|
http://www.sunday-times.co.uk/
31. decembar 2000.
Tom Rhodes:
Bus ce povuci americke vojnike sa Balkana
Kraj puta? Americki vojnici u patroli na Kosovu kao deo medjunarodnih mirovnih trupa na Balkanu. U roku od cetiri godine Dzordz V. Bus ih mozda sve povuce
Fotografija: Fehim Demir
U postupku koji ce sigurno uznemiriti njegove evropske saveznike, Dzordz V. Bus planira da zapocne povlacenje americkih mirovnjaka sa Balkana ubrzo nakon sto se useli u Belu Kucu sledeceg meseca.
Visi savetnici novoizabranog predsednika Republikanca su rekli listu The Sunday Times da ce Amerika povuci svih 10.000 svojih kopnenih trupa iz Bosne i sa Kosova u roku od cetiri godine, a ostaviti samo logisticke i obavestajne timove.
Dzon Hulsman, konzervativac i analiticar vidjen za savetnika za Balkan nove administracije, rekao je da je Bus zabrinut zbog "imperijalnog prevelikog sirenja" - sto je termin novog tima za nacionalnu bezbednost za americko ucesce u "izgradnji drzave" u inostranstvu tokom predsednistva Bila Klintona.
"Doci ce do promene filosofije kad Bus bude u Beloj Kuci", rekao je Hulsman. "Cim on dodje, doci ce do povlacenja americkih snaga i nakon cetiri godine nece vise biti americkih vojnika na Balkanu".
Hulsman, koji radi u Heritage fondaciji, istrazivackom centru Konzervativne stranke u Vasingtonu, savetovao je novoizabranog predsednika o politici na Balkanu tokom njegove izborne kampanje. On je rekao da je sve veci skepticizam unutar Busovog kampa po pitanju humanitarnih misija koje nisu u americkom nacionalnom interesu.
Ricard Perl, bivsi pomocnik ministra odbrane pod predsednikom Ronaldom Reganom i cak jos i visi savetnik Busu, rekao je da se postavlja pitanje o pravoj ulozi Amerike u tom regionu.
Perl je rekao da novi clanovi tima za nacionalnu bezbednost, ukljucujuci tu i Kondolencu Rajs, generala Kolina Pauela, sledeceg drzavnog sekretara, i Donalda Ramsfelda, koji je prosle nedelje naimenovan za ministra odbrane, nisu zadovoljni nekim zadacima zadatim vojnicima koje se bore na terenu.
Neki u 82. vazduhoplovnoj, elitnoj padobranskoj diviziji, na primer, su radili kao pratnja u obdanistu i kao socijalni radnici. "Mislim da ce oni pogledati kako ovi vojnici provode svoje vreme, sta rade i da li je to odgovarajuce za americke vojnike", rekao je on.
Perl je insistirao na tome da se bilo kakvo povlacenje nece odigrati bez konsultacija sa saveznicima. On misli da bi nemacke snage mogle da podnesu najveci teret buducih regionalnih odgovornosti.
Prvi nagovestaj povlacenja je bio jos u oktobru, nesto pre americkih izbora, kada je Rajsova pricala o "novoj podeli rada" na Balkanu, trazeci da Evropljani "povecaju svoje ucesce u skladu sa svojim odgovornostima".
Lord Robertson, generalni sekretar NATO-a, telefonirao je Busovom kampu ubrzo nakon toga i rekao da su ga Republikanski savetnici uverili da nije u toku takav postupak.
Pauel je rekao nakon svoje nominacije pocetkom meseca, medjutim, da ce on izvrsiti pregled svih rasporedjenih americkih trupa u inostranstvu ubrzo nakon Busove inauguracije 20. januara.
"Mi cemos e konsultovati da vidimo da li mozemo da pronadjemo nacin koji bi predstavljao manji teret", rekao je on o misijama na Kosovu i u Bosni. "Necemo mi da odustanemo i da pobegnemo".
Uprkos svoj prici o konsultacijama i pregledima, vec se iscrtavaju planovi da se zapocne povlacenje ubrzo nakon sto Bus udje u Belu Kucu.
Hulsman
je rekao da bi prvi od 5.500 vojnika na Kosovu i 4.500 u Bosni mogli biti
vraceni kuci u roku od nekoliko meseci u onome sto bi bila simbolicka
promena politike u Vasingtonu.
Prema jednom predlogu, nova administracija bi obavestila NATO krajem sledeceg meseca da je njen krajnji cilj da prebaci kompletnu odgovornost za mirovne trupe na svoje evropske saveznike. Amerika bi pristala da pruza stalnu ali ogranicenu logisticku i obavestajnu pomoc NATO misiji na Balkanu.
Ovaj predlog samo doprinosi strahovima medju saveznicima, koji su vec uznemireni zbog implikacija Busovog predsednikovanja za evropsku sigurnost. Zabrinutost se vrti oko odlucnosti novoizabranog predsednika da izgradi raketni odbrambeni sistem "sin rata zvezda".
Bus je rekao da zeli sistem koji bi ukljucio i americke saveznike. Britanija i druge zemlje su zabrinute da bi to moglo da ima destabilizujuci uticaj, zbog krsenja americko-sovjetske povelje o anti-balistickim raketama iz 1972. godine, prema kojoj su se ove dve strane slozile da ogranice odbrambene stitove.
Busova odlucnost da nastavi ovaj projekat je potvrdjena naimenovanjem Rumsfelda, koji je nadgledao jednu komisiju pre dve godine, koja je zakljucila da bi neposlusne drzave mogle zapretiti Americi balistickim raketama i pre nego sto su to analiticari predvideli.
Britansko Ministarstvo spoljnih poslova je juce odbilo da komentarise moguce promene u americkoj politici prema Balkanu. Jedan britanski diplomata u ovom regionu je upozorio, medjutim, da cak i ako Bus zeli znacajno umanjenje trupa, bilo bi tesko dobiti odobrenje njegovih NATO partnera. "Uvek smo mislili da je americka uloga od sustinske vaznosti", rekao je on.
U Francuskoj je misljenje o americkom ucescu uvek bilo vise podeljeno, jer su se mnogi vojni oficiri protivili dominantnom uticaju Vasingtona u mirovnim misijama. "Uvek je bilo snaznog otpora Amerikancima u NATO komandi", rekao je jedan diplomata. "Ali ironija je da nasi oficiri ne zele da mirovne misije obavljaju sami na Balkanu, narocito nakon katastrofe sa UN u Bosni".
Oba diplomata su se slozila da bi svako umanjenje snaga prvo bilo u Bosni, gde NATO razmatra izmenu trenutnih stabilizacionih snaga, ili SFOR-a, u DFOR, ili snage zastrasivanja. Jedno resenje, koje je predlozio Zak Klajn, americki sef UN u Bosni, je da se umanji uloga Vasingtona u vojnoj strani rekonstrukcije na Balkanu, a da se osnazi njegova uloga u civilnim strukturama.
Busovi planovi su takodje izazvali zabrinutost unutar Bele Kuce. Americke snage stacionirane na Balkanu vec su osiromasene otkad je njih 25.000 poslato da podupru Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu iz 1995. Klintonova adminstracija, kojoj istice mandat, upozorila je prosle nedelje da bi svako daljnje povlacenje moglo da podrije odnose izmedju Amerike i njenih evropskih saveznika, kao sto je Britanija.
Dzejk Sivert, sekretar za stampu Bele Kuce, rekao je da je odluka koju su doneli zvanicnici kad je Busov otac bio predsednik, da ne intervenisu na Balkanu, omogucila Slobodanu Milosevicu, bivsem jugoslovenskom lideru, da zapocne konflikt.
"Kad su oni rekli 'Mi nemamo psa u toj borbi', to je bilo zeleno svetlo za Milosevica", rekao je on. "Sada se cini da Busov sin planira da uradi istu stvar".
Copyright 2000 Times Newspapers Ltd.