|
http://www.the-times.co.uk/news/pages/tim/2000/08/29/timopnope01002.html
29. avgust 2000.
PUSTIMO PRICU, OVAJ SUD JE SAMO JOS JEDAN IZGOVOR ZA SILEDZIJSTVO SUPERSILA
Pise: JOHN LAUGHLAND
Sudovi bi trebalo da stite slabe od arbitrarnog siledzijstva jakih. Ali novi Medjunarodni sud za zlocine, koga Robin Kuk zeli da Britanija podrzava, radice upravo suprotno. To ce biti jos jedan primer, u nasem isuvise globalizovanom svetu, institucije koja pozajmljuje legitimnost Velikoj sili da maltretira slabije drzave. Ovaj sud nije nista vise od legalnog ekvivalenta bacanja bombi sa velike visine, sa koje razdaljine vas neprijatelj ne moze da vam uzvrati.
Robin Kuk je priznao makar toliko kada je odgovorio, prilicno iziritiran, u emisiji `Newsnight` na primedbu da britansko i americko bombardovanje Iraka moze jednog dana postati predmet istrage Medjunarodnog suda za zlocine: "Ako mogu tako da kazem," probrbljao je, "ovo nije sud ustanovljen da se pozivaju na odgovornost premijer Velike Britanije ili predsednik SAD." Njegove primedbe podsecaju na izjavu istaknutog advokata za ljudska prava, Dzefrija Robertsona, Kraljicinog savetnika, da ce ovaj novi sud omoguciti "civilizovanim drzavama sveta da nauce divljake kako da se ponasaju".
Nirnberski presedan na koga se stalno pozivaju otkriva autoritarne teznje preuzimanja vlasti koje leze u osnovi ovog projekta. Tada pobednicki saveznici su donosili presude nad iznurenom i porazenom drzavom. Oni su sasvim bukvalno preuzeli Nemacku: prema sudijama objava povelje Medjunarodnog vojnog tribunala bila je "izvrsavanje suverenih zakonodavnih ovlascenja od strane zemalja kojima se Nemacki Rajh bezuslovno predao". Kada su Nemci predlozili da se i drugim zemljama dozvoli da imenuju sudije, da bi se ustanovio istinski medjunarodni tribunal, ova ideja je bila odbacena. Mozemo se zapitati koje su pobednicke drzave u novom svetskom poretku ciji kamen temeljac ovaj sud treba da bude?
Nirnberg se stalno navodi kao primer kako je, po prvi put, medjunarodno humanitarno pravo porazilo apsolutni suverenitet Drzave. U stvarnosti nije uopste bilo tako. Nirnberg je pokazao kako drzavne vlasti (ili njihove privremene zamene) mogu da primene standarde objektivne pravde. Stavise, kada je Medjunarodni vojni tribunal raspusten (kad su Amerikanci shvatili da su im Nemci potrebni u njihovoj novoj bici protiv Sovjetskog Saveza), nemacke vlasti su sudile i osudile mnoge naciste prema domacem zakonu.
Nirnberg se zato nepravicno eksploatise da delegitimizuje drzavu i da zgrabi vlast za supradrzavne institucije kao sto je ovaj novi medjunarodni sud. Pretpostavlja se da je supradrzavna vlada "medjunarodne zajednice" uvek mudrija i objektivnija od navodno uskogrudog zadovoljavanja sopstvenih interesa drzava. U stvarnosti nijedna forma drzavne ili superdrzavne vlasti ne moze da izbegne nedostatke ili logiku ljudske slabosti.
Ovoliko je makar jasno iz statuta ovog novog suda. Uprkos svoj prici o tome kako ce on staviti kraj na suvereni imunitet - koncept koji, tvrdi se, je stitio tirane od posledica njihovih akcija - Clan 48 Rimskog statuta najavljuje da ce sudije i tuzioci ovog novog suda "uzivati iste privilegije i imunitet kakvi se dodeljuju sefovima diplomatskih misija i da ce, po isteku svog mandata i dalje uzivati taj imunitet od pravnih postupaka bilo koje vrste s obzirom na reci izgovorene ili napisane i dela koja su izvrsili za vreme svog mandata". To ne bi mogao bolje smisliti ni general Pinoce.
Medjutim, za razliku od drzavne jurisdikcije, jurisdikcija ovog suda - ciji je statut sveobuhvatni krivicni zakonik koji pokriva citav niz nasilnog ponasanja - nece biti niti odgovorna, niti ce imati korene u nekom posebnom drustvu. Kao kreacija drzava, on ce odrazavati njihove politicke prioritete. U pregovorima oko statuta ovog suda, na primer, 18 arapskih drzava je reklo da treba da bude ratni zlocin ako se sa okupiranih teritorija prebaci ili deportuje civilno stanovnistvo. Cudno, Izrael se nije slozio sa ovim stanovistem. Sire, ovaj statut odrazava poslednju politicku modu aparatcika koji su ga smislili, o cemu svedoci obiman prostor posvecen seksualnim "ratnim zlocinima". Aktivisti za ljudska prava, cini se, uvek se se bore u najnovijem propagandnom ratu.
Amerika i druge najvece svetske nuklearne sile su do sada odbile da potpisu ovu povelju. Ali SAD ucestvuje u UN pregovorima o tekstu povelje, dok podrzava ad hoc tribunale na kojima se bazira Medjunarodni sud za zlocine i supradrzavnu logiku koja podupire. Ova logika ima dugu, tuznu istoriju. Prva Haska konferencija 1899. ucinila je bombardovanje iz vazduha nezakonitim prema medjunarodnom zakonu. Mnogo nam je to koristilo tokom bombardovanja Londona.
To sto ovakvi sporazumi ne mogu doneti dobra u svetu nije, medjutim, privremeni neuspeh na dugom putu do uspeha. T o je neizbezni rezultat neiskrenog pristupa pravim odnosima izmedju sila koje vladaju poslovima smrtnika u posrnulom svetu.