijeru Zoranu Djindjicu, ali sva je prilika da se to zavrsilo neuspehom. I onda je usledio munjevit odlazak iz zemlje, i jos brzi povratak. 

Nema sumnje da je Karicima u poslednjih godinu dana najvise stetio neprestani Tijanicev atak na protivnicku stranu. Braneci cast i postenje predsednika SRJ, novopeceni savetnik nije propustao priliku da govori o premijeru i njegovom okruzenju kao o najprljavijim igracima na politickoj sceni Srbije. Doduse, on ih je, od svih novinara najbolje poznavao iznutra jer je ucestvovao u njhovim prvim uspesima. On im je i smislio slogan pod kojim su krenuli u uspeh "Posteno". I tako je odmagao Bogoljubu do poslednjeg daha. 

Niko ne sumnja da ce Karici od sada pa na dalje platiti sve sto se od njih bude trazilo. Kako je red, po zakonu o ekstraprofitu. I treba verovati da se nece kola slomiti samo na njima. Nije mi namera da se rasplacem nad njihovom sudbinom. Naprotiv. Ali, jeste od znacaja da svi koji su se provukli jednako plate. 

Javna je tajna da su najmocniji na spisku za oporezivanje u milosti srpskog premijera te da im se ni ime ne spominje. Ili su u njegovoj totalnoj vlasti. Danas je vec postalo smesno kako se objasnjava ponasanje jednog od visokih rukovodilaca JUL-a, vlasnika najmocnije tv stanice, TV Pink, Zeljka Mitrovica. 

Mladi biznismen je bio neuspeli poslanicki kandidat ujedinjene levice na izborima od 24. septembra 2000. a posle 5. oktobra napustio je svoju partiju. I odmah lansirao pricu da je on odavno tajni obozavalac Demokratske stranke, skoro clan. Njegovi saradnici koji su koliko juce morali da podesavaju program prema zeljama predsednice JUL-a, sada igraju kako im DS svira. 

Sef informativnog biroa srpske vlade, izvesni Vladimir Popovic, koga svi zovu Beba Spektra ( vlasnik firme "Spektra" koja je radila politicki marketing Zorana Djindjica) prakticno uredjuje program TV Pink, pa je tako, kazu svedoci, Zeljku Mitrovicu blizak prijatelj prebacio da ga "vise guse OVI sadasnji, nego ONI bivsi". 

Pokusaj Bogoljuba Karica da za glavnog i odgovornog urednika informativnog programa BK Televizije dovede Milomira Marica, treba podvesti pod carsijsku pricu da je Maric blizak prijatelj Zorana Djndjica, ma sta to znacilo. U Bogoljubovom slucaju znaci hvatanje za slamku. To je poslednji pokusaj da spasi sta se moze spasti. 

Koliko je aktuelnoj srpskoj vlasti, citaj premijeru, stalo do informativnog televizijskog kanala ciji je vlasnik Bogoljub Karic? Ne previse, bio bi relalan odgovor koji znaci, da Karic nece mnogo profitirati promenom urednickog kadra u cilju slihtanja Zoranu Djindjicu. U tom smislu, pravice nepotrebnu zrtvu. 

Nova vlast, bas kao i ona stara, oslonila se na nacionalnu televiziju (RTS) s jedne, i na jednu privatnu (TV Pink) koja ima ogromnu gledanost zahvaljujucu totalnom podilazenju losem ukusu, citaj niskim strastima. U takvoj, medijski dobitnoj kombinaciji, premijer moze da se zalaze za reforme, Demokratska stranka moze da ide na izbore. 

Postoji jos jedan, vazan detalj u ovoj prici o kompaniji Karic, kad je rec o njenom medijskom iskazu. Nema sumnje da su Karici, pre svega Bogoljub, zbog svojih bliskih veza sa Slobodanom Milosevicem i Mirom Markovic ostali sinonim za brzo bogacenje u vreme njihove vlasti. Ma koliko Boge uveravao javnost u suprotno. I svako ko im se usprotivi na nacin kako je to ucinila srpska vlast olicena u sefu Komisije za zloupotrebe u privredi Aleksandru Radovicu, ministru finansija Bozidaru Djelicu, guverneru narodne banke Mladjanu Dinkicu, taj je vec pobrao simpatije javnog mnjenja. 

Premijeru Djindjicu samo ostaje da pokupi kajmak cinjenicom da ce on biti taj koji je prekinuo kontinuitet njihovog uspeha. Ocigledno, veca je korist kazniti Karice po propisu, nego ih uzeti pod svoje. A biti niciji sa tolikim bogatstvom, u siromasnoj zemlji gde strajkovi postaju svakodnevica, znaci biti zec u sumi koga svako moze da ustreli. Utoliko su Bogoljub Karic i njegova braca u ni malo zavidnoj poziciji.

[ Prethodni clanci ]