|
THE TIMES OF INDIA ONLINE
http://www.timesofindia.com/110101/11edit2.htm
Balkanski sindrom
Naknadni efekti bombardovanja Jugoslavije od strane americkih snaga od marta do juna 1999. godine sada se osecaju. Glavni medju njima je veza izmedju upotrebe municije sa osiromasenim uranijumom i smrti od leukemije medju personalom iz mirovne misije na Kosovu. Radioaktivne padavine bojevih glava ciji vrh sadrzi radioaktivni materijal izazvao je uzbunu u nekoliko evropskih zemalja. UN Program za zastitu zivotne sredine je pronasao dokaze o rezidualnoj radioaktivnosti na osam od 11 mesta gde je koriscena municija sa osiromasenim uranijumom. Politicki lideri Italije, Portugalije, Holandije i Belgije su pokrenuli ovo pitanje kod generalnog sekretara NATO-a, pod cijim okriljem su americke snage vrsile operacije bombardovanja. Cak su i Britanci bili prisiljeni da primete ovo pitanje. Predvidljivo, prva reakcija NATO-a je bila da porekne bilo kakvu vezu izmedju upotrebe ove municije i pojave takozvanog Balkanskog sindroma. Ovo uopste ne iznenadjuje. Bile su potrebne godine i godine da americki i britanski vojnici koji su oboleli od sindroma Zalivskog rata ubede vlasti da prihvate njegovu realnost. Pogodjeni americki vojnici su pobedili u parnici na americkim sudovima i dobili kompenzaciju. Onda, kao i sada, municija sa osiromasenim uranijumom je bila osumnjicena kao jedan od uzroka. Zbog velike gustine ovog metala i njegove sposobnosti da se lako zapali na visokim temperaturama, osiromaseni uranijum se koristi u kupi caura bojevih glava da im da vecu sposobnost penetracije u celicni oklop i betonske bunkere.
Sadasnja kontroverza podseca na obimnu upotrebu agensa Oranz, hemikalije za unistavanje lisca, u Vijetnamu. Dok oslobadjanje ove hemikalije nije generalno rezultiralo u trenutnim smrtima, njen efekat je bio dugotrajan. Agens Oranz je doveo do urodjenih brojnih defekata kod narednih generacija i povecao broj obolelih od raka i medju americkim vojnicima koji su mu bili izlozeni i medju Vijetnamcima koji su ziveli u oblastima poprskanim ovim sredstvom. U tom slucaju, takodje, pogodjeni americki vojnici su otisli na sud i, preko parnice grupe tuzilaca, uspeli da dobiju kompenzaciju. Ali vijetnamske zrtve, koih je bilo na stotine hiljada, su ignorisane. Bombardovanje Jugoslavije 1999. je izazvalo ogromnu ekolosku stetu, jer su bombardovanje hemijske fabrike i naftne rafinerije; kao rezultat toga reka Dunav je postala veoma zagadjena. Dok evropske zemlje postavljaju pitanje svojih vojnika koji su se vratili sa Kosova a koji umiru od leukemije, nema slicne zabrinutosti za narod Jugoslavije koji je bio podvrgnut bombardovanju sa 31.000 zrna sa osiromasenim uranijumom. Osim rezidualne radioaktivnosti, takva zrna takodje izazivaju ogromnu stetu po zivotnu sredinu, sa dugotrajnim posledicama po zdravlje stanovnistva. U zapadnim zemljama javno mnjenje je ukalupljeno da snazno reaguje protiv ratnih zlocina i krsenja ljudskih prava. Medjutim, ono nije ucinjeno adekvatno osetljivim na posledice takvih ratova; trajno ostecenje zivotne sredine i oduzene smrti, kao u slucaju Vijetnama ili Jugoslavije. Ovo je u skladu sa dvostrukim standardima medjunarodne zajednice koja, s pravom, zabranjuje upotrebu protivpesadijskih mina, ali je ozakonila nuklearno oruzje. I koja je ostala nepotresena sankcijama protiv Iraka koje izazivaju smrt na stotine hiljada dece usled nedostatka pristupa lekovima koji bi im spasili zivot.