|
14.04.2002.
Terry Boyd i Ivana Avramovic
Fundamentalisti mudzahedini izazivaju spekulacije, strah u
Bosni
Proslog 25. maja u Bosni i Hercegovini Vojin Jovanovic je pokusao da
ispece prase da obelezi 40 dana od smrti njegove zene, sto je srpska
tradicija.
Tek sto su ovaj udovac i njegova dva prijatelja stavili zivotinju na
razanj, pojavilo se oko 200 mudzahedina - fundamentalista
muslimanskih boraca koji su se nastanili u Bosni. Oni su uzeli prase
i bacili ga u reku Bosnu, zapadnu granicu sicusnog zaseoka Bocinje u
centralnoj Bosni.
"Rekli su: Ovo je islamska republika!" kaze Jovanovic.
Srbi mozda nisu nevine zrtve u ovom sukobu. U intervjuu datom u
februaru, Monica Tams, svedski humanitarni radnik, koja je bila u
Bocinju tog dana, kaze da su Srbi verovatno hteli da isprovociraju
mudzahedine time sto su pekli prase ispred njihove dzamije tokom
molitve koja se odrzava petkom.
Ako je to bio njihov cilj, uspeli su. Barem 75 mudzahedina je
krenulo na Srbe, seca se Tamsova. Dok je pokusavala da izadje iz
grada pre nego sto stvari stvarno eksplodiraju, Tamsova je naisla na
dvoja policijska kola koja su pokusavala da zadrze oko 200
mudzahedina u na desetine vozila.
"Dosli su niotkud!", kaze ona, dodajuci da su mudzahedini poceli da
maltretiraju nadjacanu lokalnu policiju.
Nema sumnje u to da u Bosni ima mudzahedina. Pitanje je da li su
opasni, da li ih iko budno posmatra i da li iko zasigurno zna gde su.
Bosanski zvanicnici kazu da je jasno da postoje veze izmedju
medjunarodnih terorista i ljudi unutar Bosne. Dva bosanska pasosa
koja su pripadala naturalizovanim Egipcanima, pronadjena u jednoj
osumnjicenoj bezbednoj kuci al-Kaede u Kabulu, jasno povezuju
teroriste u Bosni sa Avganistanom.
Uprkos ratu protiv terorizma, situacija u Bocinju - a i u celoj
Bosni - nije dramaticno drugacija od proslog maja. Bosanski
zvanicnici kazu da je u toku akcija da se isteraju oni koji su u
zemlji ilegalno, ali islamskih fundamentalista jos uvek ima u
znacajnom broju.
SFOR patrole posmatraju mudzahedine - i obrnuto
"Mi posmatramo njih, oni posmatraju nas", kaze major J.M. "Jens"
Jorgenson, pomocnik nacelnika generalstaba SFOR Nordijsko-poljske
borbene grupe u Doboju, oko 20 milja severno od Bocinja.
SFOR se preselio iz male baze u Bocinju, oko 50 milja zapadno od
glavnog americkog staba SFOR-a, Eagle Base, jer je bilo
manje incidenata od 2000. godine, kada su mudzahedini napali dva
generala u dva odvojena incidenta. Oba puta zvanicnici SFOR-a su pratili
Srbe koji su pokusavali da se vrate u selo.
Prema policijskim vlastima u Doboju, pre dve godine je oko 86
mudzahedinskih porodica zivelo u Bocinju. Vecina ih je otisla prosle
godine, nakon sto su zvanicnici UN poceli da vracaju srpske
povratnike koji su isterani tokom rata. Zvanicno je ovde ostalo samo
sest mudzahedinskih porodica.
Medjutim, prema Bosku Jovanovicu, lideru srpskih familija u Bocinju,
mudzahedini se jos uvek redovno okupljaju u ovom zaseoku, narocito
posle ponoci. On i drugi Srbi su rekli za Stars and Stripes
da je medju ovim fundamentalistima i Abu Hamza, bivsi mudzahedinski
komandant koga su vlasti identifikovale kao Palestinca po imenu
Hamsa Husamedin.
"Bez sumnje, Abu Hamza je ovde veliki sef", kaze Jovanovic.
U obliznjem gradu Zavidovici, lokalni sef medjunarodne policije
Mesaka Tadulala je potvrdio neke od Jovanovicevih tvrdnji. On kaze
da salje SFOR-u izvestaje o okupljanjima u Bocinju, ali niko nikad
cak ni ne potvrdi prijem tih informacija.
Tadulala je naveo brojne frustracije, ukljucujuci i nedostatak
saradnje od strane bosanske policije. On je toliko nesiguran u
lojalnost sopstvenog bosanskog osoblja da im nikad ne govori unapred
o operacijama, kaze ovaj policajac sa Fidzija.
"Mi smo ovde da posmatramo, da budemo prisutni, ali ne i da stvarno
nesto uradimo", kaze Tadulala.
Americki SFOR zvanicnici drze oko na mudzahedinima od pocetka misije
u Bosni, kaze major americke vojske Edvard Larkin, portparol u
Medijskom operativnom centru u Eagle Base.
"Ako imamo dobre informacije mi ih pratimo", kaze Larkin. On je
odbio da razgovara o specificnim navodima "operativne bezbednosti".
Procena opasnosti
Medijski izvestaji ukazuju, a bosanski radnici u Eagle Base
potvrdjuju, da americke snage Specijalne operativne komande -
pesadijske Delta Force i mornaricke SEAL - dolaze i odlaze
iz Bosne, a deo njih pokusava da uhvati srpske ratne zlocince. Jedan
radnik, koji je zamolio da ga ne citiramo, je rekao da je radio sa
nekim vojnicima i da je cak dobio medalju jedinice SOCOM za svoj rad.
Ali do 11. septembra lokalna policija i SFOR su bili uglavnom
zabrinuti zbog toga sto su Bocinje i druge mudzahedinske zajednice
prepreka za povratak Srba.
Zvanicnici SFOR-a priznaju da mudzahedini iz celog muslimanskog
sveta koriste Bosnu kao bazu. "Mi znamo da su oni dosli ovde i da
koriste ovo za odmor i rekreaciju i za obuku", kaze Jorgenson.
Dok to nije bas idealna situacija, kaze Jorgenson, medjunarodni
zvanicnici su smatrali da mudzahedini nikad ne bi lansirali napade u
svojoj sigurnoj luci.
Taj stav se ocigledno promenio sa napadima u septembru. U januaru su
SAD zamolile bosansku vladu da preda sestoricu Alziraca koje su
bosanske vlasti uhapsile u oktobru zbog smisljanja napada na
americku ambasadu i Eagle Base. Policija kaze da je jedan
od te sestorice, Bensaja Belkacem, nekad ziveo u Bocinju.
Ova sestorica su sada zatvorenici u kampu X-Ray, u
Gvantanamo zalivu na Kubi.
20. septembra je Mirodrag Pandurevic, pomocnik bosanskog ministra za
komunikacije i drzavnu sluzbu, rekao za Stars and Stripes
da je vladin pregled drzavljanstva datih strancima tokom rata skoro
zavrsen, i da je 420 drzavljanstva dato ljudima iz arapskih zemalja.
Pandurevic je dodao da ovaj pregled nije nasao nikakve teroriste
niti ljude sa poternica Interpola. Cetiri meseca kasnije, taj stav
se dramaticno promenio.
"To je bilo tada, ovo je sada", kaze Ivica Misic, bosanski anti-teroristicki
sef i zamenik ministra spoljnih poslova, dok se bes na kratko
pojavio na njegovom licu. U intervjuu u februaru Misic je rekao da
su se stranci, ukljucujuci i muslimanske fundamentaliste, slivali u
zemlju devet godina.
Uhapseni Alzirci su ocigledno bili medju najmanje 741 Arapa i oko
ukupno 3.000 mudzahedina koji su dosli iz Avganistana, Pakistana,
Egipta i drugih muslimanskih drzava u ovu jugoslovensku republiku
tokom bosanskog gradjanskog rata. Vecina ih je dosla na "dzihad",
ili sveti rat, protiv srpske i hrvatske vojske i srpskih paravojnih
jedinica, boreci se kao strani bataljon pod komandom III Korpusa
bosanske vojske, prema Seadu Numanovicu, novinaru i bivsem
obavestajcu bosanske vojske.
Svi strani borci trebalo je da napuste Bosnu u roku od 30 dana od
potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. kojim je zavrsen rat. Ali
vecina ih je uspela da dobije drzavljanstvo u tih 30 dana.
Sadasnja reformisticka koaliciona vlada Bosne istrazuje da li su
korumpirani clanovi prethodne vlade SDA ilegalno dali drzavljanstva
strancima, kaze Misic. "Sada mozemo videti sablon", kaze on.
Rasciscavanje
Bosanski i medjunarodni zvanicnici pregledaju ukupno 10.000
drzavljanstava, kazu Misic i Tomislav Limov, zamenik ministra
unutrasnjih poslova. U pokusaju da dokazu medjunarodnoj zajednici da
je nova koaliciona vlada ozbiljna po pitanju rata protiv terorizma,
Misic kaze da ocekuje da se znacajan broj - mozda cak 40 posto -
opozove.
Oni koji su proglaseni personama non grata bice prvo
ponudjeni svojim zemljama porekla, a onda SAD, kazu Misic i Limov.
Obojica su rekla da se ne brinu isuvise zbog finesa gradjanskih
prava za ove osobe.
"Radije bih rizikovao krsenje ustavnih zakona i cinjenje nepravde
pojedincima kojima se moze ponuditi kompenzacija, nego da dozvolim
da se zbog naseg zanemarivanja dogodi tragedija koja se nikad ne
moze ispraviti, cijim zrtvama se ne bi mogla ponuditi nikakva
kompenzacija", kaze Misic.
Limov dodaje vezano za one koji su ilegalno u zemlji: "Mi cemo
slediti zakone i garantovati njihova prava. Ali oni nam nisu ni
potrebni. Skupo je hraniti ih i cuvati ih [u bosanskim zatvorima].
To je surovo, ali je tako".
"Ne moze se znati ko su losi momci", kaze Misic. "Ali moze se znati
ko je prekrsio bosanski zakon. To je granica".
Medjutim, par bosanskih zvanicnika posmatra mudzahedine kao
aktivirane tempirane bombe. Oni kazu da vecina njih nema policijski
dosije, i da se smirila sa svojim bosanskim zenama.
"Mi ne verujemo da su teroristi ovde od one najgore vrste", kaze
Misic. Agenti spavaci i mogucnost da novi teroristi dolaze preko
poroznih granica Bosne vise brinu zvanicnike, kaze Limov.
I Limov i Misic su pohvalili saradnju izmedju medjunarodne zajednice
i Bosne. Ali, kazu, po najosetljivijim pitanjima, protok
obavestajnih informacija cini se da je jednostran.
Kad su americki zvanicnici zamolili Bosnu da preda Alzirce, odbili
su da podele snimke razgovora preko mobilnih telefona navodno
izmedju Bensaje Belkacema i visokih al-Kaeda zvanicnika u
Avganistanu, ukljucujci i Abu Zubajdaha, za koga se sumnja da je sef
al-Kaeda operacija. "Mi nismo dobili sadrzaj tih razgovora", kaze
Limov.
Objasnjavajuci zasto SAD zadrzava obavestajne informacije, jedan
americki zvanicnik je rekao za Los Angeles Times da je "Bosna
i Hercegovina jos uvek demokratija u razvoju, blago receno, i da
njena vladavina zakona nije dovoljno zrela da resava ovo pitanje".
Danas, mudzahedini i njihovi lokalni bosanski simpatizeri nisu
ograniceni na Bocinje. Prema lokalnoj policiji, oni su se rasirili
po obliznjim gradovima Zavidovici, Zenica, Doboj i Ilidza.
Nedavno su dva vojnika Trece pesadijske divizije su rekla za
Stars and Stripes da cesto vide bradate mudzahedine u
tradicionalnoj muslimanskoj odeci u ovim gradovima. "Odete u Zenicu
i vidite ih posvuda", rekao je jedan vojnik, koji je trazio da ne
koristimo njegovo ime.
Vojnici su pokazali jednu zelenu traku, dimenzija tri x dva inca, sa
recima "El-Mudzahid" na luku. To je traka koju su nosili mudzahedini
koji su sluzili u bosanskom III Korpusu.
"Ove mozete kupiti kad god hocete dan za oko dve konvertibilne marke
(oko 1 dolar) u Zenici", kaze on.
Upitan da li njegova jedinica pomaze SFOR-u da nadje mudzahedine,
vojnik je odgovorio: "To je totalno van mene, gospodine. Ja samo
znam ono sto vidim".